Analitičari ne žure sa prognozama, ali mediji su već proglasili kraj fenomena Zlatne zore, grčke neonacističke partije čija je podrška među biračima poslednjih godina rasla geometrijskom progresijom, da bi u danima nakon hapšenja lidera i dvadesetak partijskih funkcionera 28. septembra popularnost ovih rasno svesnih Grka bila gotovo prepolovljena.
Obrt je iznenađujuće jednostavan, nalik na pouku iz vica o Nemcima i partizanima koji se bore u šumi – sve dok ne dođe šumar da ih rastera.
Ali optužbe nisu nimalo besmislene: firer Nikos Mihaloliakos i saradnici osumnjičeni su za kriminalno organizovanje, a hapšenje je izvela antiteroristička jedinica koja je u racijama na više desetina partijskih podružnica širom zemlje zaplenila i čitav arsenal oružja. U izveštaju koji je ove sedmice parlamentu podnelo dvoje istražnih sudija, priloženom uz zahtev za skidanje imuniteta poslanicima neonacista, navodi se da je Zlatna zora od osnivanja smerala podrivanje demokratskog poretka – što znači da ih očekuje suđenje za veleizdaju.
Jedan od ključnih momenata prevrata bila je suspenzija, pa i poneko hapšenje viših i nižih policijskih službenika koji su aktivno gajili simpatije za program ekonomskog preporoda Grčke kroz progon manjina i nasilje nad političkim protivnicima.
Preliminarna ispitivanja javnog mnenja pokazuju da se prosečan glasač Zlatne zore sada vraća umerenoj desnici, odakle se i obreo među neonacistima, nimalo spontano vođen očajanjem i egzistencijalnom panikom. Naprotiv, bauk radikalne levice okupljene pod zajedničkom zastavom Sirize priziva se ritualno uz svaku odluku vlade desnog centra, ne bi li se još malo zaplašila i evropska i grčka javnost.
Ulogu šumara u ovoj epizodi nesumnjivo je odigrao Brisel koji, kao uostalom i zvanična Atina, uspon desnog ekstremizma prati s iznenađujućom tolerancijom. Bezumno nasilje nad imigrantima, progon etničkih manjina, huškanje na mržnju neometanim laprdanjem o svetoj naciji, „povratku“ u Istanbul, istrebljenju homoseksualaca i sličnim merama za borbu protiv krize, godinama izazivaju tek nemoćno sleganje ramenima. Kriminalno-huliganski milje Zlatne zore iz nekog razloga je uspešno izmicao pravdi, uprkos optužbama za pokušaje ubistva, nasilje, sumnjive poslove.
Na kraju su i duboko korumpirane političke elite konačno našle legitimitet za ukidanje ovog udruženog zločinačkog poduhvata, tek pošto je jedan čovek ubijen. Bio je Grk, tu valjda ne može biti spora oko nedopustivosti zločina.
Iako mnogi elementi iz zapleta ove priče zvuče poznato, u srpskoj verziji akteri izgledaju kao mlitavi šmiranti kojima je odavno dosadilo decenijsko ponavljanje istih scena. Osim ekstremne desnice, to jest, koja je i u Srbiji kao i širom kontinenta, blagoslovena upornošću i zajedništvom verskog kulta. Za razliku od Grčke, gde tzv. ekstremna levica čini drugu najjaču stranku u parlamentu – o uličnom aktivizmu, raznovrsnim stepenima leve umerenosti, neumornoj intelektualnoj eliti, itd. da i ne govorimo – u Srbiji ovaj politički blok postoji tek u tragovima, sve lošije artikulisanim.
Mada izvesna družina s upadljivom ekstremističkom pozlatom ovih dana najavljuje osvajanje jednog poslaničkog mesta mimo izbora, zasad Brisel nema razloga za brigu.
Peščanik.net, 10.10.2013.
