Novi direktor policije – odmah

Novi direktor policije će najviše problema imati u otklanjanju rizika od korupcije u upravljanju finansijama i realizaciji nabavki. Već dve godine zaredom javlja se problem korišćenja letnjih guma tokom zime na policijskim automobilima. U Kikindi skoro sva vozila imaju letnje gume, dok je u Kragujevcu situacija bolja jer polovina policijskog auto parka ima zimske gume. Policijski sindikati ističu da je problem u novcu, što nije slučaj jer se u MUP-u novac za autogume pribavlja sopstvenim prihodima i iz budžeta. Drugi problem koji ističu policijski sindikati su nepravilnosti u tenderima, što je verovatnije tačan problem koji treba povezati za lošim planiranjem. To je rizik od pojave korupcije.

Procene su da Srbija godišnje izgubi najmanje 600 miliona evra iz budžeta zbog zloupotreba u javnim nabavkama. Kontrolu je nemoguće izvršiti zbog realizacije velikog broja javnih nabavki. Pored toga, prema postojećem zakonu apsolutni nadzor i kontrolu je nemoguće izvršiti nad poverljivim nabavkama kao što su policijske i vojne. Problemi postoje i kod realizacije hitnih nabavki, koje se nekada obavljaju zbog lošeg planiranja državne uprave. Tako je Uprava saobraćajne policije planirala da potroši za hitan i nepredviđen administrativni materijal 110 miliona dinara, iako je po redovnoj proceduri bilo potrebno svega 18,5 miliona dinara.

Uspešno upravljanje finansijama povećava transparentnost i odgovornost MUP-a, kao jednog od najvećeg potrošača budžetskih sredstava u Srbiji, koji ima pravo i na sopstvene prihode. Prilikom upravljanja sredstvima uvek je potrebno krenuti od izrade transparentnog proračuna i procene troškova, kao i od analize pravnih praznina za realizaciju nabavki. Cilj je obezbediti informacije o finansijskom stanju, mogućnostima i stvarnim kapacitetima prilagođavanja okruženju u kome uvek postoje dokazi o manjku sredstava. Pored toga, cilj je i izgradnja unutrašnjih i spoljašnjih načina kontrole trošenja raspoloživih sredstava. Transparentnim i odgovornim upravljanjem finansijama smanjuju se rizici od pojave korupcije u MUP-u, kojih ima šest.

Realizacija većih nabavki za MUP vrši se na osnovu slobodne procene, a ne na osnovu analize koja je zasnovana na stvarnim potrebama Ministarstva. U MUP-u su nabavke, poput motornih vozila ili opreme za pripadnike MUP-a, zasnovane na proceni koja je izvedena prema evidencijama MUP-a bez uvida u stanje na terenu ili u realne potrebe policijskih službenika. Postoji velika mogućnost da su takve nabavke nesvrsishodne, odnosno da ne odgovaraju realnim potrebama za izvršenje policijskih zadataka. Na primer, to je nabavka terenskih vozila (kao što je Ford Transit) za gradske uslove.

Do sada nisu realizovani nadzor i kontrola sprovođenja poverljivih nabavki u MUP-u, koje zauzimaju 55,51% ukupnih nabavki ovog Ministarstva. Iako ne postoji međunarodno priznat standard koji ukazuje na to koliki bi trebalo da bude udeo poverljivih nabavki u ukupnom broju realizovanih nabavki, treba se zapitati zašto ne postoji kontrola sprovođenja više od polovine nabavki u MUP-u.

Otežani su nadzor i kontrola postupka pokretanja nabavke po skraćenoj proceduri, jer je za njeno pokretanje ovlašćen rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se nabavka sprovodi. S obzirom na složenost organizacione strukture MUP-a, postoji rizik od pojave korupcije onda kada dođe do hitne i vanredne situacije, u kojoj komandir policijske stanice, kao rukovodilac svoje organizacione jedinice, pokreće nabavku po skraćenoj proceduri, za šta je ovlašćen. Ovim je rukovodiocima organizacionih jedinica u MUP-u dato značajno ovlašćenje, a to nije pod odgovarajućom kontrolom i nadzorom. Jasno je da u nekim vanrednim situacijama postoji potreba da se nabavka realizuje po skraćenoj proceduri, ali ne postoje jasni dokazi za to da je taj postupak bio pod nadzorom i kontrolom. Zbog toga rukovodilac može samovoljno da odredi kada će pokrenuti postupak po skraćenoj proceduri, što dovodi do rizika od pojave korupcije. Dodatni problem predstavlja to što ne postoji kоntrоlа izvršеnih trаnsfеrа pоdručnim pоliciјskim uprаvаma. Ovо је uticаlо nа nеslаgаnjе pоslоvnih knjigа MUP-a sа Glаvnоm knjigоm trеzоrа.

Utvrđеnо је dа MUP dоnеtim prоcеdurаmа, dirеktivаmа i instrukciјаmа niје u pоtpunоsti uspоstаviо sistеm finаnsiјskоg uprаvlјаnjа i kоntrоlе. Državna revizorska institucija utvrdila je da MUP, zbog nеpоstојаnja intеrnih prоcеdurа, slаbоsti u funkciоnisаnju sistеmа usled nеdоslеdnе primеnе pоstојеćih prоcеdurа, nije uspostavio sistem finansijskog upravljanja i kontrole u sklаdu sа Zаkоnоm о budžеtskоm sistеmu i sa Prаvilnikоm о zајеdničkim kritеriјumimа i stаndаrdimа zа uspоstаvlјаnjе i funkciоnisаnjе sistеmа finаnsiјskоg uprаvlјаnjа i kоntrоlе.

Rizici od političke korupcije posledično utiču na upravljanje ljudskim resursima i, zajedno sa rizicima u realizaciji nabavki, utiču na operativni rad policije od kojeg zavisi bezbednost građana Srbije.

Operativni policijski rad

Policijsku službu pre svega karakteriše praktičan rad na suzbijanju kriminala ili na izdavanju ličnih identifikacionih dokumenata. Ukoliko je uporedimo sa ostalim državnim akterima sektora bezbednosti, uvidećemo da je policija najčešće u kontaktu sa građanima, te tako postoje i najveće mogućnosti za pojavu tzv. sitne korupcije, koja je najviše uočena među službenicima u saobraćajnoj i graničnoj policiji. Prilikom suzbijanja korupcije u policiji neophodno je baviti se kulturom, vrednostima i načinom ponašanja policijskih službenika, koji se zasnivaju na odgovornosti i poštovanju pravila. U operativnom radu policije utvrđene su četiri grupe rizika od pojave korupcije.

Više od 75 odsto policijskih službenika ne preduzima ništa nakon što sazna da su njihove kolege učestvovale u korupciji, zaključak je istraživanja SUKP-a. Sličan rezultat dobijen je i istraživanjem Kriminalističko-policijske akademije kada se saberu rezultati onih policajaca koji su sigurni i oni koji još uvek nisu da bi prijavili kolege koji učestvuju u nezakonitim radnjama. U zatvorenim sistemima kao što je policija važi nepisano pravilo da se ne prijavljuju greške, neprimereno postupanje ili prestupi kolega. Retke prijave se uglavnom upućuju nadređenom u organizacionoj jedinici policije, dok postoji mala verovatnoća da će slučaj korupcije biti prijavljen nekom od unutrašnjih kontrolora. U slučaju da ne može da radi u takvom okruženju, policijski službenik najčešće traži premeštaj u drugu policijsku upravu i organizacionu jedinicu policije.

Nezakonito izdavanje dokumenata (na primer lična dokumenta, dozvole za nošenje oružja, registracije vozila) predstavlja najčešći oblik korupcije prilikom obavljanja upravnih poslova u MUP-u. Prilikom ovakvih aktivnosti pripadnici MUP-a predstavljaju sastavni deo organizovane kriminalne grupe, koji svoja ovlašćenja koriste za sticanje lične koristi. Jedna takva grupa bila je tokom 2011. godine uključena u nezakonito pribavljanje biometrijskih ličnih karata i putnih isprava licima albanskog porekla sa područja Kosova. Takva aktivnost predstavlja direktno uključivanje zaposlenih MUP-a u kriminalne radnje.

Dokazni postupak za utvrđivanje korupcije u saobraćajnoj policiji otežan je zbog nepostojanja tehnika za snimanje (mikrofoni na reverima i kamere koje snimaju razgovor za vozačima). Istraživanjem o korupciji u saobraćaju utvrđeno je da su vozači, kako bi izbegli plaćanje pune kazne, upisivanje kaznenih bodova ili gubitak vozačke dozvole, u većini slučajeva inicirali davanja mita, a da su policijski službenici voljni da prime mito u iznosu od 1.000 do 3.000 dinara. Prema istraživanju SUKP-a, skoro 30% anketiranih građana izjavilo je da su dali mito službenicima saobraćajne policije.

Policijski službenici spremni su da učestvuju u korupciji da bi stekli manju novčanu dobit (1.000 dinara), predmet manje vrednosti ili obećanje da će im biti uzvraćeno odgovarajućim uslugama. Istraživanjem SUKP-a dobijeni su zabrinjavajući podaci koji ukazuju na to da korumpirani policijski službenici najčešće uzimaju manje novčane iznose, a da je u manjem broju slučajeva reč o poklonima ili obećanjima. Iako ovo predstavlja sumnju da u policiji postoji sitna korupcija, zbirnom analizom na mesečnom i godišnjem nivou i uzimanjem u obzir toga da je MUP jedno od najvećih ministarstava u Srbiji, može se doći do poražavajućih podataka. Zbog toga je potrebno dalje istraživati intenzitet sitne korupcije u policiji. Policijski službenici su spremni da za samo 10 evra odustanu od toga da određeno lice liše slobode. U pozadini ove priče svakako stoji neodgovarajući socijalni i ekonomski standard policijskih službenika, koji u sprezi sa nerazvijenom policijskom kulturom može da uzrokuje velike štete. Jedan od prvih zadataka u borbi protiv korupcije u policiji je jačanje mehanizama unutrašnje i spoljašnje kontrole.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Peščanik.net, 18.12.2012.

Srodni linkovi:

Unutrašnja i spoljna kontrola

Novi direktor policije: stari rizici od korupcije