Foto: Konstantin Novaković
Foto: Konstantin Novaković

Sektor unutrašnje kontrole MUP-a (SUK) je u prvih 7 meseci ove godine podneo 111 krivičnih prijava protiv policajaca za koje se sumnja da su počinili 177 krivičnih dela, mahom zloupotrebe službenog položaja i primanje mita. Odgovor na pitanje gde su sada „trule jabuke“ policije, u zatvoru ili na slobodi, nije poznat jer ne postoje tačni podaci o tome koliko je krivičnih prijava SUK-a tužilaštvo prihvatilo ili odbacilo. Dodatno, sudovi ne beleže ishode krivičnih postupaka protiv policijskih službenika i ostalih pripadnika MUP-a, a u praksi se dešava da se krivična prijava podnese bez odgovarajućih dokaza, što se evidentira kao „rasvetljeno“ krivično delo iako ju je tužilaštvo odbacilo.

Zadatak SUK-a je da kontroliše zakonitost rada preko 40.000 zaposlenih u Direkciji policije i MUP-u, sa naglaskom na zaštiti ljudskih prava građana tokom primene policijskih ovlašćenja i na borbi protiv korupcije u policiji. Tokom 2018. SUK je oborio mnoge rekorde, što je po svojoj prilici posledica dugoočekivanog povećanja zaposlenih za 22 službenika i poboljšanja tehničke opremljenosti nabavkom 7 novih vozila i IT, audio i video opreme u vrednosti od skoro 700.000 evra. Oprema je nabavljena novcem Evropske unije. U SUK-u trenutno rade 124 osobe, koje su tokom 2018. podnele 206 krivičnih prijava, najviše od kada SUK postoji. Preliminarni plan je da u SUK-u do kraja 2021. bude zaposlena 171 osoba.

Treba biti oprezan sa statistikom, jer brojke ne daju stvaran prikaz korupcije i kriminala u policiji i teško je saznati koliko su krivične istrage SUK-a zaista efikasne. Posredne nalaze o njegovoj efikasnosti moguće je saznati analizom odgovora 77 od 85 tužilaštava o krivičnoj odgovornosti zaposlenih u MUP-u. Tužilaštva su 2018. odbacila čak 130 krivičnih prijava protiv pripadnika MUP-a, što je za 15 više nego 2016. Najčešći razlog bio je to da ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti (63). U 16 slučajeva je odloženo krivično gonjenje, dok je za 5 krivičnih prijava tužilaštvo utvrdilo da prijavljeno delo nije krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Nije moguće utvrditi tačan broj odbačenih krivičnih prijava SUK-a, zato što tužilaštva ne vode evidencije po zanimanju, ali je utvrđeno da je 2018. odbačeno barem 36 krivičnih prijava MUP-a protiv radnika ove institucije. Tome treba dodati da već dve godine zaredom nije funkcionalan operativni fond SUK-a za primenu mera tajnog nadzora ili za plaćanje korisnih informacija o krivičnim delima i njihovim učiniocima, koji je vrlo koristan u krivičnim istragama. Visoki funkcioneri MUP-a su tokom 2016, kada je usvojen novi Zakon o policiji, najavljivali nove antikorupcijske mere kao što su test integriteta, provera imovine i analiza rizika od korupcije, ali SUK do kraja 2018. nije izvestio ni da je primenjivao neku od ovih mera, a kamoli o konkretnim rezultatima.

Pripadnici SUK-a predložili su 2018. 100 mera disciplinske odgovornosti više nego 2017. i tako gotovo dostigli rekord iz 2013. koji je bio 447. Međutim, nepoznat je efekat svih ovih predloženih mera. Dobijen je podatak da je samo jedan slučaj disciplinske odgovornosti praćen sankcijom policijskog službenika zbog postupanja, i to opomenom. Zabeleženo je skoro 6.000 predmeta o mogućem neprofesionalnom postupanju radnika MUP-a, što je preko 1.000 više nego 2017. Samo dva posto predmeta nije okončano. Ipak, čak polovina predmeta je poslata na rešavanje drugim organizacionim delovima MUP-a.

Zakon o policiji ne garantuje nezavisnost u radu SUK-a, što je jedan od međunarodnih standarda borbe protiv korupcije u policiji. Tokom 2018. propuštene su dve prilike da se otkloni mogućnost da ministar unutrašnjih poslova, kao politički faktor, utiče na rad SUK-a, s obzirom na to da je Zakon o policiji dva puta menjan. Zakon o policiji omogućava ministru da SUK-u daje smernice i obavezna uputstva za rad, osim u predistražnom i istražnom postupku po zahtevu javnog tužioca. Zatim, ministar propisuje način vršenja unutrašnje kontrole i kontroliše rad načelnika SUK-a koji je ujedno i njegov pomoćnik. Nezavisnost je dodatno ugrožena jer bezbednosnu proveru zaposlenih u SUK-u vrši Služba za bezbednost i zaštitu podataka, čije zaposlene proverava posebna komisija, a njene članove pak bira ministar.

Sektor unutrašnje kontrole je tokom 2018. najviše komunicirao sa tužilaštvima, ali su operativni rad inspektora i rezultati preventivnih kontrola lokalnih policijskih stanica najveći oslonac za podnošenje novih krivičnih prijava, te davanje saveta i preporuka disciplinske odgovornosti. Nezavisne državne kontrolne institucije i predstavnici međunarodne zajednice zadovoljni su saradnjom sa SUK-om. Građani tek počinju da stiču poverenje u SUK, ali i dalje nisu potpuno zadovoljni njegovim radom. Tek 16% građana veruje da država uspešno suzbija korupciju u policiji. Svaki drugi građanin veruje da se država bori protiv korupcije u policiji, ali ne na pravi način, dok svaki četvrti misli da država uopšte ne suzbija korupciju u redovima policije.

U nastavku reforme unutrašnje kontrole policije ključno je srediti vođenje pravosudnih evidencija tako da je moguće pratiti krivično gonjenje pripadnika MUP-a, ali i ostalih zaposlenih u javnom sektoru. Potrebno je utvrditi razloge odbacivanja krivičnih prijava protiv policajaca, a koje su podneli MUP ili SUK. Važno je utvrditi i da li je i koliko efikasno prosleđivanje velikog broja predmeta o mogućem neprofesionalnom radu policijskog službenika drugim delovima MUP-a u. Najzad, potrebno je nastaviti sa unapređivanjem tehničkih kapaciteta SUK-a, čije finansiranje neće zavisiti isključivo od finansijske podrške Evropske unije.

Ovaj tekst je realizovan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Tekst je nastao na osnovu istraživanja Preugovor koalicije.

Peščanik.net, 13.12.2019.