Ovako, u najkraćem, ide priča. U martu 1917, šetajući Brodvejom, Baster Kiton je naleteo na prijatelja iz vodviljskih dana koji je slučajno poznavao Fetija Arbakla, čuvenog komičara nemog filma i Čaplinovog rivala. Na pitanje da li je ikada glumio u filmu, Kiton je rekao da nije, pa ga je prijatelj pozvao da u ponedeljak svrati do Arbaklovog studija u Četrdeset osmoj ulici. Kiton je prvo odbio, pošto mu je Arbakl jednom ukrao vodviljski monolog, ali se predomislio jer ga je kopkalo da vidi kako se prave filmovi, a naročito kako se snimaju skečevi.
Filmski studio Comique Film nalazio se u jednom skladištu u Istočnoj 48. ulici, u nezgodnom kraju zapadno od nadvožnjaka na Prvoj aveniji. Na prvom spratu, Filmska korporacija Norme Talmadž uveliko je snimala film Popi. Iza nestabilne scenografije, violinista je pokušavao da dovede Normu u odgovarajuće raspoloženje za ljubavnu scenu sa glavnim protagonistom. Na drugom spratu, Normina sestra Konstans, koja je privukla pažnju publike u Grifitovoj Netrpeljivosti, snimala je novu komediju. Na trećem spratu, Feti Arbakl, prvi komičar nemog filma koji će se okušati u filmskoj režiji, radio je na filmu pod nazivom Mali kasapin. Nije bilo scenarija. Reditelj, glumci i ekipa dogovarali su se šta da urade u sledećoj sceni, pa su onda to snimali. Kiton je u svom elegantnom, opuštenom stilu improvizovao scenu sa metlom i odmah je angažovan.
Kiton je odrastao u šou biznisu. Njegov otac Džo radio je u putujućem ansamblu pod nazivom „Medicinska kompanija Mohavk Indijanaca“ sa Harijem Hudinijem, koja je pored zabavljanja prostodušnog naroda prodavala i eliksire. Kiton se sa tri godine pridružio na sceni svojim roditeljima. Majka je svirala saksofon dok je on provocirao oca, koji bi ga zatim hvatao za kofersku dršku zašivenu na leđima kaputa i bacao ga na kulise, ili u orkestarsku rupu, a ponekad čak i na galamdžije u publici. Može se reći da je iz profesionalne radoznalosti želeo da vidi kako Arbakl izlazi na kraj sa akrobatskim vratolomijama koji su bili okosnica neme komedije.
Dvadeset trećeg aprila 1917, Mali kasapin je zaigrao u dvesta bioskopa širom zemlje, uključujući i Strand na Tajms skveru, i ubrzo postigao veliki uspeh na blagajnama. Posle toga, Arbakl i Kiton su snimili, čini mi se, još dva filma u istoj zgradi – Nesmotreni Romeo i Nezgodna kuća, od kojih prvi, koliko ja znam, nije sačuvan. Kompanija se potom preselila u studio Biograph u Istočoj 175. ulici, gde su snimljeni Koni Ajlend, Njegova prva bračna noć, i još nekoliko filmova pre nego što se studio u oktobru 1917. preselio u Long Bič u Kaliforniji. Ovi kratki filmovi, koji traju po dvadesetak minuta, mogu se pogledati na YouTubeu i još uvek su vrlo zabavni. Pored Arbakla i Kitona, u njima igra i Al Sent Džon, Arbaklov prišipetlja (i bratanac), džigljasti i savitljivi akrobata obučen kao strašilo, koji je stalno glumio nekog seljačića ili zlikovca. Iza groteske i grubosti tipičnih za taj period, u ovim kratkim filmovima kriju se brojne zapanjujuće originalne i briljantne ideje. (Pogledajte, na primer, sjajan insert na YouTubeu kako momci jedu špagete, iz filma Kuvar snimljenog 1918.) Kiton je jednom rekao da je snimanje smešnih filmova slično sklapanju časovnika: moraš da budeš trezan inače neće funkcionisati. Rekao je i da je sve što zna o filmskoj komediji naučio od Fetija Arbakla, koji je u vreme kad su se upoznali već bio snimio dvadesetak filmova.
Znam ponešto o ovome jer sam pre mnogo godina pročitao sve što sam uspeo da nađem o Basteru Kitonu, i sakupljao sam njegove filmove i druge neme komedije. Međutim, da moj sin nije neko vreme živeo na Prvoj aveniji i u Četrdeset osmoj ulici, i da nisam počeo da parkiram auto u garaži „20th Century“, za koju se ispostavilo da je nekad bila deo studija Comique Film, ne bih ovo povezao. Nedavno sam pogledao jedan dokumentarac koji je Kiton snimio pre mnogo godina, u kojem se na moje iznenađenje kaže da je Arbaklov studio bio u Kaliforniji, iako je tamo preseljen tek u jesen 1917. U svakom slučaju, bio sam zaprepašćen što je zgrada u kojoj se nalazio ovaj studio Džozefa Šenka još uvek čitava. Bilo bi zanimljivo saznati njenu istoriju i istoriju tog kraja kroz decenije. Oduševljava me to što je garaža bila samo tri bloka udaljena od zgrade Ujedinjenih nacija, i da su pored nje verovatno godinama prolazili svetski lideri i visoki diplomatski zvaničnici u oklopnim limuzinama. Verovatno bi ponekad bacili pogled na ulaz kroz koji su skoro čitav vek ranije prolazili Feti, Kiton i Sent Džon, ako već nisu bili u studiju i mlatili se jastucima po glavi, dok je perje letelo kroz prozore.
Pre nekoliko dana, prošetao sam u vreme ručka pored manikirskih salona, prodavnica mobilnih telefona i picerija da još jednom pogledam tu zgradu, i palo mi je na pamet da su jedine ustanove u tom kraju koje bi članovi Comique Filma sada prepoznali irski pab i pogrebno preduzeće. Garaža je još uvek tu, ali na moje iznenađenje i užas, otkrio sam da je jedno krilo starog skloništa u kome se nalazio studio nedavno srušeno, i da sada tom mestu vlada Singapura gradi nekakvu zgradu.
NYRBlog, 07.12.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 12.12.2012.
