Predizborna slika: lopata u ruke i bilbord na leđa

Daj nam što više snega, samo neka pada, jer sneg u Srbiji je politička stvar i dobrodošla pred izbore. Ne znam da li se još neko u istoriji dosetio da politizuje čišćenje snega u reklamne svrhe tako što će čistačima, sem lopate u ruke, okačiti na leđa panoe od metar i po sa logoom Srpske napredne stranke. Toga se dosetio Vučić, jer samo on može da smisli takvo poniženje. Em ima da čistiš sneg besplatno, em na leđima moraš da nosiš reklamnu tarabu njegove stranke.

Kada su na društvenim mrežama osvanule slike ljudi-bilborda, nisu bili poniženi samo oni. Od slike ovog moralnog prostaštva svakom normalnom čoveku se prevrtao stomak. Prvo što mi je palo na pamet je kolika muka je morala snaći ove ljude kada su na ovoliko poniženje prinuđeni. Zar je dotle došla naša mizerija da ljudi više nisu stoka, nego pokretna stvar, s kojom vlast može da radi šta hoće. Na konferenciji za novinare koju je Vučić održao odmah po povratku iz Davosa (da, iz Davosa), postavljeno je to pitanje, jer se naprosto nije moglo preskočiti. On se po običaju razbesneo rekavši kako tako nešto smeta samo lenčugama i onim lopovima koji su sve opljačkali. U svom poznatom kreščendu zapitao se zar je sramota čistiti sneg i ponositi se time što si član njegove stranke. I on je ponosan na svoju stranku, baš kao i ti ljudi koji su čistili sneg sa bilbordom SNS-a na leđima.

Iako je poznato da Vučić u svom ranijem životu ništa nije radio, njegova opsesija su vrednoća i marljivost, čime sebe hvali do besvesti. Težak rad, naročito onaj bez radnog vremena za crkavicu, to je njegova glavna ideologija. Ali ne ceni on svaki rad, već samo teško crnčenje, za strugom ili sa lopatom, za male pare, za socijalnu pomoć ili za njegovu stranku iz čistog ponosa – besplatno. Kada poziva na marljivi rad kao uslov svih uslova, uključujući i njegov primer da za Srbiju radi 19 sati i više dnevno, on samo na taj ropski rad misli. Neki njegovi glasači su spremni da rade i za sendvič ili tri litre ulja. Oni nemaju kud nego da se pokore njegovim lažnim obećanjima i hvalospevima o samome sebi. Za njih on ima pripremljen ogroman repertoar. Sada je odvalio da će se u ovoj godini desiti preporod zdravstva kakav nije viđen posle rata, ne ovog iz devedesetih nego onog tamo rata!

A oni koji ga ne vole spadaju u lenčuge i neradnike, hejtere i lopove koji vise na društvenim mrežama i kritikuju vlast iz svojih “toplih soba“. Doduše, nije mu lako s njima. Svakoga dana mu prirede neko blamantno otkriće, jer tamo gde vlast stalno nešto krije – zapravo se sve zna. Juče sam sa užasom gledala u ljude-bilborde, danas sam videla sliku njegovog ministra zdravlja sa vođom zemunskog klana (o tome se odavno priča), a otkrila sam i otkud visoki računi za struju, jer je to istražio BIRN. Kada se spoje društvene mreže i preostali slobodni mediji, ipak u Srbiji ne može bezbedno da se vlada ovako loše. Društvo se podelilo na (1) Vučića, njegove ljude, prateće stranke i sirotinjsku glasačku većinu i (2) aktivno društvo, obavešteno i na društvenim mrežama koje je u manjini i koje pruža podršku preostalim demokratskim i prozapadno orijentisanim opozicionim strankama.

Vučić je na strani lopate i pijuka, zavedenih i poltrona, što kao koncepcija ne ide sa njegovom pričom o modernizaciji i sa njegovim velikim obećanjima. I u suprotnosti je sa razvijenim svetom u kome manuelni rad rapidno nestaje, a ono što preostaje seli se baš u takve – vučićevske zemlje, gde ljudi čiste sneg i nose reklamne bilborde gazdine stranke, dok oni sa kompjuterima odlaze. Ali Vučićevi „nazadnjaci“ nisu sami i ne mogu da se raskomote. Čak su pred ove predsedničke izbore prilično ufitiljili, jer nemaju predsedničkog kandidata. Mnogo hokus-pokusa treba da izvedu da bi ove izbore smuvali i na vlasti ostali. A ta vlast je toliko strašna da naprosto mora da ode, ako će Srbija da preživi i krene napred. Ako ne sada, već na sledećoj okuci, jer ni oni sa bilbordima na leđima neće imati gde, moraće da nam se pridruže.

Peščanik.net, 24.01.2017.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Načelo transparentnosti SNS-a

Nadežda Milenković – Kako se vodi kampanja od vrata do vrata