Galerija Kontekst bila je prostor za promociju, prezentaciju i izlaganje umetnosti, u okviru kulturnog centra Stari Grad. Za njenog bitisanja dugog četiri godine preživela je jedan pokušaj nasilnog zatvaranja. Drugi, onaj nenasilni, na žalost nije.
Prvi put je galerija Kontekst zatvorena pri pokušaju otvaranja izložbe savremene umetnosti Kosova „Odstupanje“ 7. februara 2008. godine.
Tada su galeriju opkolili huligani iz različitih ekstremnih desničarskih organizacija i uz pretnje fizičkim nasiljem i u prisustvu jakih policijskih snaga izložba je zatvorena.
Galerija Kontekst je nekako to preživela i nastavila sa programima koji su se u poslednjih par meseci ove godine polako selili u javne i stambene prostore odnosno u neku vrstu ilegalnog rada.
Početkom ove godine kao deo prolećnog marša na institucije, Centar za kulturu „Stari Grad“ je konačno pokopan, a tamo gde je bio on pojavila se Ustanova kulture „Parobrod“. Ovaj šarmantni naslov nije bio posveta animiranom filmu i njegovim ranim počecima već nostalgični pogled ka tradiciji zadužbinarstva u starim dobrim vremenima. Onim pre drugog velikog rata.
Umesto da novoosnovanoj Ustanovi kulture prvi čin samoptovrđivanja i postavljanja kursa nove kulturne politike ovog plovila bude organizovanje, u saradnji sa galerijom Kontekst, izložbe koju beograđani nisu imali prilike da vide i čije je zatvaranje korišćeno od predstavnika jedne od koalicionih stranaka u gradskoj vlasti kao dokaz sprege ekstremne desnice i prethodne republičke vlade Vojislava Koštunice desilo se nešto potpuno suprotno.
Ta stranka je tada izdala saopštenje da je napad na ovu galeriju čin fašizma a kao krunski dokaz za to je ukazala na prisustvo slika sa likom Milorada Lukovića Legije među okupljenom ruljom.
Galerija Kontekst je po drugi put, sada daleko uspešnije i bez ikonofilskog sadržaja sa likom ratnog zločinca, zatvorena u akciji otvaranja po novom Zakonu o kulturi baš ove Ustanove kulture romantičnog i intencionalno anahronog naziva.
Pre par dana je Kontekst platforma, organizacija koja je stajala iza rada galerije, izdala saopštenje o prekidu sa radom u kojem se između ostalog navodi: Nakon što je u martu 2010. godine zvanično pokrenuta Ustanova kulture „Parobrod“, koja je preuzela funkciju i prostor opštinske institucije kulture, pritisci u vidu zahteva za oslobađanjem prostora korišćenih za rad, kao i odbijanja komunikacije od strane nove uprave doprineli su donošenju naše odluke da prekinemo sa daljim radom u ovom prostoru. Odluka o prestanku rada Kontekst galerije još više je određena našim neslaganjem sa politikom nove ustanove kulture.
Dakle ono što nije uspelo Obrazu pošlo je za rukom jednoj Ustanovi kulture osnovanoj po novom Zakonu o kulturi pod pokroviteljstvom opštine Star grad i grada Beograda.
Gradske vlasti i desničarske organizacije očigledno dele platformu po kojoj je savremena umetnost nešto što pripada margini i čemu je mesto u getu. Umesto umetničkih izložbi, likovni program nove ustanove kulture biće popunjen izlagačkim aktivnostima partijskih podmladaka i pitomih i prigodnih tema poput ekologije i bespravnog parkiranja. Tamo gde se nalazila savremena umetnost naćiće se ekološka sijalica.
Ovde smo stigli do jedne pesmice koja, izgleda, ovih dana se peva unatraške a glasi: Do Ljotića dva putića. Ili što bi rekli drugovi maoisti: u pitanju su dva jazavca sa istog brega. Ovaj lirski momenat služi samo u svrhu da opcrta fudbalski teren našeg parlamentarnog života. Na njemu dakle ima samo jedan tim i on se zove kreativna industrija.
Sovjetska pesnikinja Marina Cvetajeva je napisala: U ovom najhrišćanskijem od svih svetova svaki pesnik je Židov. Ne znamo kako je danas ali se čini da je geto isti.
Peščanik.net, 27.11.2010.
