U toku godine SPC je vodila kampanju protiv direktora osnovnih i srednjih škola, zatim protiv LGBT+ građana, a sada je u toku kampanja protiv jedne popadije. U pitanju je, naime, serija „Popadija“ koja je počela da se emituje od 18. novembra na TV Prva. Radnja ove humorističke serije se dešava u jednom selu kruševačke eparhije u koje stižu novi mladi sveštenik i popadija. Supruga novog paroha je sa Dorćola, influenserka je na društvenim mrežama, a prethodno je radila i kao manekenka u SAD. Međutim, stara popadija gaji nadu da će se njen muž vratiti na parohiju i da će ona ponovo postati važna u selu. Zato je rešena da sav svoj uticaj upotrebi kako bi pokazala da nova popadija nije dostojna te prestižne titule.
I to je ukratko osnovni zaplet ove nepretenciozne serije sa dozom svežeg humora, koja nam kao gledaocima pomaže da sagledamo društvenu i čisto ljudsku stranu religioznog života i uvidimo koliko su naše negativne osobine – sakrivene iza vere i maskirane u pobožnost – nepotrebne i smešne, naročito ako težimo iskrenim međuljudskim odnosima.
Kao što to inače biva u komedijama, postupci, osobine i reakcije likova su prenaglašeni, dok su situacije u koje upadaju svojom ili tuđom voljom skoro pa neverovatne, ali nam ipak sve izgleda uverljivo. Mnogo više nego što je to u realnom životu. Lik mladog i smirenog sveštenika, recimo, koga u jednom kadru vidimo da nosi majicu Joy Division i koji sa lepom i atraktivnom popadijom mašta o parohiji u L.A. nam se zbog svega toga čini neuporedivo autentičnijim i iskrenijim u odnosu na vladiku koji postoji u stvarnom životu i koji u javnosti nastupa kao veliki znalac rok muzike, a pritom posećuje Moskvu za vreme rata u Ukrajini, dajući tako otvorenu podršku agresoru. U seriji se kroz galeriju manje više simpatičnih likova tematizuje fenomen religioznosti, te je zbog toga možemo smatrati i nekom vrstom crkvene promocije, koja normalizuje mesto i različite uloge koje religija igra u svakodnevnom životu. Stvarnost je, s druge strane, mnogo sumornija.
Za vladiku Fotija serija je hula i ismevanje Crkve, svetinje, svešteničkog braka i vernika, koji će se gledanjem ove serije pokolebati u veri. Fotije kaže da takva serija nije mogla biti snimljena ni za vreme komunizma, ali pošto je snimljena i prikazuje se danas, to znači da „za nas borba nije prošla. Nije prošlo stradanje, progon Crkve nije prošao“. Za vladiku kruševačkog Davida, serija je nalet nečistih i vraških sila na njegovu eparhiju. A svi akteri ove serije su povezani sa delom gledališta koje je ostrašćeno i zlurado prema SPC-u, no svi oni će tokom i nakon gledanja ove „paklene serije“ imati „dramatične doživljaje i u sopstvenom životu“, zato što se „Bog i svetinja ne daju ismevati niti ružiti“. Priziva David gnev Božiji na glumce i gledaoce serije. Eparhija bačka prenosi sa sajta TV Pinka saopštenje poznate SNS gongo organizacije, „Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost“, u kojem se tvrdi da je serija ugrozila verske slobode i ustavna prava građana.
Vladike očigledno nisu čitali „Pop Ćiru i pop Spiru“ Stevana Sremca, niti gledali istoimeni film Sofije Soje Jovanović, niti bacili pogled na neke od novijih ekranizacija svešteničkih likova. U seriji „Moj rođak sa sela“ brak oca Milutina je u krizi zbog njegovog bračnog neverstva. Dok je lik vladike Mirona u seriji „Greh predaka“ u iskušenju da obnovi ljubavnu vezu iz mladosti. U čemu je onda problem baš sa serijom „Popadija“? U prvom planu su ženski likovi u kontekstu crkvene sredine, ali bez kanonskog okvira hagiografije, kao u filmu „Sveta Petka – Krst u pustinji“ (2022), prema romanu Ljiljane Habjanović Đurović. Stoga ženski likovi nisu nikakve heroine vere, ali su baš zato, iako je u pitanju komedija, bliži realnosti.
Šta stvarno znamo o svešteničkim porodicama i brakovima? Da li te porodice prolaze kroz ista iskušenja kao i druge? Ima li razvoda, i ako ih ima koliko su česti, i u kojem se životnom dobu dešavaju? Šta je najčešći uzrok razvoda? Kakav je položaj žena (popadija) i ima li nasilja nad decom? Kakav je materijalni status sveštenika u siromašnim seoskim sredinama, a kakav u gradu? Da li postoje slučajevi kada sveštenik trpi neku vrstu nasilja od strane kolega ili od strane nadležnog vladike? I da li vladike i istaknuti propovednici organizacijom političkih i medijskih kampanja u kojima se obračunavaju sa izmišljenim spoljnim neprijateljima zapravo prikrivaju probleme sa kojima se crkveni život suočava – budući da su nesposobni ili nevoljni da ih reše.
Peščanik.net, 14.12.2022.
