U subotu 6. marta 2010. u jednom novobeogradskom soliteru pojavili su se plakati koji pozivaju na linč jednog od anarhista optuženih za međunarodni terorizam.
Na plakatima pod nazivom „upoznaj svoj komšiluk – spoznaj neprijatelje Srbije“ nalazi se fotografija optuženog koji živi u dotičnom soliteru, uz pretnju da „ima ko da im sudi ako sud neće“ i već uobičajenu nacističku parolu „znamo gde živite, znamo kada spavate“. Plakat je potpisan sa „anti-antifa“ i neonacističkim simbolom „belog ponosa“ prvobitno popularizovanim od strane Kju kluks klana, a kasnije preuzetim od strane neonacista umesto kukastog krsta čije korišćenje je često kažnjivo zakonom. Kada su komšije prijavile pojavljivanje plakata, komentar policajaca je bio „zašto se vi žalite kada se ne žali gospodin sa plakata“.
U trenutku uzavrelih socijalnih napetosti u Srbiji država se na sve načine trudi da onemogući artikulaciju interesa potlačenih i pobunjenih socijalnih pokreta i grupa tako što ih neprekidno stavlja u poziciju da brane golu egzistenciju od organizovanih napada (u vidu policijskih, para-policijskih ili desno-ektremističkih akcija zastrašivanja).
Vlast nam je do sada više puta jasno stavila do znanja da – onda kada zbog pritiska javnosti nije u stanju da se koristi i inače sve represivnijim zakonskim okvirom koji sama zacrtava – neće prezati od korišćenja fašističkih grupa kako bi ispunila svoje planove.
Najdrastičniji primer je politička optužnica za međunarodni terorizam protiv šestoro anarhista, zatim dopuna krivičnog zakonika članom koji inkriminiše „ometanje pravde“ pukim komentarisanjem postupka koji je u toku, a koji je već dvaput korišćen protiv onih koji su kritikovali besmislenu optužnicu. Nakon što je uspešna kampanja javnosti dovela do sloma optužnice za međunarodni terorizam, kao i oštre kritike gonjenja po osnovu „ometanja pravde“, ponovo imamo na delu vraćanje poslednjem sredstvu (para)državne represije – divljanju nacističkih grupa na ulicama.
Sličan scenario se odigrao prošle godine kada je policija mesecima zavaravala organizatore Povorke ponosa da radi na obezbeđivanju skupa LGBT zajednice. Kako se zakazani protest približavao pojavili su se i eksplicitni zahtevi policije za izmeštanjem ili otkazivanjem skupa, pod izgovorom učestalih pretnji fašističkih grupa kojima je bio otvoren prostor i u „uglednim“ listovima. Pripadnici nacističkih grupa korišćeni su i kao članovi privatnih obezbeđenja koji su batinali radnike u štrajku u njihovoj fabrici u Kragujevcu. Takođe, manje je poznato da su Romi koje je policija nasilno iseljavala iz naselja pored Miškovićevog „Belvila“, bili i žrtve konstatnog zastrašivanja i nasilja koje su nad njima vršili pripadnici neo-nacističkih grupa.
Mi, Antifašistkinje i antifašisti u akciji i povodom ovih najnovijih pretnji nacističkih grupa još jednom ponavljamo da društvo solidarno mora reagovati na svaki oblik nasilja nad pojedinkama, pojedincima i kolektivima.
Antifašistkinje i antifašisti u akciji, 10.03.2010.
Peščanik.net, 11.03.2010.
