Detalj spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, foto: Predrag Trokicić
Detalj spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, foto: Predrag Trokicić

U naprednjačkoj Srbiji Božić je proslavljen uz granatiranje petardama, velike lomače od guma na koje se polagao badnjak, noćne bakljade sa pevanjem izmenjenih stihova Baje Malog Knindže „Božić je, Božić je, pucaj u džamije“ (u originalu „pucaju prangije“). Noćna bakljada je održana u Priboju, sredini u kojoj žive Srbi i Bošnjaci, odnosno građani različitog verskog i nacionalnog opredeljenja. U Priboju se pre bakljade dogodio još jedan incident, kada su pripadnici policije na privatnom veselju slavili uz pesmu koja veliča genocid nad Bošnjacima u Srebrenici i poziva na isto u Sandžaku. U nameri da „spusti tenzije“, autokrata Aleksandar Vučić je u svojstvu predsednika države posetio Priboj, gde se obratio građanima i razgovarao sa njima, a takođe je obišao i lokalne fabrike, kao i manastir Svetog Nikole u Pribojskoj banji.

Uz priče o neverovatnom ekonomskom uspehu, Vučić je u Priboju pokušao da uputi i poruke pomirenja i suživota Srba i Bošnjaka. „Ja sam Srbin, predsednik Srbije, i naravno da volim Srbe, ali ne mogu da zamislim da Priboj bude bez Bošnjaka. Neće ni biti, jer oni imaju ista prava. Mogao bih da pričam o stotinu nepravdi prema srpskom narodu, ali hoću da se stavim u cipele drugih. Molim i druge da se stave u naše, jer samo tada ćemo imati normalnu situaciju“, rekao je Vučić. Autokrata se prisutnima obratio u tri svojstva: kao Srbin, zatim kao Srbin čija srpskost podrazumeva ljubav prema Srbima, i kao predsednik Srbije. Ljubavni odnos Srbina prema Srbima zahteva pričanje o „stotinu nepravdi prema srpskom narodu“, ali s obzirom da je ta priča podugačka – ima stotinu poglavlja – sada je najbolje prekinuti s tim, kako bi se Srbi i Bošnjaci stavili u „cipele drugih“ u cilju normalizovanja situacije. Međutim, i u ovih nekoliko rečenica Vučić je minirao svoj mirovni poduhvat: on bi da zadrži nacionalistički narativ o žrtvi, a da istovremeno ima „normalnu situaciju“ u kojoj su svi građani jednaki – ali je to neizvodljivo. Budući da upravo svih „stotinu nepravdi“ mobiliše – ljubavne – nacionalističke izgrede, kakve smo videli i u Priboju.

Na obeležavanju tri decenije postojanja Republike Srpske u Banjaluci, premijerka Ana Brnabić je izjavila kako je RS stvorena zbog genocida nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu i namere da se on nastavi 50 godina kasnije: „Verujem da bi oni dovršili ‘posao’ koji je započet 50 godina ranije i dovršili ‘posao’ istrebljenja srpskog naroda i pravoslavne vere”. Na kraju svog govora Brnabić je okupljenim zvanicama na svečanoj akademiji prenela i pozdrave predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Uzaludne su sve ad hoc političke akcije u kojim se građani pozivaju na normalizaciju suživota, kada najviši državni funkcioneri daju izjave kojima se stvara atmosfera međunacionalnog nepoverenja i šalje politička poruka da su drugi stalna pretnja.

Istog dana kada je Vučić boravio u Priboju i 6 dana nakon božićne bakljade, iz karantina se javno oglasio i patrijarh Porfirije. U saopštenju postavljenom na zvaničnom sajtu SPC-a, patrijarh je „braći muslimanima“ poslao poruku da „najoštrije osuđuje ovakve postupke“. Za patrijarha je razočaravajuće što su u „nečasnim i opasnim delima“ učestvovali pripadnici policije, to jest oni koji, kako je rekao, „takve postupke treba da sprečavaju“. Dok je istovremeno zabrinjavajuće što „mladi ljudi“ dočekuju Božić, praznik mira, ljubavi i solidarnosti „vređajući i preteći svojim sugrađanima“. Patrijarh je pozvao i sveštenstvo da u sredini koja je nacionalno i verski mešovita, poručuje vernicima da je svaki čovek, bez obzira na veru i naciju, „naš brat i sestra“, budući da je to jedini ispravan stav za pravoslavne hrišćane.

Ali šta bi nacionalistički izgrednici iz Priboja odgovorili patrijarhu u prilog svoje odbrane? Verovatno bi citirali patrijarhovu izjavu iz Banjaluke sa iste svečanosti na kojoj je besedila i premijerka: „Ne dopustimo da nas drugi, ma koliko dobronamerni bili, uteruju bezdušno u svoje modele i kalupe zajedničkog života i mira“. Toliko.

Peščanik.net, 15.01.2022.