Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Ustali su i naučnici. Ne, ne mislimo tu na ove koji nose parole “Marš za nauku, a ne marš nauko”, “Marš znanja, a ne marš znanju” i slične, nego na one koji su se digli protiv Obrazovnog paketa za učenje o seksualnom nasilju nad decom. Posle kratke, ali žestoke i medijski dobro sinhronizovane kampanje, Ministarstvo prosvete je, naime, pomenuti “praktikum” povuklo iz upotrebe još pre nego što je upotreba počela.

Tako oni naučnici koji su marširali nisu ni primetili da je nauka izmarširana iz Srbije, a da su oni sami tome dali odlučujući doprinos. To jest, možda ne baš oni, ali neki drugi članovi naučne zajednice svakako.

Pomenuti “paket”, čiji su autori stručnjaci Incest trauma centra, možda nije zgoreg podsetiti, usvojen je i promovisan još u novembru prošle godine. Pozitivno mišljenje o njegovom sadržaju dali su tada i Odeljenje za prava deteta Zaštitnika građana, skupštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbor za prava deteta i Ženska parlamentarna mreža. A onda je jednim, što javnim a što, po svoj prilici, tajnim “blickrigom” sve to srušeno.

Tačno je, malo se izdvaja za nauku. Ali kakvi su efekti toga što se izdvoji. Nije mali broj onih koji tvrde da naši naučnici ne vraćaju građanima ono što je u nauku uloženo. Mada, oni pretežno žive u inostranstvu.

Sa druge strane, ako nema u Srbiji, para za znanstvene poduhvate ima u svetu. Mnogo je fondacija koje finansiraju nauku, i fundamentalnu i primenjenu. Samo treba konkurisati i predlog dobro obrazložiti. Kada je nedavno fizičarka Magdalena Đorđević dobila (ogromnih) 1,4 miliona evra od Evropskog fonda za nauku, nije bilo medija koji o tome nije naširoko izveštavao. Samo jedno pitanje nije postavljeno: zašto samo Magdalena?

Nekad se, često, prečesto, čini da u Srbiji nisu problem lažni nego pravi doktori nauka. Jer, lažnima to uglavnom služi da se kite “tuđim perjem”, oni nemaju prosvetne ambicije i ne misle da vaspitavaju mlade generacije, kao što to rade pravi doktori. Poput ovih koji su “obrazovni paket” optužili da “propagira pornografiju” i da nije “primeren našoj kulturi i tradiciji”. Kao što su pre (više od) 100 godina neki takođe učeni govorili da izgradnja železnice nije u skladu s “našim kulturnim stanjem”, da predstavlja čin potčinjavanja trulom Zapadu i da tuneli izazivaju grešne misli.

Istini za volju, bilo je naučnika koji su pokušali da odbrane čast profesije, ali bilo ih je premalo i bili su preslabi da se suprotstave glavnom toku.

Treba oduzeti doktorat Siniši Malom ako ga je ukrao – što treba da utvrdi “stručna komisija” od koje naši naučnici beže ko đavo od krsta – ali on ga zapravo nije ukrao nego mu ga je neko dao. Šta ćemo sa onima, uvaženima, koji su mu ga dali. I ne samo Siniši nego i stotinama drugih siniša koji se sada baškare po katedrama i drugima dodeljuju doktorske titule.

Novi magazin, 26.04.2017.

Peščanik.net, 28.04.2017.

Srodni linkovi:

Miloš Jovanović – Ako pobedi homofobija

Adriana Zaharijević – „Normalna seksualnost“

Nada Sekulić: Iza „malih vrata“ – Ko to tamo truje decu?


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.