Jednog proleća tokom ratova devedesetih, u Beogradu je osvanuo čuveni grafit – Proleće je, a ja živim u Srbiji. Kakav je današnji prolećni dan, jedino je i logično da živiš u Srbiji, jer je vreme uvredljivo loše. Vučić, koji se juče oprobao u premijerskoj stolici (Dačić sa Tačijem leti na zasedanje UN-a, istim avionom), nije morao da nam se žali na “papir” koji nas teraju da potpišemo. Ljudi su toliko deprimirani ovom kišom, vetrom i blatom da ne bi primetili ni da su ga ovi potpisali, pogotovo zato što znaju da je to zakasnela repriza događaja iz kumanovskog šatora proleća gospodnjeg 1999.
Za sada izgleda da će se repriza kapitulacije poklopiti sa 14-ogodišnjicom prvog Tomahavkovog leta ka Beogradu. Ni ovog proleća, kao ni onog 99-e, to se neće zvati kapitulacijom, predajom. Miloševićeva spikerka sa RTS-a pobedonosnim glasom je to nazvala “pobedom miroljubive politike Srbije”. Ne zna se koji će sada eufemizam biti upotrebljen, ali to nije ni važno: svi znamo o čemu se radi. Jedino još nećemo da znamo zašto je, posle 100 godina upravljanja Kosovom, logično da srpska država mora i treba zauvek da napusti to bojno polje.
Baronica Ešton je već na izmaku snaga; i rođendan je morala da slavi u društvu Dačića i Tačija, i da prima darove. Od Srba je dobila ešarpu i rukavice, a od kosovskih Albanaca ogrlicu. Bićemo informisani o svakoj šari na ešarpi i svakom karatu ogrlice, ali ni nama ni građanima Kosova na kraju neće biti jasno šta su ovi potpisali, ako budu potpisali, a nešto će potpisati… Svako će kreativno tumačiti “papir”, a šta se zapravo dešava na terenu znaće samo oni koji tamo žive ili se slučajno zapute ka granici. Jedino će još patrijarh, Koštunica i Nikolićevi savetnici posle ovog proleća o Kosovu govoriti u terminima duše, srca, kolevke i majke. Za ostale će to biti “papir”, što je za nas ipak istorijski napredak.
Cela ova teška diplomatska artiljerija bila bi nepotrebna da su savetnici Ketrin Ešton uradili svoj posao i da su je obavestili da baš ovih dana dok traju pregovori – mi igramo utakmicu milenijuma protiv Hrvata. Da je telefonirala Milanoviću i rekla mu da je za Hrvatsku uveden dodatni uslov za članstvo u EU, 36. poglavlje, a to je poraz od Srbije na Maksimiru, u Beogradu i Mitrovici bi nastala takva euforija da bi Dačić relaksirano mogao da potpiše i predaju Preševske doline. Problem je u tome što bi Hrvati odbili da ispune taj uslov – po cenu članstva. Potpuno su poludeli zbog ove utakmice. Stvorena je takva atmosfera da bi ih inače očekivana pobeda nad našom bednom reprezentacijom usrećila više nego oslobađanje Gotovine i Markača.
Pred današnju utakmicu, Zagreb je u ratnom stanju, mobilisano je sve što ima uniformu sa šahovnicom. Mediji zahtevaju od “kockastih” da ostanu na nivou hrvatskih branitelja – Budite heroji, piše na naslovnoj strani Jutarnjeg lista. Fudbal u Hrvata je zauzeo mesto Crkve u Hrvata. I pristojniji mediji su ovih dana izveštavali o utakmici kao da se radi o vojno-redarstvenoj akciji: Srbi sleteli na Pleso, Srbi stigli u Šeraton, Srbi isprobavaju maksimirski travnjak. Pet hiljada ljudi, među kojima su bili i starci, žene sa bebama i invalidi, prisustvovalo je treningu hrvatske reprezentacije bodreći je pred večerašnji rat sa četnicima. Premijer Milanović se obratio srećnijem delu nacije koji ima ulaznice za večerašnju utakmicu rečima – Na uvrede odgovarajte pjesmom.
Predstavnici srpskog naroda bi rado vređali, ali ne mogu da uđu na stadion. Međudržavnim mirovnim sporazumom je dogovoreno da Srbi ne mogu na Maksimir, a Hrvati na Marakanu. I to će se zvati kvalifikacija za svetsko prvenstvo u fudbalu. Jedino rešenje je da se igra pred praznim tribinama, ili na neutralnom terenu, recimo u Kuala Lumpuru, ili da umesto pravog odigraju stoni fudbal u nekoj igraonici, a da se rezultat prizna u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo. Ovo što se sada radi je suludo. Problem je u tome što će se ta patologija između Srba i Hrvata, u privremenoj ulozi navijača, nastaviti i sledećih godina. A prave orgije će početi kada se u ovaj tango “kockastih” i “belih orlova” budu ubacili i “crni orlovi” – kada u okviru nekih kvalifikacija budemo morali da igramo sa Kosovom.
Iz najave za radio emisiju 22.03.2013.
Peščanik.net, 22.03.2013.
NOGOMET / FUDBAL
