(ako to uopšte ikog zanima)
Prvo bih da razjasnimo terminološki problem: precrtani listići nisu beli (blanko, nepopunjeni), oni su nevažeći (poništeni, užvrljani…)!
A sada bih i objasnio zašto ja precrtavam, crtam, poništavam glasački listić, jer… već mi je pomalo muka od raznih „tumača belih listića“.
Moja lična odluka je da li ću uopšte da izađem na biralište, jer ne postoji „obaveza glasanja“, i ako izađem da li ću i za koga da glasam ili ću namerno ili slučajno (jer sam trapav, na primer) da listić učinim nevažećim i niko nema pravo da „me tumači“ ili da pokušava da mi nabaci osećaj krivice zbog izbornog rezultata.
Već desetak godina precrtavam kandidate i crtam svašta po glasačkim listićima. Moj lični stav je da nema većeg i manjeg zla, zlo je zlo! Ako nemam poverenja ni u jednog kandidata, precrtaću. Neću glasati za „manje zlo“. To nije neodgovorno. To je vrlo odgovorno i jedino iskreno i ispravno. DS, LDP i njihovi partneri pokušavaju da prebace krivicu na „nevažeće listiće“ za dolazak SNS na vlast? Preporučio bih im da se pogledaju u ogledalo i razmisle koliko je njihovo delovanje doprinelo, prvo, pojavi „nevažećih“, a zatim i povećavanju njihovog broja na svakim sledećim izborima. Mislim da nam je svima već dosta arogancije i bahatosti političara.
Gospođu Vesnu Rakić-Vodinelić izuzetno poštujem, ali se ne bih složio sa njenom tvrdnjom da „akcija koja je bila započeta sa belim listićima, nije bila uspela… jer beli listići nisu uspeli da prebace čak ni 5%.“
Prvo, bilo je i ranije poništavanja glasačkih listića, ali u mnogo manjem broju jer se „nije čulo za njih“. Na prošlim izborima se prvi put desilo da se sem „bojkota“ pojavila još jedna opcija. Mnogima je tada prvi put palo na pamet da mogu i na taj način da izraze svoje nezadovoljstvo. I umesto da sede kući i ne rade ništa, izašli su i precrtali listić. Prvi put se, zahvaljujući akcijama na društvenim mrežama ta ideja proširila i ubrzo ušla i u štampane i elektronske medije. Kako su se bližili izbori, počeo je da se pojavljuje i strah za rezultate kod pojedinih stranaka. Za ove izbore „nevažećim listićima“ više nije potrebna reklama – svi su čuli za nas. I već je počelo da se priča o nama i da se pitaju koliko će nevažećih da bude ovog puta. Predviđam prelazak cenzusa.
Drugo, već su počeli napadi na „nevažeće“, što je pokazatelj da nije beznačajno koliko će nas biti. Naime, matematika je „surovo istinita“. Stranke uglavnom imaju stabilno biračko telo. Recimo da stranka X ima 100 glasača. Ako na glasanje izađe 1.000 ljudi, stranka X će osvojiti 10%, što znači da će preći cenzus. Ako izađe 2.000 ljudi, sa 100 glasača stranka X će osvojiti 5% glasova… Zbog povećane izlaznosti i puno nevažećih, na prošlim izborima na mnogim mestima nisu prošli Dveri i LDP. Ako zaustavljanje Dverjana i „šamar“ LDP-u nije uspeh, onda ne znam šta je.
Pretpostavljam da je u političkim i pravnim naukama izlaznost direktno povezana sa „legitimnošću vlasti“. Ja kao laik, ne vidim to tako. Argument mi je moje lično (naravno, ne i nužno ispravno) viđenje „antirezultata izbora“. Kao primer uzeću poslednje izbore na Voždovcu i „istorijsku pobedu SNS-a“.
Prema podacima do kojih sam došao, u opštini Voždovac ima 156.962 građana s pravom glasa. 104.410 građana sa pravom glasa ili 66,5 % ukupnog broja građana sa pravom glasa bojkotovalo je izbore na Voždovcu ne želeći da svoj glas da bilo kome ili precrtavši glasački listić. Glasalo je 52.552 odnosno 33,5% birača. SNS je “osvojio” 53,3% glasova izašlih, SPS – 8,23% i tako dalje.
A to može da se gleda i ovako:
– Za SNS je glasalo 27.777 ljudi ili 17,6% ukupnog broja građana sa pravom glasa
– DS: 6.169 ljudi ili 3,93% građana Voždovca
– Koalicija SPS-PUPS-JS: 4.309 glasova ili 2,74% glasova
– DSS: 3.210 glas ili 2,04% glasova
– SDP: 3.091 građanin ili 1,96%
– LDP: 2.289 ili 1,45%
– Dveri: 1.881 glas ili 1,19%
– SNP 1389: 943 birača ili 0.6% građana sa pravom glasa
– Srpska radikalna stranka: 905 glasova ili 0.57%. Itd.
A sada bih upotrebio svoj način analize, kao i kod svih dosadašnjih izbora.
Ako je neko protiv neke opcije na glasaćkom listiću, taj je ili bojkotovao ili precrtavao ili glasao za nekog drugog. Prateći tu logiku, evo procenta glasača koji su protiv određene opcije:
SNS protiv sebe ima 82,4% ukupnog broja građana s pravom glasa.
DS – 96,074%
SPS – 97,26%
DSS – 97,96%
SDP – 98,04%
LDP – 98,55%. Itd.
Ja ovo ne bih nazivao “istorijskom pobedom”. Vlast je, očigledno nelegitimna, ali da li neko može da učini nešto protiv toga?
Osnovna razlika između onih koji bojkotuju i onih koji precrtavaju je u tome što neaktivne, „bojkotaše“, svi, pa i vlast, doživljavaju kao ljude koje nije briga šta će biti s državom. Ova vlast bi, zbog ovakvog izbornog zakona, volela da je bojkotaša što više. Baš njih briga za legitimitet. Oni samo žele da nastave sa svojim mutnim poslovima kao i do sad. Nevažeći su pak „aktivni učesnici izbornog procesa“. Ljudi koji se brinu za budućnost i spremni su da nešto konkretno i učine. I da izađu na ulice, ako više nema drugog rešenja i vlast nastavi da ignoriše sva moguća upozorenja. Mislim da je kod političara „strah od nevažećih“ izazvan upravo podsvesnom slikom „aktivnijeg učešća u skidanju sa vlasti“, što trenutno gledamo u BiH.
Na kraju bih naglasio da nisam ni pravnik ni politikolog ni analitičar. Sve što sam izneo je moje lično mišljenje kao laika. I bez obzira što neki tvrde da „ponekad mora da se začepi nos“ ili da „ovog puta SNS ne sme proći“, ja ću da izađem i da svoj glasački listić učinim neprepoznatljivim, precrtanim, užvrljanim – nevažećim! Jer su trenutno svi političari na srpskoj sceni – nevažeći.
Peščanik.net, 11.02.2014.