Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ne znam da li sam to nekada pročitala ili izmislila, tek, mislim da su praistorijske crteže u pećinama stvarale žene. Em su, za razliku od lovaca koji su po prirodi posla bili koncentrisani samo na jednu delatnost, zbog čega i dan-danas slabije „multitaskuju“, imale priliku da razvijaju razne druge veštine, em su duže obitavale u pećinama, štaviše, crteži su mogli biti pomoćno nastavno sredstvo – deco, ovo su veeelike životinje, bežite ako ih sretnete, a ovako se love.

Ali su, tokom milenijuma, zasluge za to kao i svašta drugo, pripadale muškarcima, pa tako i danas govorimo o pračoveku a ne o praženi i imamo „stvaraoca“ za koga u srpskom jeziku ni ne postoji oblik reči u ženskom rodu (gospođa bog?)

Ako im i nije priznata uloga u stvaranju i kreiranju sveta, pripisivane su im neke druge. U politici, koja je po definiciji bavljenje javnim poslovima a po široko prihvaćenom shvatanju borba za moć pa samim tim i muški posao, ženama je najčešće bila namenjena uloga omekšivača javnog mnjenja (kao kad je ženski kadar vlasti padao u nesvest pred „napadom“ opozicije). Javnost omekša svoje mišljenje o vladarima koji se pojavljuju sa svojim ženama, čak i kada su ih držali u haremu (što samo po sebi treba da svedoči o vladarevoj tvrđoj strani, zar ne?), jer su i haremi prvobitno nastajali tako što bi preživeli ratnik preuzimao brigu o udovicama poginulih saboraca koje u ondašnjim (pa i današnjim) okolnostima ne bi mogle da same prehrane decu.

Žene omekšavaju i političke protivnike zato što se smatra neprimerenim da ženi koja vam oponira upućujete iste uvrede kojima biste častili muškarce, naročito da je vređate kao ženu. Zato sad i Tramp, iako nadaleko poznat po rasističkim i mizoginim izjavama, ima dilemu kako da po oba ta kriterijuma ponizi protivkandidatkinju a da ne odbije birače koji mu inače ne zameraju ni to što je najavio da će uzurpirati kompletnu vlast i u svim institucijama zapošljavati samo po principu: odanost iznad stručnosti.

Mi u Srbiji takvih problema nemamo. Ono što je ženski kadar u vlasti kadar da kaže i uradi zaista daje novo značenje terminu rodna ravnopravnost. Ministarstvo za brigu o porodici, portfelj koji se sada već tradicionalno dodeljuje ženama zbog predrasudno pretpostavljene ženske brižnosti, dobilo je novopečenu ministarku koja tako brzo peče zanat odanosti iznad čovečnosti da je izjavila kako su (opravdane) pritužbe na uslove u porodilištima zapravo samo deo globalne agende kojom se realizuje svetska zavera da se rađa manje srpčadi.

Nije problem što je posle toga navodno podnela navodnu ostavku navodnom premijeru koji je to navodno odbio, niti što je nije podnela zbog te izjave već zbog sprdačine kojoj je bila izvrgnuta po društvenim mrežama kad je porodilištu donirala i slovima: pet komada „rashladnih uređaja“ (ne, ministarko, frižider je rashladni uređaj, ventilator nije!). Problem je što bi sutra mogla da progura zakon o zabrani abortusa.

Peščanik.net, 29.07.2024.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.