Ne damo naše puške
Iz arhive, 2015: Buditi se svakog jutra sa pomišlju na Trumpa koji obećava da će duž granice sa Meksikom izgraditi najduži zid posle Velikog kineskog i da će deportovati više ljudi nego Staljin i Hitler.
Iz arhive, 2015: Buditi se svakog jutra sa pomišlju na Trumpa koji obećava da će duž granice sa Meksikom izgraditi najduži zid posle Velikog kineskog i da će deportovati više ljudi nego Staljin i Hitler.
Iz arhive: Kakva si ti to ptičica? Zviždiš pod mojim prozorom kao da je prošla neka lepotica. Vetar je danas tako blag, miluje nam lica dok ležimo u senci, kao mala deca koja tonu u san.
Rođen u Beogradu 1938. kao Dušan Simić preselio se s porodicom u Ameriku, gde će postati univerzitetski profesor istorije poezije i jedan od najvećih američkih pesnika modernog doba.
Iz arhive: Naš mirni svet je spreman za uništenje. Pa ipak sunce sija, vrapci dolaze svakog jutra u pekaru po mrve. U komšiluku dvojica donose krevet tek venčanima u prolazu se diveći biciklu…
Oproštaj od velikog pesnika (9.5.1938 – 9.1.2023) Dajte mi ulicu punu ljudi i ja sam srećan. Ako želite da upoznate neku zemlju, hodajte njenim gradovima i gledajte kako žive bogataši i sirotinja.
Voleo je da piše pesme u kuhinji dok njegova žena kuva. Staviti ga u sobu s pogledom na francusku rivijeru ili u kuću u švajcarskim Alpima bilo bi rasipanje novca, jer ga prevelika prirodna lepota uspavljuje.
Književni lik koji mi najviše liči na Trumpa je junak komada Kralj Ibi, koji je skinut s repertoara posle čuvene premijere 10. decembra 1896. u Parizu zato što je izazvao nerede.
When my mother was very old and in a nursing home, she surprised me one day towards the end of her life by asking me if I still wrote poetry. When I blurted out that I still do, she stared at me…
Govor laureata na Struškim večerima poezije: Pred kraj svog života majka me je iznenada upitala da li još uvek pišem poeziju. Kada sam joj odgovorio potvrdno uzdahnula je i odmahnula glavom.
Integralni intervju Charlesa Simica sa autorkom povodom njenog teksta Nova epoha totalnog laganja: Vaša zapažanja o Srbiji su primenjiva i na SAD. Da li su lažovi i lupeži svuda isti?
The peripheral countries often offer an early prophecy about the direction things are going. The outskirts are not the ones to create new global trends – they are just the first to crumble.
Kada je Demokratska partija objavila da je ekonomija u dobrom stanju i da smo i dalje najmoćniji na svetu, oni su se okrenuli Trumpu koji je govorio ono što su i sami videli: da zemlja propada.
Razgovor sa sirijskom pesnikinjom Rašom Omran, neustrašivom kritičarkom Asadovog režima, koja živi u izgnanstvu u Egiptu, gde govori protiv rata i zalaže se za reforme u svojoj zemlji.
Za razliku od sajdžija, pesnici popravljaju svoje pesme tako što iza sebe ostavljaju one delove koji su se posle više vekova upotrebe pokazali nepotrebnima za njihovo funkcionisanje.
Jedan srpski monah je nekom novinaru na pitanje o ratu u Bosni rekao: „Ponekad u ljude uđe zlo kome ne mogu da se odupru, nego moraju da ga puste da se izduva, pa se tek onda opet opamete“.
Voditelj je sa nevericom upitao: “Vi se ne smatrate kapitalistom?” Sanders je odgovorio: „Smatram li se delom kapitalističkog procesa koji manjini daje mnogo, a većini malo? Ne smatram se.“
Ovog leta sam prvi put pročitao dugačku poemu Charlesa Reznikoffa Svedočenje: Amerika (1885-1915): rečitativ, zasnovanu na hiljadama strana sudskih spisa tokom tri decenije na prelazu 19. u 20. vek.
Taj prostor je bio tako skučen, a toliko blistave i važne muzike je tamo nastalo. U klubu Slugs’ je opstajao akustični džez u mračnim godinama Bitlsa, tvista i rok koncerata.
Dobra strana nesanice u zavejanoj kući punoj knjiga je to što uvek ima nečeg za čitanje. Kad postane baš gadno, tumaram po mraku sa baterijskom lampom kao duh Hamletovog oca i vadim knjige sa polica.
Iz prolećnog izdanja Paris Review… iz pesme Januar: Dječji otisci / po smrznutom oknu / malog školskog zdanja. / Carstva, pročitah negdje, / počivaju / Na svireposti svojih kazamata.
The gift from Charles Simic and Vojislav Pejovic, who translated these poems into Montenegrin. From the poem January: … An empire, I read somewhere, / Maintains itself through / The cruelty of its prisons.
Obama je Kongresu dostavio svoj zahtev za novu trogodišnju autorizaciju rata protiv ISIS-a, uprkos neuspehu naših prethodnih pokušaja. To će naše ratove možda učiniti legalnima, ali ne manje glupima.
Osnovali smo pokret Gastronomska poezija. U zemlji u kojoj ljudi mrze poeziju a vole da jedu, pesme bi morale više da se bave hranom. Zato ćemo u svaku našu pesmu ubaciti po neko sočno jelo.
Prevarantima nikad nije bilo bolje nego danas. U kojoj drugoj pravnoj državi neko ima takvu slobodu da vara svoju zemlju i sugrađane bez straha da će mu policija zakucati na vrata?
Prikaz knjige Aleksandra Hemona The Book of My Lives / Knjiga mojih života: „A ko ste vi?“ upitala je… a onda joj je ispričao ko je, umornim i jednoličnim glasom, kao da prepričava radnju nekog dosadnog istočnoevropskog filma.
Starac u baru mi je rekao: „Svake noći sam večerao u El Moroku i Stork klubu, cigaru mi je pripaljivao šef sale, a ceo restoran mi zavideo. Jednom sam se okupao sapunom koji je pre mene koristila Ava Gardner.“
Nekada su grčka vina imala toliki sadržaj alkohola da čovek nije bio ni za šta kad bi ih popio, nego je samo mogao da dohvati štit i koplje. Onda se jednog dana dogodilo čudo. Malo kiše je palo u krčage ostavljene napolju, i ubrzo je svako grčko selo imalo svog filozofa.
Možda neznanje jeste blagoslov, kažem ja sebi, i mislim na ljude koji ne mare previše šta se dešava u svetu. Moj otac je govorio da može da zamisli dva načina da se reši svoje zavisnosti od novina: da ode u manastir ili u ludnicu.
Velikog meksičkog pesnika Oktavija Paza posetio sam na dan kad je njegova zemlja igrala protiv Italije na Svetskom prvenstvu 1994. Uopšte ne pamtim šta je Oktavijo pričao, ali pamtim rezultat. Meksiko-Italija: jedan–jedan.
Ovog proleća su umrla dva pesnika, Rasel Edson (1935-2014) i Bil Not (1940-2014), koji su mi obojica bili drugovi i čija mi je poezija bila veoma važna.
Čim je izbila tuča, Alen Ginzberg je pao na kolena i počeo da poje molitvu za mir.
Poraz demokratskih pokreta širom sveta, nakon protesta koji su izmamili milione ljudi na ulice, upravo je zaprepašćujući.