Trinaest godina od masovnog egzodusa Srba iz Hrvatske

U ponedeljak, 4. avgusta 2008. godine, navršava se 13 godina od hrvatske vojno-policijske akcijeOluja u toku  koje je proterano oko 200.000 Srba iz Hrvatske. Prema podacima organizacija i udruženja Srba iz Hrvatske, u toku i posle operacije stradalo je i nestalo najmanje 1.900 Srba, a prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, po završetku borbenih dejstava, na prostoru sektora Jug i Sever, ubijeno je oko 700 srpskih civila.   Srpska udruženja  iznose da je u okviru ukupnog broja žrtava preko 1.000 nestalih, od kojih su 700 civili.

U toku četvorodnevne operacije, hrvatske oružane snage su neselektivno granatirale civilna naselja u kojima nije bilo vojnih ciljeva, pljačkale i uništavale imovinu Srba. U toku akcije pripadnici hrvatskih snaga ubili su oko 300 civila koji su bežali u koloni traktora i automobila. Kamenovani su prilikom prolaska pored naseljenih mesta.  Srbi koji su ostali u svojim selima, većinom stariji ljudi, bili su izloženi brutalnom postupanju pripadnika hrvatskih vojnika i policajaca. Oko 400 Srba je ubijeno u njihovim kućama.

Nakon prelaska na teritoriju Srbije, pripadnici MUP-a Srbije su deo izbeglica upućivale na Kosovo a ostalima nisu dozvoljavali da se zaustave u Beogradu. Prinudna mobilizacija izbeglica organizovana je odmah, već 6.avgusta 1995. Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i njegove lokalne kancelarije snabdevale su MUP Srbije adresama izbeglica. Tokom celog avgusta policija je hapsila izbeglice na ulicama i u javnom prevozu i odvodila ih iz izbegličkih centara i privremenih domova. Kršeći odredbe Konvencije o statusu izbeglica i Zakona o izbeglicama,  MUP Srbije je nezakonito lišio slobode oko 10.000 izbeglica i vratio ih na teritoriju obuhvaćenu ratom. Prema podacima FHP-a, MUP Srbije je najmanje 3.000 izbeglica predao Srpskoj dobrovoljačkoj gardi Željka Ražnatovića Arkana, koja je organizovala „prevaspitavanje i kažnjavanje“ izbeglica koje nisu želele da se vrate na ratno područje.  Izbeglice su po nekoliko dana držane u  kampovima za obuku gde su bili izloženi torturi i ponižavanju a onda prisilno odvođeni na prve borbene linije, odakle se mnogi nikada nisu vratili.

Pred Haškim tribunalom u toku je suđenje vojnim zapovednicima operacije Oluja, generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progon, deportaciju, prisilno premeštanje, ubistva, nehumane postupke, pljačku i uništavanje imovine. Očekujemo da to suđenje  utvrdi činjenice o počinjenim zločinima prema Srbima, odgovornost optuženih zapovednika i da pomogne Državnom odvjetništvu Republike Hrvatske da pokrene postupke protiv niže rangiranih komandanata i neposrednih počinilaca. Podsećamo da je za utvrđivanje činjenica o počinjenim ratnim zločinima potrebno utvrditi činjenice o ratnim zločinima pre, tokom i posle Oluje. To je jedini način da se zadovolji pravda i obezbede garancije da se zločini ne ponove.

Beogradski centar za ljudska prava
Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)
Centar za regionalizam
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR)
Žene u crnom

Peščanik.net, 03.08.2008.