Апел за поштовање академског интегритета
поводом непродужавања радног односа професорима
Милану Подунавцу и Ненаду Кецмановићу и професорки Драгани Дулић

 
Сенат Универзитета у Београду донео је 27. јуна 2012. године одлуку којом се у систем високог образовања уводе произвољни и неакадемски стандарди при одлучивању о важним питањима за функционисање Универзитета. Наиме, од почетка примене Закона о високом образовању из 2008. године само у четири од више стотина случајева Сенат Универзитета у Београду је одбио да продужи радни однос редовним професорима Београдског универзитета. То су професор Љубиша Рајић, професорка Драгана Дулић, професор Милан Подунавац и професор Ненад Кецмановић. Ради се о професорима чији академски углед није споран, који су обављали значајне функције на Универзитету и који су испуњавали све Статутом БУ предвиђене услове за продужење радног односа. Међутим, у овим случајевима Сенат је одлучивао на основу ванакадемских разлога који вређају достојанство личности и професије („непатриотски“ ставови професора Рајића о Косову, идеолошки неподобна литература коју користи професорка Дулић и њено подржавање Параде поноса, виртуелна петиција студената против професора Подунавца и Кецмановића). Сматрамо да такво поступање урушава углед Универзитета и легитимише опасне политикантске праксе које, нажалост, нису биле непознате у историји Универзитета. Поред релативно блиског и познатог малтретирања и протеривања неподобних професора током деведесетих година, најскандалознији случајеви јесу одстрањивање из наставе девет професора и асистената са Филозофског факултета 1975. године и протеривање пет професора и асистената са Правног факултета 1971. године.

 
Савремене технологије одстрањивања неодовољиво подсећају на пређашње, засниване на моралној и политичкој подобности.

  1. Незаконито и арбитрарно поступање. Сенат је мимо уобичајене праксе, а на предлог ректора Ковачевића, само у ова три од шеснаест случајева одлучивао тајним гласањем (Пословник Сената предвиђа у члан 18 да се Сенат о питањима ове природе изјашњава јавним гласањем, али је без образложења ова процедура промењена тајним гласањем злоупотребом тачке 3 из истог члана). Даље, Сенат је у материјал за седницу на којој се одлучивало уврстио неверодостојна документа и разматрао на основу аргументације претходно елабориране у таблоидима. Подсећамо да према Статуту Универзитета ништа од наведеног не би требало да буде релевантно приликом одлучивања за продужење радног односа редовних професора.
  2. Злоупотреба студената. Сенат је донео одлуку на основу наводне студентске петиције којом се захтева непродужење радног односа. У случају професора Подунавца и Кецмановић наведена је петиција са друштвених мрежа коју је поткрепљивао захтев њеног покретача Милана Бабића. О легитимности интернет петиције довољно сведочи то да је 232 потписа послато са 78 ИП адреса (свако је могао послати свој потпис, а једна особа је могла послати више потписа, без обзира да ли је студент ФПН-а или не). Поред тога, наводни студент Бабић није студент ФПН-а од 2005. године, када се исписао после неколико положених испита. Таква особа не може бити легитимни заступник интереса студената ФПН, а да је то желела могла је легитимисати свој захтев изјашњавањем Студентског парламента. У случају професорке Дулић искоришћено је приватно писмо упућено професору Липковском са захтевом да спречи продужење њеног радног односа са низом бизарних ставова и сведочанстава о њеној моралној и политичкој неподобности да буде професор БУ.
  3. Манипулисање чињеницама. На седници Сената, како је пренето у медијима, изношене су чињенице о петицији две хиљаде студената са матичним бројевима. У тренутку одлучивања, такву петицију нико од оних који су одлучивали није видео нити је утврђено њено постојање. Игнорисани су и резултати регуларне студентске евалуације као и ставови студентских организација и Студентског парламента као највише студентске институције. По истој логици, став случајног пролазника поред Ректората Универзитета има већу тежину него ставови студената изражени по легитимним процедурама. Осим тога, навођене су и чињенице које материјално не одговарају стању (нпр. предмет Теорија политичког система на ФПН не постоји већ пет година).
  4. Идеолошка и морална делегитимација у медијима. Највећу мучнину производи продужетак праксе изношења клевета у медијима заснованих на фабрикованим идеолошким и моралним основама, и чињеница да се Сенат није изнад тога уздигао. Медијска бука не може да покрије недостатак добрих аргумената без којих је Сенат одлучивао. Поражавајуће је сазнање да у томе активно учествују и колеге из академске заједнице.

 
Сматрамо да су овакве праксе дубоко противне академским стандардима за које се Универзитет бори и тужно је што један од највиших органа ове институције саучествује у њиховом урушавању. Сенат у обом погледу има велику одговорност, његове одлуке могу да створе амбијент да БУ буде заједница слободних и критичких истраживача, али и скуп каријериста и послушника. Због тога апелујемо да Сенат Универзитета поништи донету одлуку о непродужењу радног односа трома професорима.

Молимо колеге које су заитересоване да потпишу овај Апел то учине потврдом на маил: [email protected]

 
У Београду, 2. јула 2012. године

 
Иницијални списак потписника:

  1. Александар Молнар, редовни професор, Филозофски факултет
  2. Ана Чекеревац, редовна професорка, Факултет политичких наука
  3. Божидар Церовић, редовни професор, Економски факултет
  4. Бранимир Стојковић, редовни професор, Факултет политичких наука
  5. Бранко Васиљевић, редовни професор, Факултет политичких наука
  6. Веселин Кљајић, ванредни професор, Факултет политичких наука
  7. Владимир Павићевић, доцент, Факултет политичких наука
  8. Војин Димитријевић, редовни професор у пензији, Правни факултет
  9. Вучина Васовић, редовни професор у пензији, Факултет политичких наука
  10. Вукашин Павловић, редовни професор, Факултет политичких наука
  11. Гашо Кнежевић, редовни професор, Правни факултет
  12. Даша Духачек, ванредна професорка, Факултет политичких наука
  13. Дејан Миленковић, доцент, Факултет политичких наука
  14. Драгица Вујадиновић, редовни професор, Правни факултет
  15. Душан Павловић, ванредни професор, Факултет политичких наука
  16. Ђорђе Павићевић, ванредни професор, Факултет политичких наука
  17. Загорка Голубовић, редовна професорка у пензији, Филозофски факултет
  18. Зоран Стојиљковић, ванредни професор, Факултет политичких наука
  19. Ивана Спасић, ванредна професорка, Филозофски факултет
  20. Иво Висковић, редовни професор, Факултет политичких наука
  21. Јелена Ђорђевић, редовна професорка, Факултет политичких наука
  22. Лидија Баста Флајнер, гостујућка професорка Универзитета у Београду
  23. Љиљана Глишовић, доценткиња, Факултет политичких наука
  24. Љубинка Трговчевић, редовна професорка, Факултет политичких наука
  25. Милорад Ступар, ванредни професор, Филозофски факултет
  26. Мирјана Васовић, редовна професорка, Факултет политичких наука
  27. Мирослав Хаџић, редовни професор, Факултет политичких наука
  28. Небојша Владисављевић, ванредни професор, Факултет политичких наука
  29. Неда Тодоровић, редовна професорка, Факултет политичких наука
  30. Ненад Димитријевић, бивши професор Универзитета у Београду и редовни професор Централно европског универзитета у Будимпешти
  31. Предраг Симић, редовни професор, Факултет политичких наука
  32. Раде Вељановски, ванредни професор, Факултет политичких наука
  33. Радмила Васић, редовнa професорka, Правни факултет
  34. Радмила Накарада, редовна професорка, Факултет политичких наука
  35. Сања Домазет, доценткиња, Факултет политичких наука
  36. Славиша Орловић, ванредни професор, Факултет политичких наука
  37. Слободан Самарџић, редовни професор, Факултет политичких наука
  38. Слободан Марковић, ванредни професор, Факултет политичких наука
  39. Снежана Ђорђевић, редовна професорка, Факултет политичких наука
  40. Сњежана Миливојевић, редовна професорка, Факултет политичких наука
  41. Чедомир Чупић, редовни професор, Факултет политичких наука

 
Peščanik.net, 10.07.2012.

Srodni link: Vladimir Pavićević – Slučaj Milana Podunavca