Odlazak Čarlsa Simića
Rođen u Beogradu 1938. kao Dušan Simić preselio se s porodicom u Ameriku, gde će postati univerzitetski profesor istorije poezije i jedan od najvećih američkih pesnika modernog doba.
Upozorenje propovednika
Iz arhive: Naš mirni svet je spreman za uništenje. Pa ipak sunce sija, vrapci dolaze svakog jutra u pekaru po mrve. U komšiluku dvojica donose krevet tek venčanima u prolazu se diveći biciklu…
Radost ulice
Oproštaj od velikog pesnika (9.5.1938 – 9.1.2023) Dajte mi ulicu punu ljudi i ja sam srećan. Ako želite da upoznate neku zemlju, hodajte njenim gradovima i gledajte kako žive bogataši i sirotinja.
Pesnikova olovka
Voleo je da piše pesme u kuhinji dok njegova žena kuva. Staviti ga u sobu s pogledom na francusku rivijeru ili u kuću u švajcarskim Alpima bilo bi rasipanje novca, jer ga prevelika prirodna lepota uspavljuje.
Godina prva: naš predsednik Ibi
Književni lik koji mi najviše liči na Trumpa je junak komada Kralj Ibi, koji je skinut s repertoara posle čuvene premijere 10. decembra 1896. u Parizu zato što je izazvao nerede.
Why poetry?
When my mother was very old and in a nursing home, she surprised me one day towards the end of her life by asking me if I still wrote poetry. When I blurted out that I still do, she stared at me…
Zašto pišem poeziju
Govor laureata na Struškim večerima poezije: Pred kraj svog života majka me je iznenada upitala da li još uvek pišem poeziju. Kada sam joj odgovorio potvrdno uzdahnula je i odmahnula glavom.
Vesna Pešić – intervju
Integralni intervju Charlesa Simica sa autorkom povodom njenog teksta Nova epoha totalnog laganja: Vaša zapažanja o Srbiji su primenjiva i na SAD. Da li su lažovi i lupeži svuda isti?
Serbia’s lying problem
The peripheral countries often offer an early prophecy about the direction things are going. The outskirts are not the ones to create new global trends – they are just the first to crumble.
Suvišna Amerika
Kada je Demokratska partija objavila da je ekonomija u dobrom stanju i da smo i dalje najmoćniji na svetu, oni su se okrenuli Trumpu koji je govorio ono što su i sami videli: da zemlja propada.
Sirija van fokusa
Razgovor sa sirijskom pesnikinjom Rašom Omran, neustrašivom kritičarkom Asadovog režima, koja živi u izgnanstvu u Egiptu, gde govori protiv rata i zalaže se za reforme u svojoj zemlji.
Uteha neobjašnjivog
Za razliku od sajdžija, pesnici popravljaju svoje pesme tako što iza sebe ostavljaju one delove koji su se posle više vekova upotrebe pokazali nepotrebnima za njihovo funkcionisanje.
Šta se dogodilo u Nju Hempširu
Jedan srpski monah je nekom novinaru na pitanje o ratu u Bosni rekao: „Ponekad u ljude uđe zlo kome ne mogu da se odupru, nego moraju da ga puste da se izduva, pa se tek onda opet opamete“.
Ne damo naše puške
Znam da su napadači ludaci, ali to su i političari i glasači koji su im dozvolili da svoje kuće pretvore u skladišta oružja. Zaboravljeno je osnovno pravilo ljudskog suživota: ne maši mi pištoljem ispred nosa.
Berni, Hilari i budućnost Amerike
Voditelj je sa nevericom upitao: “Vi se ne smatrate kapitalistom?” Sanders je odgovorio: „Smatram li se delom kapitalističkog procesa koji manjini daje mnogo, a većini malo? Ne smatram se.“
Brutalni američki ep
Ovog leta sam prvi put pročitao dugačku poemu Charlesa Reznikoffa Svedočenje: Amerika (1885-1915): rečitativ, zasnovanu na hiljadama strana sudskih spisa tokom tri decenije na prelazu 19. u 20. vek.
Nedelje u klubu Slugs’
Taj prostor je bio tako skučen, a toliko blistave i važne muzike je tamo nastalo. U klubu Slugs’ je opstajao akustični džez u mračnim godinama Bitlsa, tvista i rok koncerata.
Čitanje u mraku
Dobra strana nesanice u zavejanoj kući punoj knjiga je to što uvek ima nečeg za čitanje. Kad postane baš gadno, tumaram po mraku sa baterijskom lampom kao duh Hamletovog oca i vadim knjige sa polica.
Tri nove pesme
Iz prolećnog izdanja Paris Review… iz pesme Januar: Dječji otisci / po smrznutom oknu / malog školskog zdanja. / Carstva, pročitah negdje, / počivaju / Na svireposti svojih kazamata.
Three new poems
The gift from Charles Simic and Vojislav Pejovic, who translated these poems into Montenegrin. From the poem January: … An empire, I read somewhere, / Maintains itself through / The cruelty of its prisons.
Naši ratovi, naše žrtve
Obama je Kongresu dostavio svoj zahtev za novu trogodišnju autorizaciju rata protiv ISIS-a, uprkos neuspehu naših prethodnih pokušaja. To će naše ratove možda učiniti legalnima, ali ne manje glupima.
Mark Strand – blistav život
Osnovali smo pokret Gastronomska poezija. U zemlji u kojoj ljudi mrze poeziju a vole da jedu, pesme bi morale više da se bave hranom. Zato ćemo u svaku našu pesmu ubaciti po neko sočno jelo.
Lopovski Dan zahvalnosti
Prevarantima nikad nije bilo bolje nego danas. U kojoj drugoj pravnoj državi neko ima takvu slobodu da vara svoju zemlju i sugrađane bez straha da će mu policija zakucati na vrata?
Aleksandar Hemon – Između svetova
Prikaz knjige Aleksandra Hemona The Book of My Lives / Knjiga mojih života: „A ko ste vi?“ upitala je… a onda joj je ispričao ko je, umornim i jednoličnim glasom, kao da prepričava radnju nekog dosadnog istočnoevropskog filma.
Njujork u osam slika
Starac u baru mi je rekao: „Svake noći sam večerao u El Moroku i Stork klubu, cigaru mi je pripaljivao šef sale, a ceo restoran mi zavideo. Jednom sam se okupao sapunom koji je pre mene koristila Ava Gardner.“
Čudo u Granitnoj državi
Nekada su grčka vina imala toliki sadržaj alkohola da čovek nije bio ni za šta kad bi ih popio, nego je samo mogao da dohvati štit i koplje. Onda se jednog dana dogodilo čudo. Malo kiše je palo u krčage ostavljene napolju, i ubrzo je svako grčko selo imalo svog filozofa.
Portabl pakao
Možda neznanje jeste blagoslov, kažem ja sebi, i mislim na ljude koji ne mare previše šta se dešava u svetu. Moj otac je govorio da može da zamisli dva načina da se reši svoje zavisnosti od novina: da ode u manastir ili u ludnicu.
Ispovesti fudbalskog zavisnika
Velikog meksičkog pesnika Oktavija Paza posetio sam na dan kad je njegova zemlja igrala protiv Italije na Svetskom prvenstvu 1994. Uopšte ne pamtim šta je Oktavijo pričao, ali pamtim rezultat. Meksiko-Italija: jedan–jedan.
Pesnici u daljini
Ovog proleća su umrla dva pesnika, Rasel Edson (1935-2014) i Bil Not (1940-2014), koji su mi obojica bili drugovi i čija mi je poezija bila veoma važna.
Velika pesnička makljaža ’68
Čim je izbila tuča, Alen Ginzberg je pao na kolena i počeo da poje molitvu za mir.
Iznevereni
Poraz demokratskih pokreta širom sveta, nakon protesta koji su izmamili milione ljudi na ulice, upravo je zaprepašćujući.
Šta je ostalo od mojih knjiga
Šta će biti sa svim onim što smo držali u glavi i nadali se da će drugima biti zanimljivo kad nas više ne bude?
