Vatrena Evropljanka je oznaka kojom do sada nismo opisivali kancelarku, makar ne mirne savesti. Ali ovih dana je Angela Merkel malo porazmislila i utvrdila da je Evropa ipak u njenom srcu. Možemo čak da čujemo da kancelarka želi da se sazove ustavotvorna skupština na evropskom nivou. Ovo zvuči dobro. Hajde sada da se pomolimo da je promena u evropskoj politici bolje smišljena nego prelaz na obnovljive izvore energije. Merkelova je malodušno izašla iz atomske energije. Ukoliko isto tako pristupi promeni evropske politike, onda laku noć.

Od nekoga ko samo pod pritiskom priznaje da ga nešto zanima, teško je očekivati da će se celim srcem u to uneti. U normalnim vremenima, od ovakve kancelarke ne bi imali ni štete ni koristi. Kao činovnica Angela Merkel zaslužuje najvišu ocenu. Ali ovo nisu normalna vremena, a činovnička politika nije nam od koristi. Kao politički vođa kancelarka je zakazala. Merkelovoj nije pošlo za rukom ni da od „atomske“ partije CDU napravi partiju koja se zalaže za obnovljive izvore energije. Jedino što je postigla jeste da se u vladajućoj koaliciji povećao uticaj atomskog lobija. Isto tako nije uspela da, kada je reč o evropskim pitanjima, dovede u red koalicioni cirkus.

Generalni sekretar CSU, jedne od članica vladajuće koalicije, Aleksander Dobrint, ponovo je pretio Grcima izbacivanjem iz evrozone i nazvao predsednika ECB-a, Mario Dragija, „falsifikatorom“. Doduše, i iz redova CSU su ovi izjavu okarakterisali kao „provincijalno blebetanje“, a i kancelarka je tiho progunđala da bi „svako trebalo da pažljivo odvagne pre nego što nešto kaže“. Ali ovde upravo vidimo ono što je sama Angela Merkel podsticala: bezobzirno, arhaično zanemarivanje Evrope. CDU, CSU i Liberali nisu predaleko od mračnog dojče-mark-nacionalizma magazina Bild. Oni prepliću političke interese sa svojim novčanikom, a time će i jednom i drugom na kraju naneti štetu.

Do sada je „naš novac“ pre svega koristio bankama, a protiv toga se ni Bild ni Angela Merkel nisu žalili.

Tokom vikenda, Angela Merkel je povodom krize u Grčkoj izrekla jednu zanimljivu rečenicu: „Nepravedno je takođe što su oni koji imaju puno novca već odavno napustili zemlju, a svoj novac preneli u neke druge banke, dok obični ljudi moraju da snose najveći teret. Ovo je izuzetno neprijatno“. A onda je dodala da je to nažalost uvek tako tokom finansijskih kriza.

Retko je neko tako jasno formulisao nemoć politike. Tako je to kod nas u kapitalizmu. Bogate štitimo, a siromašne prepuštamo samima sebi. U takvim trenucima, na čas se podiže veo iza koga se krije surova stvarnost u kojoj moć Merkel cveta. Kancelarkin navodni pragmatizam nije ništa drugo do oportunizam. Orijentacija i vrednosti ne postoje, a bez toga se u krizi ne može. Kritika dolazi i iz kancelarkinih redova. Konzervativna publicistkinja Gertruda Heler, koja je svojom knjigom „Kuma“ iznela oštru i jasnu analizu sistema Merkel, trenutno je žrtva kampanje koja uništava njen ugled kao autorke.

Do sada se horizont planiranja pragmatične kancelarke završavao ispred njenog nosa. Obrazloženje: „Dalje od magle krize se ne vidi“. Kancelarka nije pokrenula ni opsežnu reformu finansijskog sektora, niti jačanje ECB prema američom modelu Federalnih rezervi. Ovakav kurs je od grčkog problema napravio evropski, a od skupe još skuplju kizu. Ukoliko se ovako nastavi, kriza će postati neizdrživa.

Sada bi ustavotvorna skupština trebalo da spase Evropu. Ideja nije nova. Nedavno su i Habermas, Bofinger i Nida-Rimelin predložili isto to. „Samo na taj način evropski narodi mogu povratiti suverenitet koji su im tržišta odavno oduzela“. Zigmar Gabriel, predsednik SPD-a i predstavnik nove socijaldemokratije, prvi je potpisao ovaj esej u kome se govori i o „fasadnoj demokratiji“ u kojoj živimo i zahteva „osnaživanje politike“.

Ali i Gabriel i Merkelova su lideri partija koji su dopustile da demokratija postane fasadna i pod čijim vođstvom je i došlo do samorazvlašćivanja politike. Mogu li sada oni da predvode evropsko i demokratsko proleće? Teško. „To bi značilo da oni sada ponište sve što su nam tokom godina predstavljali kao neizbežno“, piše u Freitagu spisateljica Daniela Dan i zaključuje: „Primat politike može se povratiti samo većim angažovanjem građana“.

Neka nam samo neko objasni kako se to radi.

 
Spiegel, 27.08.2012.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 28.08.2012.