Barak Obama je pokazivao znake umora od kampanje. Sedeći na klupi u parku u ulici Pagoda u Indijanapolisu, u razgovoru sa grupom od 30 pristalica ispričao je priču o tome kako su i on i njegova žena Mišel “skromnog” porekla. A deset minuta kasnije, očito zaboravivši šta je pričao, ispričao ju je još jednom.
To baš i ne iznenađuje, s obzirom na činjenicu da je od Božića gotovo neprestano na putu i da se bori sa Hilari Klinton za nominaciju Demokratske stranke. U poslednjih nekoliko nedelja često je izgledao odsutan, zaboravljao je imena gradova u kojima se nalazi.
Umor je najmanji Obamin problem. Nakon relativno glatkog i dobro isplaniranog marša prema Ovalnoj sobi, njegova kampanja se suočava sa svojom najvećom krizom. “On se nalazi usred oluje govana”, rekao je jedan od novinara koji putuju s njim.
Tema rase je sada snažnija i opasnija nego na bilo kojem ranijem stupnju kampanje. Nedavne izjave njegovog nekadašnjeg duhovnika iz Čikaga, velečasnog Džeremaje Rajta – uključujući i tvrdnju da je vlada SAD razvila virus side kako bi zarazila crnce – dovele su u pitanje Obaminu sposobnost procene.
Pošto se nije ogradio od Rajta u govoru u Filadelfiji u martu, Obama je u utorak konačno prekinuo veze sa svojim bivšim mentorom, ali to je možda prekasno za preliminarne izbore u Indijani, koji će se održati sledeće nedelje.
Obama nema sreće što je pitanje rase pokrenuto baš kada se bori na preliminarnim izborima u Indijani, koja je bila severno uporište Kju kluks klana.
Obamine pristalice se plaše da raskid sa Rajtom neće biti dovoljan. Stejsi Nikols (33) je rekla: “Ova država ima užasnu istoriju. Rasizam još uvek postoji, samo je sada prefinjeniji.” Njen suprug, Vili (37), koji radi u Fordu, kaže da je čuo svoje kolege, bele i crne, kako se pitaju zašto je Obama ostao u Rajtovoj crkvi 20 godina.
Još jedan Obamin pristalica, Greg Snajder (44), koji radi za betonsku kompaniju, kaže da su mu ljudi privatno rekli da će glasati na osnovu rase. “Kad bi ljudi slušali senatora, prevazišli bi to. Ali, umovi nekih ljudi su prosto zatvoreni. Mislim da će ga to povrediti.”
Nedavno istraživanje javnog mnjenja objavljeno u Njujork tajmsu pokazalo je štetu: 51 odsto demokratskih birača na primarnim izborima kažu da očekuju da će on osvojiti nominaciju partije, u odnosu na 69 odsto od pre mesec dana.
Obama se nadao da bi Indijana, u kojoj ima blago vođstvo u odnosu na Klintonovu, mogla da označi kraj kampanje, i nazvao ju je “prelomnom”.
Ako bi Klintonova zaista izgubila Indijanu i Severnu Karolinu – u obe se izbori održavaju istog dana – na nju bi bio izvšen ogroman pritisak da odustane. Istraživanja pokazuju da su u Indijani izjednačeni.
Štab Klintonove je na mišiće uspeo da ga predstavi kao crnog kandidata, a ne kao kandidata koji je iznad bilo koje rase, kako on sebe rado vidi. Štab Klintonove poriče da im je to bila taktika, iako je sve očigledno još od januara.
Čak i u Severnoj Karolini, u kojoj živi veliki procenat crnačkog stanovništva i gde je imao 25 poena prednosti prošle nedelje, Obama trpi štetu. Istraživanje javnog mnjenja za TV WRAL pokazuje da mu je prednost pala na sedam poena.
Izvor iz tima Klintonove izjavio je: “On je u velikoj nevolji. Taj tip je ozbiljno oštećen. Nije ono što su ljudi mislili da jeste. On je jedini koji polarizuje političku scenu SAD”.
Štab Klintonove tvrdi da je Obama načinio taktičku grešku kada je pristao na jednočasovni intervju u emisiji Susret sa štampom na televiziji NBC u nedelju, u kojoj će svađa sa Rajtom neizbežno doći na dnevni red. Izvor je rekao: “Čak i ako dobro prođe, Rajt će ipak biti tema sve do utorka.”
Pitanje rase dolazi u trenutku kada se Obama već suočavao sa time što nije uspeo da se poveže sa belim glasačima iz radničke klase, koji su važni na prliminarnim izborima, a od vitalnog su značaja za ulazak u Belu kuću u novembru.
Na sastanku u ulici Pagoda Obama je otkrio novi pristup u suprotstavljanju tvrdnjama da je elitista obrazovan na Harvardu. Sedeo je bez sakoa i sa podvrnutim rukavima, ponašanje mu je bilo ležerno, ali je poruka bila isplanirana: da Mišel i on potiču iz skromnih sredina, a ne iz povlašćenih poput Klintonove, i da imaju iste brige kao i druge porodice širom SAD.
Njih dvoje su se retko pojavljivali zajedno, te je ovo takođe deo novog pristupa, čija je namena da više razotkrije njihovu privatnu stranu. Uzrujana zbog negativnog izveštavanja, Mišel je rekla kako je u nekoliko navrata pokušala da ga odvrati od bavljenja politikom. “Podučavaj, piši, pevaj, pleši – nije me briga šta ćeš da radiš. Samo ne to. Ti ljudi su zli.”
Potvrdila je da je umoran, ali, osim što ga je mučio upornni kašalj, bio je živahan tokom čitavog sastanka. Bio je pod neprekidnom paljbom Klintonove tokom šestonedeljne kampanje u Pensilvaniji, koja se završila 22. aprila, ali svađa sa Rajtom ga nije deprimirala, naprotiv, zapalila ga je.
Robert Dion, profesor političkih nauka na Univerzitetu Indijane, sumnja da će Obamin raskid sa Rajtom biti dovoljan. “Nisam siguran da to može mnogo da pomogne kod onih oklevajućih belih glasača koji tek treba da odluče šta misle o njemu. Bilo kakva rasprava o rasi na ovom stupnju može samo da podseti ljude na bojazan koju u njima izaziva Rajt. To je kao da Bil Klinton pokreće temu Monike Luinski. To podseća ljude na nešto o čemu ne žele da slušaju.”
Obamina snaga u Indijani leži u dve oblasti sa velikim procentom crnačkog stanovništa, na severozapadu, u blizini njegovog rodnog grada, Čikaga, i u Indijanapolisu. Takođe može da očekuje podršku boljestojećih obrazovanih belaca.
Snaga Klintonove leži u belačkim radničkim gradovima na severu i u malim gradovima i ruralnim oblastima u centru i na jugu države.
Robert Gibs, dugogodišnji Obamin direktor za komunikacije i strategiju, porekao je da je kampanja u krizi. Ali, nije želeo da ponovi Obamino predviđanje da će Indijana biti prelomna. “Ovo je jedno od mnogih usputnih nadmetanja”, rekao je.
Obama je još na putu da dobije nominaciju. Poslednji preliminarni izbori održavaju se 3. juna, ali on ima gotovo nedostižnu prednost među delegatima koji će izabrati kandidata. Zaostaje za Klintonovom po broju superdelegata – 244 prema 264 – ali, kada se zbroje sve delegati, on ima 1.732, a ona 1.598.
Poslednji superdelegat koji se pridružio njegovom taboru jeste Džo Endru, koji je bio predsedavajući Demokratske stranke u vreme Bila Klinotna. Obajvio je u Indijanapolisu da prelazi u Obamin tabor.
U lošoj nedelji za njega, bio je to redak stimulans.
Ewen MacAskill, The Guardian, 02.05.2008.
Prevela Olja Petronić
Peščanik.net, 05.05.2008.
