Policiji ipak ne treba prijavljivati nestanak tzv. predsednika vlade Mirka Cvetkovića, koji je veća politička enigma od Kim Džong Una, naslednika severnokorejskog prestola. Za obojicu se ne zna ni šta rade, ni gde obitavaju, ni kada su rođeni, ni da li su rođeni. Za unuka dinastije Kim se zna jedino da ga narod zove Sjajni drug. Naš sjajni drug Mirko je odnekud izmileo i obznanio da će 2. novembra biti održana sednica skupštine na kojoj će se razgovarati o Kosovu. U međuvremenu, neka četiri dilbera sa severa Kosova odlučuju o tome koliko će santimetara druma kroz njihovo selo moći da koriste vojnici KFOR-a, pod kojim uslovima mogu da se kreću vozila UNMIK-a. Četiri i po sata su držali budnim predsednika Tadića na nekom sastanku koji se održao, naravno, u Beogradu, jer predsednik ne sme da ode na deo svoje teritorije, jer bi ga njegovi građani gađali kamenicama. Kamenice su inače omiljeni rekviziti za doček kosovskim Srbima; maše se tih neobrađenih delova stena kad god im se pojavi neko koga ne vole. Ta četiri gospodina otišla su nezadovoljna samitom na Andrićevom vencu, pregovori su propali, a do kraja je ostalo nejasno ko je tu predsednik države, a ko šef mesne zajednice.
Kako se prišunjava 9. decembar, rastu i šanse da Brisel kaže NE našoj kandidaturi. Kako se približavaju izbori, ljušti se maska sa lica Ivice Dačića i pojavljuje se ono grozno lice koje je Milošević mesio godinama… Juče je najbolji ministar policije još od doba Leke Rankovića, ali sada u ulozi potpredsednika vlade, rekao kako nas Evropljani lažu još od 2000. stalno nam obećavajući kandidaturu, i da ne bi bilo čudno da nas ti skotovi opet slažu, ali, kako je rekao, ovaj narod neće zbog toga propasti. Neće, jer je već propao zbog njega i sličnih političkih spodoba. Miloševićev učenik je dodao kako je tačno to da je Angela Merkel rekla da Srbija mora da ukine svoje paralelne institucije na Kosovu. Ovo smo već znali. Međutim, nismo znali, a juče nam je to Dačić ekskluzivno saopštio, da je za večerom, između dva zalogaja, Endži rekla – stvarno, a zašto Kosovo ne bi bilo konfederacija, o tome nikada nisam razmišljala. Tadićev drug sa basketa i brat u boli je dodao kako on nikako ne bi isključio ni razmenu teritorija kao rešenje kosovskog čvora. Četiri mesne zajednice severno od Ibra u zamenu za šta? Bujanovac, Preševo, Medveđu, njegovu Žitorađu, istočnu Srbiju u kojoj ionako ima sve manje stanovnika… Pre neko veče, muž od predsednikove omiljene savetnice, Milan Nikolić, ponudio je i opciju da se svi kosovski Srbi, ako treba sa njim na čelu kao sa Čarnojevićem, presele na napuštene njive i pašnjake po Srbiji i nastave da mirno uzgajaju kosovske božure i pšenicu bjelicu.
Podrazumeva se da u bici za kandidaturu očekujemo podršku svih naroda sveta, pa i malih Slovenaca. Oni vole beogradske splavove i neće nam zameriti što smo pre neki dan u UN, vođeni svojim državnim interesima, glasali za Azerbejdžan, a ne za deželu za mesto nestalne članice SB. A to što su Slovenci lobirali za to da dobijemo beli šengen i što koriste svaku priliku da podrže evropsku kandidaturu Srbije, nema veze, pokojni tata Alijev u Tašmajdanskom parku i živući sin Alijev u Bakuu su nam veći prijatelji, jer nisu glasali za nezavisnost Kosova, a imaju i više nafte koju jedva čekaju da nam poklone i imaju bolje kanale za šverc oružja u razne tadžikistane.
U dipolomatskoj ofanzivi je ove nedelje i naš rezervni predsednik, Mile Dodik, došao mu je na noge izraelski ministar spoljnjih poslova da ga kumi i moli da minira nameru federacije BiH, kako ova ne bi glasala za nezavisnost palestinske države. Pohvalio nas je ovih dana i Fidel Kastro, koji se vratio s onog sveta i održao višesatni govor u kome je pomenuo naš herojski otpor NATO paktu rekavši da bi se on raspao samo da je Milošević izdržao “još koji dan“. Šteta što je Gadafi mrtav, ko zna za šta bi nas pukovnik sve pohvalio.
Vidno umorni predsednik je rešio da se malo odmori i provede u Parizu kod svoje drugarice, ambasadorke Zorice Tomić. Pariz je uvek dobro rešenje, pogotovo što za dremku ima na raspolaganju ambasadorkin dupleks koji mesečno plaćamo 6, 7, 8 hiljada evra. Predsednik je zvanično u Parizu kao ispomoć ambasadorki u odbrani naših svetinja na Kosovu. Nešto je zapelo i morao je da odloži predavanje sudentima Pravnog fakultetu pod nazivom – Srbija ispred ili iza vremena. Inspitaciju za referat je dobio na sajmu knjiga na kome je kupio dva kapitalna naslova: Krugove moći Žarka Jokanovića i Kafanske bisere Jaše Grobarova. Na pitanje kada će on da napiše knjigu, rekao je: kada završim sa izgradnjom mostova, učlanim Srbiju u EU, rešim problem Kosova, pomirim nas sa susedima, smirim političke strasti u Srbiji… Jedino nije pomenuo globalno zagrevanje, mir u svetu i porez Miroslava Miškovića. Delta ipak neće platiti porez državi Srbiji na transakciju vrednu skoro milijardu evra. Porez za prodaju Maksija belgijskom Delezu platiće Kipru, iako ga je predsednik javno pozivao da “izrazi patriotizam“ i porez plati domovini Srbiji. Ali zakon je zakon, rekoše naše poreske vlasti, Mišković je oslobođen plaćanja poreza na osnovu nekog ugovora sa Kiprom koji je Srbija potpisala 1986. godine.
Međutim, prostim sabiranjem investicija koje su samo u poslednjih nekoliko dana nabrojali ministri, Miškovićevih nekoliko stotina miliona manjka u budžetu se neće ni primetiti. Sjajni drug Mirko Cvetković nam je rekao da nam se smeši ogroman posao sa jednom firmom, neće da kaže kojom, a taj gigant ima godišnji obrt od milijardu evra. Šutanovac se ućutao, jer su mu mušterije za kupovinu oružja pobijene ili uhapšene u Arapskom proleću, ali zato je tu ministar svega što ima veze sa prirodom, Dušan Petrović, koji nas je obavestio da ćemo velike pare zarađivati od poljoprivrede i s ponosom rekao da Srbija ima najveći broj seljaka u Evropi, skoro dva miliona. To što su stari, bolesni, sa zarđalim plugovima i traktorima koji odavno nemaju ni gume ni akumulatore, nema veze, srpski seljak se uvek nekako snađe… Nije vic da najveće prihode ipak očekujemo od Novaka Đokovića. Medijska kuća B92 nam prenosi, iz pouzdanih izvora, da će Nole u Srbiju dovesti tri svetske firme. Dovešće Mercedes, za kojim je prošle nedelje u Nemačkoj uzdisao i Boris Tadić, kada je svojim domaćinima rekao kako su Srbi i Nemci „proizvođačke nacije“. Nole je, podseća nas B92, ambasador Mercedesa u Srbiji. Onda, prirodno, stiže i Serđo Takini, jer reket broj jedan nosi njihove šorceve, majice, čarape, znojnice da ne pominjem. I najzad, dovodi nam i neki Čajna-Čajna-konglomerat koji će uložiti milijarde u TE Obrenovac. Đoković je, naime, zaštitno lice te kineske kompanije.
I da ne zaboravim da na sve ove investicije dodam i 100 miliona evra keša koje je Mrkonjić izdilovao sa Svetskom bankom. Možda će od toga Dulić nešto i da uzme, ali nešto će i preteći.
Naravno da ovo ludilo hrani klerofašiste, organizacija Naši pozvala je srpske patriote da telefonskim pozivima prisile redakciju Radija Slobodne Evrope da sa sajta skinu mapu Srbije bez Kosova. Mnogi potreseni Srbi su se odazvali tom pozivu i telefonirali u redakciju, preteći novinarima separatističke Slobodne Evrope. Sledeći svoju legalističku praksu, Naši su pozvali državu, tj. policiju, da smesta nešto preduzme da ne bi oni morali da uzmu stvar u svoje ruke. Problem je u tome što je Dačićeva policija zauzeta, zove je rektor BU Kovačević, da milom ili silom rastera studente Filološkog i Filozofskog fakulteta, koji danima protestuju zbog visine školarina. Bedni rektor se, kao i bedni ministar prosvete, danima pravio da protesti ne postoje, a onda je rešio da studentskoj bandi stane na kraj prizivajući pendreke na univerzitet. O autonomiji univerziteta ne zna ništa, a ni sila mu nije strana: predvodio je on onomad studente u jurišu na granične punktove sa Kosovom, ogorčen što je Kosovo proglasilo nezavisnost.
Za neki dan, 31. oktobra, po procenama UN na zemlji će biti 7 milijardi stanovnika. Ne volim priče o prenaseljenosti, o višku ljudi, ali ponekad mi se čini, kao na primer ovih dana, da ih ima bar 7,3 miliona više nego što je to bilo kome potrebno.
Najava za emisiju 28.10.2011.
Peščanik.net, 28.10.2011.
