Hrvatska je pokrenula zvaničnu inicijativu da se spomenici antifašističkoj borbi na prostoru zemalja bivše Jugoslavije nađu pod zaštitom Uneska.
Zagrebački mediji preneli su da su se, na poziv hrvatskog predstavnika pri Unesku Iva Goldštajna, letos u Parizu sastali predstavnici iz BiH, Srbije i Makedonije te da bi sledeći sastanak trebalo da bude održan sredinom septembra.
Kako se navodi, predviđeno je da svaka zemlja predloži određeni broj partizanskih spomenika sa svoje teritorije koji bi se zatim našli na zajedničkoj kandidaturi za Uneskovu listu svetske baštine.
Spomenici antifašističkoj borbi gradili su se u Jugoslaviji od Drugog svetskog rata i do kraja 80-ih bilo ih je već na hiljade, od monumentalnih do jednostavnih spomen-ploča.
Inicijativa je usmerena na nekoliko desetina spomenika građenih od 60-ih godina prošlog veka, koji se ističu svojom grandioznošću i apstrakcijom. Među njima su i dela vrhunskih umetnika, velike umetničke i antologijske vrednosti.
Pažnju na zaboravljene, danas najčešće devastirane simbole javnog sećanja u bivšoj Jugoslaviji proteklih godina skrenuo je belgijski fotograf Jan Kempenaers sa serijom radova Spomeniks. Fotografije monumentalnih skulptura u prostoru, od kojih su neke teško oštećene početkom devedesetih u nacionalističkom obračunu sa poretkom u kome su nastale – a neke samo prepuštene zaboravu, iznenadile su evropsku publiku slobodnim izrazom i modernošću.
Podignuti u ime žrtava fašizma i zajedničke pobede svih naroda i narodnosti, mnogi partizanski spomenici bili su remek dela jugoslovenskih skulptora, danas gotovo u potpunosti izbrisanih iz zvanične istorije.
Koristan link: Jugoslovenski partizanski spomenici
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 06.09.2013.
