Strogo lično, ničim utemeljeno sopstveno uverenje u obliku sumnje da je dr Vojislav Koštunica tzv. predsednik srpske Vlade već nekoliko tjedana na nekim teškim pravoslavno-halucinantnim drogama, potvrdilo se ovih dana tokom njegove posete Nemačkoj; objašnjavajući svojim domaćinima gde se Srbija danas nalazi, dr Voja – koji vizuelno izgleda permanentno zapanjeno kao da zenice širi 24 sata dnevno – otkrio je da je Srbija “već u orbiti EU” iz čega proizilazi da je on, dr Kalašnjikov, kao čovek koji Srbiju vodi u vaseljenu, u stvari, prvi srpski astronaut, spreman da u svemiru ostane sve dok se Ratko Mladić (hrvatski: “prepreka našem putu ka EU”) dobrovoljno ne preda. Da medikamenti koje Koštunica uzima deluju, videlo se prošlog tjedna u Centru “Sava” gde je održan “veliki narodni sabor” glede podrške da Crna Gora po svaku cenu ostane u savezu sa Srbijom. Delimično energičan, čak nasmejan, nabrijani Koštunica prisustvovao je ovom Patriotskom Cirkusu koji su organizirali akademici Ljubomir Tadić (otac Borisa Tadića, predsednika Srbije) i Matija Bećković (otac Olje Bećković, srboidne TV zvezde), uz prisustvo takvih velikana kakvi su, recimo, Luka Karadžić (brat Radovana Karadžića), ratna naci-reporterka Milijane Baletić, fašista Brana Crnčevića, mentalno izgubljena slikarka Olje Ivanjicki, kao i gomila popova prigodno obučenih u crno, u znak žalosti što će Crna Gora postati nezavisna. Najlepše od svega jeste detalj da je u publici bilo desetine postera Ratka Mladića koji bi, samo da je mogao, sigurno glasao za ovakvu SCG zajednicu, zna đeneral šta je srpski interes!
Posmatrajući Koštunicu koji uvek živne kad valja braniti Srbe, naročito od Crnogoraca koji su se “priklonili Hrvatima” (deo diskusije iz Centra “Sava”), zanimljivo je primetiti da se Vlada Srbije poslednja dva tjedna sasvim posvetila crnogorskom referendumu, ostavljajući po strani takve sitnice kakve su EU, Haški Tribunal ili Kosovo. Organizovana vladina kampanja uz veličanstvenu Koštuničinu rečenicu da je najbolje da SCG opstane zato što će “Crnogorci imati Dunav a Srbi more”(a da niko nije odgovorio na prosto pitanje “koji će qurac Crnogorcima Dunav?”) avanzovala je izjavom slavnog ministra Velimira Ilića da će Crnogorci “morati da slušaju jačeg i starijeg brata”, da bi sve eskaliralo tipičnim pretnjama ovdašnjim studentima i bolesnicima poreklom iz Crne Gore – da će, kao stranci, morati sve da plate nekoliko miliona puta više nego dosad, ako misle da studiraju ili da se leče.
Naravno, u suludoj nadi da će baš oni – studenti i bolesni – odlučiti na referendumu, Vlada Srbije povukla je očajnički saobraćajni potez: besplatno je ponudila karte za vlak svima onima koji bi da odu u Crnu Goru da glasaju, uverena da je ovako forever kupila unionističke simpatije. Niko ne pita ko je ovlastio ministra Ilića da u ime poreskih obveznika Srbije daje besplatne karte crnogorskim studentima – zbog čega taj isti Ilić ne daje vozne karte srpskim studentima iz Leskovca ili, recimo, Vranja, kad nam se dese lokalni ili već neki drugi izbori, zašto je baš Srbija zalegla iza svojih crnogorskih satelita (“u orbiti”) koji bi da održe SCG kao najgluplju državnu fikciju… važno je samo da slušamo Tadiće i Bećkoviće koji nikako da se pomire s činjenicom da Crna Gora više nije srpska prćija kojom će rukovoditi duh Slobodana Miloševića u obliku psihogenog Vojislava Koštunice.
Baš kao devedesetih godina kad je RTS najkrvavije moguće širio “istinu o Hrvatskoj i Bosni”, danas prisustvujemo istovetnim metodama: već se pominju “seobe”, “iseljavanje”, “ubijanje Srba”, “pripreme masakra”, “krađe glasova” ili “prevare”, sve u cilju stvaranja one najprimitivnije atmosfere koja pogoduje nepismenima i mentalno bolesnima, kakva je većina onih koji gledaju RTS; ova državna politika sejanja straha – jer RTS jeste samo propagandno glasilo Koštuničine Vlade – neće ostati bez efekta kad 21. maja Crna Gora bude postala nezavisna. Tek ćemo onda slušati o “krađama”, “falsfikatima”, “užasu”, “pritiscima”, “ucenama”, kao alibi i dokaz da je Srbija, još jednom, neregularno pobeđena zahvaljujući međunarodnoj zaveri, što, reći će oni – nije prvi put, Srbija je, jadnica, uvijek žrtva, jebe tko stigne, Hrvati, Bosanci, evo, čak i Crnogorci!
U senci referenduma koji teško pada Ljubomiru, Borisu, Matiji i naročito muškobanjastoj Olji, veseli dr Kalašnjikov istovremeno – jebiga – mora da brine o podršci u srpskom Parlamentu, naročito sad kad se finansijski kartel G17+ među sobom novčano posvađao; nekadašnji predsednik ove lopovske organzicaje dr Miroljub Labus podneo je ostavku na predsedničko mesto, ostavku na članstvo u G17+ dao je i bradati predsednik Parlamenta Predrag Marković ali je on – misteriozni su božji putevi – ostao Predsednik Skupštine, kao “nestranačka ličnost”. Nekoliko poslanika G17+ koji su, takođe, hteli da budu “nestranačke ličnosti” hitro su izbačeni iz Skupštine i zamenjeni poslušnim kadrovima, što govori o vrsti principijelnosti koja vlada u ovoj Kući Ludaka. Ishod – da je u G17+ obračunu ili, preciznije, u G16+ masakru – pobedio ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je Vladi Srbije dao četvoromesečni rok da se tobož domogne Mladića kako bi on, Dinkić, in the meantime, završio privatizaciju Naftne industrije i nekadašnjeg otetog Karićevog Mobtela, plastično govori, u stvari, o srpskoj “orbiti”.
Pitanje provizije – da li samo deset odsto – za Dinkića je važnije od svega; jebe se njemu za Mladića, Vladu, evropske integracije; dok je na mestu ministra finansija i ministra za opšte poslove (jer čovek ima običaj da se bavi svime što mu padne na pamet a što jeste profitabilno), jedino je bitno da G17+, formiran kao parazitski JUL, opstane na državnoj grbači dok ne isisa sve što se isisati može.
Sreća naša da nam je Predsednik Vlade u nirvani.
Svemir je čudo, posebno orbita! Naročito van Crne Gore!
Feral Tribune, 16.05.2006.
Peščanik.net, 16.05.2006.
