Istog dana, odmah pošto je popustila opsada američkog Kongresa, čulo se mnogo glasova, uglavnom novinarskih i analitičarskih, ali i od političara da bi na predsednika Trampa trebalo primeniti 25. Amandman na Ustav SAD i hitno ga smeniti sa funkcije. Dan posle, glasovi su se umnožili, zasnovani na bojazni da bi u naredne dve nedelje aktuelni predsednik mogao da prouzrokuje produbljivanje nemira i neizvesnosti.
Uslovi za primenu ovog Amandmana, međutim, nisu jednostavni, naročito ne u kratkom vremenu, kako se traži, predlaže, zahteva.
Dvadeset peti Amandman reguliše postupak smene predsednika SAD kao i postavljanje lica koje ga zamenjuje, ako se pokaže da je on nesposoban za dalje obavljanje dužnosti. Amandman je bio inspirisan situacijom predsedničke sukcesije, nastalom posle atentata na Džona Kenedija, a Kongres ga je usvojio u julu 1965, posle dugotrajne debate u Predstavničkom domu i u Senatu.
Prva dva odeljka Amandmana 25 u osnovi ponavljaju od ranije postojeća ustavna rešenja. Odeljak 3. uređuje prenos predsedničkih ovlašćenja i obaveza na potpredsednika, kada predsednik svojom voljom i inicijativom obavesti Kongres da više nije u stanju da obavlja dužnost. Posle opsade Kongresa 6. januara ove godine, nije verovatno da bi se od predsednika Trampa mogla očekivati ovakva inicijativa.
Na aktuelnu situaciju mogao bi biti primenjiv Odeljak 4. Amandmana 24, koji uređuje prenos predsedničke vlasti nezavisno i mimo volje predsednika. Odredbe ovog Odeljka ocenjuju se kao veoma osetljive. Do sada nije nijednom primenjen. (Posle ostavke Ričarda Niksona, primenjen je Amandman 25, ali ne odeljak 4.)
Odeljak glasi:
„Kad potpredsednik i većina vodećih funkcionera departmana ili većina članova drugog tela, osnovanog zakonom Kongresa, dostave predsedniku Senata i spikeru Predstavničkog doma pisanu izjavu da je predsednik nesposoban da vrši svoja predsednička ovlašćenja i obaveze, potpredsednik odmah preuzima predsednička ovlašćenja i obaveze, kao vršilac dužnosti predsednika.“
Prvo je pitanje ko ima pravo da podnese pisanu izjavu o nesposobnosti predsednika. Nadležnost je postavljena alternativno. Najpre, to mogu učiniti članovi vlade („vodeći funkcioneri departmana“ – što u našem jeziku odgovara pojmu ministra) i to mora učiniti većina njih. U vladi (kabinetu) ima 15 članova. Na ovakvu akciju ovlašćeni su bilo punopravni „ministri“ bilo v.d. „ministri“. U ovom trenutku, osipanje Trampovog kabineta je uveliko u toku, nekoliko članova kabineta je već podnelo ostavke, a koliko se zna, nisu imenovani novi. Uz članove vlade, potrebno je da pisanu izjavu podnese i potpredsednik.
Druga potencijalna nadležnost pripada „telu“ koje Kongres, dakle i Predstavnički dom i Senat, osnivaju zakonom. Za izglasavanje takvog zakona potrebna je, u oba doma, obična većina. Ali, kao i kod drugih zakona, predsednik ima pravo veta. A da bi zakon posle stavljanja veta delovao, potrebno je da u oba doma bude potvrđen dvotrećinskom većinom. Postizanje takve većine, po sadašnjem stanju stvari nije nemoguće u Predstavničkom domu, a krajnje je neizvesno kad je reč o Senatu. I u ovom slučaju, potpredsednik mora potpisati pisanu izjavu.
Inicijativa za podnošenje jednog ovakvog akta pripada potpredsedniku SAD. U novinskim člancima i izjavama analitičara, apeluje se na potpredsednika Pensa da započne proceduru.
Drugo je pitanje iz kog razloga se izjava može podneti, tj. kako se tumači izraz „nesposobnost za vršenje predsedničke dužnosti“. Po jednom mišljenju, radi se o ozbiljnom slučaju u kome predsednik ili ne može da prizna ili odbija da prizna svoju nesposobnost.1 Nije sporno da može biti u pitanju i fizička i mentalna nesposobnost. Tadašnji senator države Indijana Birč Bej (Birch Bay), koji je najviše uticao da sadržinu i na usvajanje 25. Amandmana, pojam „nesposobnost“ je protumačio kao nemogućnost predsednika da saopšti svoje odluke ili njegovu neadekvatnost da vrši predsednička ovlašćenja i obaveze. Član predstavničkog doma Ričard Pof (Richard Poff), dao je o ovom pojmu primere: jedan slučaj postoji onda kad predsednik, zbog bolesti ili neke nesreće ostane bez svesti ili je paralizovan tako da nije u stanju da saopšti svoje odluke; drugi je kad, iz razloga mentalnog poremećaja ili nestabilnosti nije sposoban ili nije voljan da donese racionalne odluke, a pogotovo ne odluku da odstupi sa položaja. Za podnošenje pisane izjave potpredsednika i drugih nije neophodno lekarsko uverenje niti pregled. U aktuelnim izjavama i analizama predsedniku Trampu se ne pripisuje nikakvo fizičko oboljenje, ali se otvoreno tvrdi da je „psihopata“, „mentalno nestabilan“, da „uopšte ne vrši svoje predsedničke dužnosti“. Ovo poslednje je bilo očigledno: umesto njega kritičnog dana sve potrebne komunikacije obavljao je i odluke donosio potpredsednik Pens, a Tramp je ili podsticao pohod na Kongres, ili je davao dvosmislene izjave. Odbio je da pusti u Belu kuću Pensovog šefa kabineta.
Spikerka Predstavničkog doma juče je još jednom pozvala potpredsednika da pokrene postupak primene Amandmana 25, a ako to ne učini, ona će pokrenuti opoziv (impeachment) za koji je očigledno da nema vremena da se sprovede u narednih 13 dana koliko je ostalo do isteka Trampovog mandata.
Po svemu sudeći, ima dosta javne političke volje za primenom Amandmana 25. Ta primena najviše zavisi od stava aktuelnog potpredsednika, koji se javno još nije oglasio.
Američka politička elita ne okleva da izrazi osećanje posramljenosti zbog opsade Kongresa, bezbednosnih propusta i kompromitovanja američke demokratije. U podeljenom američkom društvu, građani koji su politički protivnici predsednika Trampa doživljavaju primenu 25. Amandmana kao pravednu. I jedni i drugi smatraju Trampa podstrekačem pobune protiv demokratije i ustavnog poretka SAD. Trampove pristalice se ponose svojim učešćem u opsadi Kongresa. Jedan od bizarnih predvodnika Trampovog pohoda, okićen rogovima buffaloa, Džejk Endželi (Jake Angeli), pobornik teorije zavere QAnon, čija je ideja vodilja: „elite koje slave Sotonu i koje rukovode seksualnom upotrebom dece, pokušavaju da kontrolišu našu politiku i medije“ – obećava da će se vratiti. Istraživanje Ipsosa pokazuje da samo 47% građana SAD smatra da tvrdnja pod navodnicama nije istinita, dok 17% veruje da je istinita, a 37% nije sigurna.
Svaka sličnost sa stvarnim činjenicama i događajima je slučajna!
Peščanik.net, 08.01.2021.
TRAMPOZOIK________________
- J. D. Feerick, The Proposed Twenty-Fifth Amendment To the Constitution, Fordham Law Review, Vol. 32, 1965.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Nasledni krunski svedok - 03/02/2024
- Zakon i topuz - 17/12/2023
- „… a vi znate šta to znači…“ - 05/10/2023
