Početkom prošlog septembra, u jednom restoranu nedaleko od Nacionalne palate u Meksiko Sitiju, lideri Pokreta za nacionalnu obnovu, poznatog kao Morena (Movimiento Regeneración Nacional), okupili su se da razmotre promene u vođstvu. Predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, osnivač i čelnik Morene, uručio je drveni štap ukrašen šarenim trakama svojoj štićenici Klaudiji Šejnbaum, bivšoj gradonačelnici Meksiko Sitija. Upravo je bila pobedila na predizborima u Moreni i osvojila kandidaturu za predsedničke izbore 2. juna ove godine.1
Šejnbaum je bila spremna za pobedu. Ankete su joj davale prednost od preko dvadeset poena. Budući da u Meksiko nije dozvoljen drugi predsednički mandat, „Četvrtu transformaciju“ – misiju ispisivanja sledećeg velikog trenutka u istoriji Meksika – Lopez Obrador poverio je upravo njoj. (Tri prethodne transformacije Lopez Obrador je definisao kao nezavisnost Meksika od Španije, stečenu 1821; Reformski rat, građanski rat koji se odigrao oko četiri decenije kasnije; i Meksičku revoluciju početkom dvadesetog veka.)
Lopez Obrador je fenomenalno uspešan u prikazivanju „4T“ kao spasavanja zemlje iz kandži „neoliberalnih elita“ uz brigu o siromašnima i borbu protiv kriminala i korupcije. Ali taj je prikaz dobrim delom fatamorgana. Ne samo da nije uspeo da sprovede tu transformaciju – profesor Karlos Iljades, koji izučava meksičku levicu, nazvao ju je „imaginarnom revolucijom“ – već su njegova izvrdavanja ustava i nepoštovanje zakona upravo potkopali demokratiju. Njegova retorika podela – koja svoje pristalice („narod“) suprotstavlja kritičarima – duboko je polarizovala zemlju.
***
Meksikanci su 2018. burno zahtevali promene. Enrike Penja Nijeto, prethodnik Lopeza Obradora, oličavao je grabež vladajuće elite. Između 2013, prve pune godine koju je Penja Nijeto proveo na funkciji, i 2018, njegove poslednje, stopa ubistava je porasla sa 19 na 29 od 100.000 ljudi. U septembru 2014. četrdeset troje studenata – grupa poznata kao Ajocinapa 43 – kidnapovano je u gradu Iguala, u saveznoj državi Gerero.
Evidencija mobilne telefonske mreže pokazala je da su u otmicu bile umešane državne snage bezbednosti, koje često deluju u dosluhu sa kriminalcima radi finansijske dobiti ili pod pretnjom, ali ih je Penja Nijeto zaštitio od istrage. Meksička javnost je pobesnela. Kasnije te jeseni izbio je i korupcijski skandal: novinarka Karmen Aristegi je otkrila da je registrovani vlasnik luksuzne kuće prve dame Anželike Rivere u luksuznom kvartu u Meksiko Sitiju bio državi omiljeni izvođač radova koji je dobijao javne ugovore dok je Penja Nijeta bio guverner savezne države Meksiko i kasnije predsednik federacije.
Lopez Obrador, koji je u vreme izbora imao šezdeset četiri godine, obećao je građanima suštu suprotnost. Rođen 1953. u porodici srednje klase španskog porekla u južnoj državi Tabasko, među najsiromašnijim u zemlji, oblači se u guayabera – tradicionalnu vezenu košulju – i jede takose na uličnim tezgama. Tokom svoje duge političke karijere favorizovao je levičarske politike i istupao protiv korupcije i siromaštva. Počeo je u Tabasku sa Institucionalnom revolucionarnom partijom (PRI), koja je vladala bez prekida sedamdeset i jednu godinu, od 1929. do 2000. (Peruanski pisac Mario Vargas Ljosa jednom je tačno opisao njenu vladu kao „savršenu diktaturu“: izbori na papiru, ali u stvarnosti nedemokratski.) Kada je PRI krenula udesno 1988, prešao je u socijaldemokratsku Partiju demokratske revolucije (PRD) i postao njen lider 1996. Kao gradonačelnik Meksiko Sitija od 2000. do 2005. unapredio je bezbednost i uveo socijalna davanja za starije.
Nezadovoljstvo političarima i tradicionalno lošim upravljanjem bilo je toliko rasprostranjeno da je Lopez Obrador, nakon što je izgubio predsedničke izbore prvo 2006. a zatim i 2012. godine, konačno pobedio 2018. „On je jedan od nas“, rekao nam je stanovnik Tepetitana, njegovog rodnog grada, tokom jedne naše posete ubrzo nakon izbora. Lopez Obrador kaže da ne poseduje kreditnu karticu. Na jednoj konferenciji za štampu, pohvalio se da u novčaniku ima samo dvanaest dolara. Po preuzimanju dužnosti stavio je blistavi predsednički avion na prodaju i smanjio svoju platu za 60 odsto, na 108.000 pezosa mesečno (oko 5.700 dolara u to vreme).
Meksikanci u ekonomski nepovoljnom položaju obično su najvernija baza Lopeza Obradora. Pa ipak, 2018. je dobio veći procenat glasova onih sa univerzitetskom diplomom nego onih bez nje – i više glasova onih sa visokim nego onih sa niskim prihodima. Očigledno je da su čak i imućni verovali da je ekstremna nejednakost postala neodrživa: prema Svetskoj bazi podataka o nejednakosti, najbogatijih 10 odsto Meksikanaca drži oko 80 odsto bogatstva u zemlji, a oni koji spadaju u 1 odsto skoro polovinu.
Kada je Lopez Obrador preuzeo vlast, u Meksiku je zavladala atmosfera nade. Dao je ubedljivu dijagnozu problema u zemlji i imao političku moć da se pozabavi bar nekima od njih. Obećao je da će smanjiti siromaštvo gotovinskim transferima i povećanjem minimalne zarade i da će suzbiti korupciju i poreske šeme bogatih. Rekao je da će se pozabaviti bezbednošću u Meksiku – od 2017. broj ubistava je premašio 30.000 godišnje, a preko 100.000 ljudi je nestalo – tako što će zauzeti manje militarizovan pristup i fokusirati se na osnovne uzroke nasilja: ekonomsku isključenost i odsustvo mogućnosti za mlade. Njegovom obećanju da će rešiti korupciju možda je nedostajao detaljan akcioni plan, ali bar je izgledao kao redak političar koji ne misli samo kako da napuni svoje džepove.
***
Šest godina kasnije, Lopez Obrador je i dalje stvarno popularan, u smislu da njegov rejting nikada nije pao ispod 58 procenata. Siromašniji Meksikanci koji čine njegovu bazu su izuzetno lojalni, i to sa dobrim razlogom: prvi put je u Nacionalnoj palati sedeo čovek koji izgleda kao oni i koji im je naklonjen. Novčani transferi Lopeza Obradora – za studente, za mlade šegrte, za stare, za sadnju drveća – bili su važan razlog njegove stabilne popularnosti. (Gotovinskih transfera je bilo i pre Lopeza Obradora, ali u njegovo vreme su postali praktično bezuslovni i predstavljani su kao predsednikov poklon.) Što je još važnije, od 2018. do danas je povećao minimalac za oko 180 odsto. Kada je jedna javna služba izvestila da se od 2018. broj siromašnih Meksikanaca smanjio za skoro 6 odsto, na 36,3 procenata ukupnog stanovništva, čak su i njegovi najžešći kritičari to prepoznali kao dostignuće.
Međutim, nije sve savršeno. Mnogi od onih koji su primali gotovinske transfere bili su tik ispod granice siromaštva i lako ih je bilo pogurati malo iznad, kaže Rohelio Gomez Hermosiljo iz Građanske akcije protiv siromaštva (Citizen Action Against Poverty). Oni koji su bili u ekstremnom siromaštvu, objasnio nam je, i dalje su tamo, dok je Lopez Obrador oštetio mnoge javne usluge koje su ljudima potrebne da bi se sačuvali od siromaštva.
Ista agencija je izvestila i da je 2022. oko 30 miliona ljudi više bilo bez zdravstvene zaštite nego 2018. godine, čime je ukupan broj osoba bez zdravstvene zaštite dosegao 39 odsto stanovništva. Lopez Obrador se 2020. ratosiljao programa Seguro Popular kreiranog 2003. da bi se obezbedilo zdravstveno osiguranje za skoro 60 odsto Meksikanaca kojima ono nedostaje jer ne rade u formalnoj ekonomiji. Meksiko će, hvalio se Lopez Obrador, imati univerzalni sistem, koji je, kada je nastao, nazvao Zdravstveni institut za dobrobit (INSABI), po uzoru na one u Skandinaviji. Nedovoljno finansiran i loše osmišljen, INSABI je bio daleko od nordijskog sna. Broj Meksikanaca koji ne mogu da odu kod lekara ili u bolnicu danas je verovatno veći nego što je vlada procenjivala 2022. INSABI je tiho ugašen 2023. Oni sa viškom novca u džepu, zahvaljujući povećanjima plata i gotovinskim transferima, kažu da ga troše na lečenje dece kod privatnih lekara ili na kupovinu lekova.
Slom meksičkog zdravstvenog sistema uoči pandemije kovida-19 doprineo je stopi smrtnosti koja je, prema računici Univerziteta Džons Hopkins, manja samo od Perua. Lopez Obrador je relativizovao opasnost od virusa, odbijao da nosi masku za lice kada su to činili skoro svi Meksikanci (uključujući Šejnbaum) i činio malo da podstakne ljude da ostanu kod kuće. U to vreme su nam mnogi pričali da mogu da biraju između smrti od kovida ako odu na posao i smrti od gladi ako ne odu.
Pozivajući se na borbu protiv korupcije, Lopez Obrador je takođe stavio kupovinu lekova za javni zdravstveni sektor u isključivi domen vlade. To je dovelo do još većeg broja nestašica kritičnih lekova. Ja, Sara, sećam se razgovora sa jednom majkom koja je očajnički pokušavala da pronađe bolnicu sa lekovima za redak oblik raka od kog je bolovala njena petnaestogodišnja ćerka, ne obazirući se koliko bi bila udaljena od njihovog rodnog grada u Tlakskali, državi istočno od Meksiko Sitija.
Istina je da je predsednik nasledio mnoge institucije prožete korupcijom i drugim problemima. Ali gotovo bez izuzetka, odlučio se ne da ih unapredi, već da ih sruši i zameni nečim lošijim.
Na primer, obrazovni kurikulum. Kada su se đaci krajem prošlog leta vratili u učionice za novu školsku godinu, dobili su udžbenike pune gramatičkih i činjeničnih grešaka. Jedan dijagram u udžbeniku za osnovne škole pogrešno označava dve od trideset i dve savezne meksičke države; u drugom se Mars prikazuje bliže Suncu nego Zemlji. Udžbenici sadrže čudnu mešavinu predmeta kao što su matematika i društvene nauke, a priručnici za nastavnike su puni ideologije, sugerišući, na primer, da se ne veruje institucijama jer ih elite koriste da sprovode kontrolu. Širom zemlje, roditelji iz niže i srednje klase nam govore da prva stvar koju bi uradili da imaju više novca jeste da decu upišu u privatne škole.
Za vreme pandemije su škole bile zatvorene više od godinu dana, dok su ljudi slobodno išli u kafane i teretane. Do 2022. pola miliona meksičkih učenika je u potpunosti napustilo školu.
***
Meksikanci smatraju da je bezbednost najveći propust administracije Lopeza Obradora. PRI je obuzdavao kriminal kroz paktove sa kartelima. Ali karteli su postali mnogo brojniji, moćniji i nasilniji od 2006, kada je predsednik Felipe Kalderon, iz konzervativne Stranke nacionalne akcije (PAN), rasporedio vojnike da se, uz saradnju SAD, bore u „ratu protiv droge“. Bezbednosne snage su poubijale vođe bandi, pa su se grupe raspale i umnožile. One koje nisu imale veze sa drogom napadale su civile, iznuđujući im novac pod pretnjom nasilja, i uvlačile se u različite industrije, od rudarstva do uzgoja avokada.
Lopez Obrador je nagoveštavao da će odustati od Kalderonovog pristupa, koji je Penja Nijeto nastavio, uz politiku nazvanu „zagrljaji, a ne meci“. Taj pristup je bio loše definisan, ali se činilo da se oslanja na gotovinske transfere za smanjenje siromaštva i nezaposlenosti. Stručnjaci za bezbednost su se nadali da će predsednik ojačati policijske snage, koje su kooptirale kriminalne organizacije i koje su potpuno odsutne iz mnogih gradova i sela, i ojačati posrnuli pravosudni sistem kako bi se više krivičnih dela istraživalo i kažnjavalo.
Nažalost, predsednik nije povećao mizernih 0,6 odsto BDP-a koje Meksiko od 2021. troši na sudove, tužioce i policiju (isključujući oružane snage) – što je ubedljivo najniža stopa u čitavoj Latinskoj Americi. Niti je unapredio njihove kapacitete da istražuju i krivično gone kriminal. Čak 96 procenata prijavljenih zločina nikada nema nikakav ishod, bilo osuđujuću presudu ili neki drugi (da ne govorimo o mnogima koji ostaju neprijavljeni). Umesto toga, Lopez Obrador je primenio verziju iste politike koju je kritikovao i dodatno pojačao militarizaciju (gde je potrošnja porasla), ali bez posvećenosti njegovih prethodnika ili saradnje sa američkim kolegama.
Po poznatom šablonu uništavanja nečega što je smatrao „korumpiranim“ (često naprosto zato što ga je stvorio prethodnik), 2019. je raspustio saveznu policiju. Da, postojao je problem sa korupcijom – ponekad su policajci uzimali mito da bi radili za kartele, na primer – ali uspostavljanje saveznih civilnih policijskih snaga 1999. godine bio je korak napred. Nacionalna garda koju je Lopez Obrador stvorio kao zamenu nije civilna policija; pretežno se sastoji od vojnika koji nisu prošli proveru ili obuku za rad u policiji. I nju su mučile korupcijske afere i nesposobnost. Lopez Obrador je kontrolu nad tim telom predao ministarstvu odbrane.
Takođe je 2020. redukovao bezbednosnu saradnju sa SAD nakon što je američka služba za suzbijanje trgovine narkoticima (DEA) uhapsila Salvadora Sjenfuegosa, bivšeg meksičkog ministra odbrane koji je navodno uzimao mito od narko kartela u zamenu za pomoć u trgovini njihovom robom. Posledica je bila manje vitalnih obaveštajnih podataka i manje podrške u praćenju kriminalnih mreža i njihovog finansiranja. Konačno, Lopez Obrador je 2022. odustao od svakog pretvaranja da radi na demilitarizaciji, produžavajući mandat vojske za javnu bezbednost do 2028.
***
Lopez Obrador se hvali da je stopa ubistava pala; od 2018. do 2023. zaista je smanjena za 12 procenata, sa 34.656 na 30.529. Ali porastao je broj nestanaka, koji su skoro svi ubistva bez tela, do užasavajućeg podatka o jednoj nestaloj osobi na svaki sat. Prošle godine, ubrzo pošto je poseban sajt Nacionalne komisije za potragu „Gde odlaze nestali?“ objavio da će broj nestanaka tokom šestogodišnjeg mandata Lopeza Obradora nadmašiti broj zabeležen u vreme njegovih prethodnika, predsednik je rekao da će preispitati te brojeve tako što će sprovesti popis. Karla Kintana, šefica Nacionalne komisije za potragu (CNB), dala je ostavku u znak protesta protiv načina na koji je popis planiran. Nekoliko meseci kasnije, vlada je smanjila broj potvrđenih nestanaka sa 110.964 na 12.377. (Nakon protesta, CNB je saopštio da i dalje traga za 92.000 nestalih ljudi.)
Jednog užarenog januarskog jutra ove godine, ja, Sara, stigla sam u Kuljakan, glavni grad severozapadne države Sinaloa, da razgovaram sa grupom majki koje traže nestale članove svojih porodica. Srela sam ih u šikari na ivici grada, gde su upravo našle mrtvo telo tokom jedne od svojih redovnih terenskih pretraga. Bile su ljute na Lopeza Obradora.
„Ne znam šta predsednik ima u glavi“, rekla mi je Viktorija Soto, koja traži svog brata Pedra otkako je odveden iz kuće 2017. „Rekao je da će stati na kraj nestancima i zločinima, ali sve je gore i gore.“ Kada su se vlasti pojavile da obezbede to područje, druga majka je promrmljala pendejos – seronje.
Rođaci otetih studenata Ajocinape takođe otvoreno proklinju predsednika. Kada je izabran, Lopez Obrador je obećao porodicama da će rešiti slučaj konsultujući tim međunarodnih stručnjaka koji su istraživali ubistva sve dok Penja Nijeto nije odbio da im obnovi mandat. Lopez Obrador ih je zaista vratio, ali su u julu prošle godine ponovo spakovali kofere, kritikujući vladu zbog „skrivanja dokaza“, „tajnovitosti“ i „nedostatka informacija“.
Lopez Obrador je takođe izazvao bes javnosti umanjujući značaj zločina s kojim se Meksikanci svakodnevno suočavaju. Kada je talas nasilja – uključujući otmice, okršaje kartela i ubistva – zahvatio nekoliko država prošlog juna, izjavio je da je pogođeno „vrlo malo“ oblasti i da je „Meksiko divna i bezbedna zemlja“. U aprilu je članove kartela opisao kao „ljude koji imaju poštovanja“. Za mnoge obične Meksikance takve izjave potcenjuju svakodnevni strah s kojim žive.
Kriminalne grupe su sve više uključene i u izbore. Tokom delimičnih parlamentarnih izbora 2021. ubijeno je tridesetak kandidata, verovatno zato što su odbili saradnju. Najmanje trideset devet političara je ubijeno uoči ovogodišnjih izbora.
***
Nesposobnost, oholost i osvetoljubivost obeležili su administraciju Lopeza Obradora. Jedan njegov dugogodišnji saveznik nam je pre godinu dana u poverenju rekao da misli da ogorčenost Lopeza Obradora podriva njegove namere. Toliko je dugo čekao na funkciju za koju je verovao da je ne samo zaslužuje, već da su mu je uskraćivale institucije koje služe interesima elita. Kada je izgubio predsedničku trku 2006. za manje od jednog procentnog poena, bez dokaza je tvrdio da je Nacionalni izborni institut (INE), koji organizuje izbore i nadgleda kampanje – namestio izbore. Poneo je predsednički pojas na paralelnoj ceremoniji polaganja zakletve koju je organizovao u Meksiko Sitiju.
Kada je konačno postao predsednik, ustremio se na INE, koju optužuje da je deo „neoliberalnog“ sistema. Tri puta je predlagao reforme za smanjenje ovlašćenja izbornog instituta. Među njegove neprijatelje, koje naziva „seka-persama“, „neoliberalima“ i „marionetama“, spada svaka osoba ili grupa koja ga kritikuje, uključujući žene koje protestuju protiv femicida.
Predsednik će sve to objasniti na mañanera, svakodnevnoj konferenciji za štampu koja može da traje i tri sata. Prošle godine je otkrio visinu plate novinara koji je izveštavao o mogućoj korupciji u koju su upleteni predsednikovi sinovi. U februaru je pročitao broj mobilnog telefona šefice dopisništva Njujork tajmsa kada je od njegovog kabineta tražila komentar navoda o korupciji u finansiranju kampanje. U segmentu manjanere nazvanom „Ko je ko“, direktor vladinih komunikacija označava šta su navodno lažne vesti – dok predsednik poriče dobro dokumentovane izveštaje da su oružane snage špijunirale opozicione ličnosti, novinare, aktiviste, pa čak i njegove vlastite službenike. Kada ga novinari suoče s podacima, Lopez Obrador kaže da ima „otros datos“ (druge podatke).
Lopez Obrador je postajao sve opakiji kako su institucije radile svoj posao i kontrolisale njegovu moć. U februaru je uveo paket reformi, uključujući osamnaest ustavnih amandmana, kako bi eliminisao jedan broj ovih tela, uključujući Nacionalni institut za pristup informacijama (INAI), koji pomaže javnosti da traži i vidi sve vrste informacija u vladinim evidencijama. Iz dokumenata dobijenim preko INAI otkriveno je ko je vlasnik kuće koju je koristila žena Penje Nijeta. (Većina reformi u paketu još nije izglasana, uglavnom zato što Morena i partijski saveznici znaju da to neće proći: više nemaju dvotrećinsku većinu potrebnu za ustavne reforme.) Jedna od predloženih reformi treba da uvede izbore za sudije. To se smatra atakom na meksički vrhovni sud, koji je odbacio mnoge reforme Lopeza Obradora i predstavlja najjaču protivtežu njegovoj moći.
U junu prošle godine sud je poništio jedan od njegovih zakona koji se odnosi na INE. Odluka je doneta nakon što je pola miliona Meksikanaca, koji priznaju da bez INE-a PRI nikada ne bi ustupio predsedničku funkciju 2000. godine, izašlo na ulice da zahteva zaštitu ovog tela. Demonstranti obučeni u roze, boju logotipa INE-a, držalo je transparente na kojima je pisalo „Ruke dalje od INE“. Kao odgovor, Lopez Obrador ih je nazvao marionetama starog režima koje žele „nastavak dominacije oligarhije“. Šest meseci kasnije, vrhovni sud je odlučio da se INAI može sastati bez punog kvoruma, jer je Morena odbijala da imenuje nedostajuće članove kako bi ometala rad agencije. Sud je takođe odbacio energetsku reformu koja je favorizovala državne kompanije i presudio da Nacionalna garda mora biti pod civilnom kontrolom.
***
Predsednik nije skrivao da traži načine da zaobiđe odluke suda. Izdao je dekret po kom njegovi loše planirani i skupi infrastrukturni projekti, uključujući rafineriju nafte i železnicu na jugoistoku, podležu zakonima o nacionalnoj bezbednosti jer ih grade oružane snage ili je gradnja pod njihovom kontrolom – što je svakako pokušaj sakrivanja informacija. Kada je sud proglasio ovu uredbu neustavnom, predsednik je doneo novu. Sud je naložio da se radovi na deonicama železničke pruge obustave, ali vlada nastavlja da ih gradi. Odgovarajući na pitanja novinara o tome da njegova vlada otvoreno prkosi sudskim odlukama, rekao je: „Manite me tih bajki da je zakon – zakon.“
Takav prezir pokazuje i prema zakonima koji regulišu izbore. INE je utvrdila da je predsednik na najmanje sedam manjanera prekršio zakone svojim komentarima na izborni proces i kandidate opozicije. Ali on vidi malo razloga da odustane: jedina sankcija do sada je bila naredba njegovoj kancelariji da ukloni video snimke, a do tada su se proširili širom zemlje.
Nedostatak transparentnosti otežava procenu učinka Lopeza Obradora u borbi protiv korupcije, ali ima mnogo znakova da je ona i dalje široko rasprostranjena. SEGALMEX, agencija koju je Lopez Obrador uspostavio da obezbedi snabdevanje hranom, pod istragom je zbog dodeljivanja ugovora vrednih stotine miliona dolara lažnim kompanijama. Čak je i predsednikova porodica pod sumnjom. Tokom 2020. i 2021. godine pojavili su se video snimci koji pokazuju kako dva brata Lopeza Obradora primaju, odvojeno i u različitim prilikama 2015. godine, koverte sa gotovinom od vladinog zvaničnika za finansiranje Morene. Predsednik je rekao da su to „donacije“ za izborne troškove, ali su te stvari strogo regulisane. Novinar Loret de Mola je pisao o „klanu“ na čijem je čelu predsednikov najstariji sin Endi, preko kog su on i njegovi prijatelji navodno dobijali ugovore u javnom zdravstvu i infrastrukturi osnivanjem lažnih kompanija.
Zatim, tu je i činjenica da je Lopez Obrador dao oružanim snagama zadatke poput izgradnje aerodroma i banaka, distribucije lekova i kontrole carine i vazdušnog prostora. Da ne pominjemo njegove infrastrukturne projekte: železnica preko jugoistočnog poluostrva po ceni od najmanje 28 milijardi dolara (i nebrojeno više u šteti po životnu sredinu) i rafineriju nafte u njegovoj matičnoj državi koja je do danas koštala 19 milijardi dolara, a da još nije proizvela nijedan barel.
Organizacija civilnog društva Meksiko ujedinjen protiv kriminala, koju vodi Liza Sančez, dokumentovala je da je u prve četiri godine na funkciji, Lopez Obrador predao oružanim snagama najmanje 103 civilna zadatka, uključujući prateće budžete. Predsednik favorizuje vojsku, rekla nam je Sančez, jer kao glavnokomandujući može da naređuje, izbegava pregovore i zakone. Vojska može da uskrati informacije o svojim projektima na način na koji drugi javni organi to ne mogu, stvarajući informativnu crnu rupu. Predsednik potvrđuje da oružane snage zadržavaju profit od mnogih takvih projekata.
Moć koju je Lopez Obrador dao vojsci verovatno će biti najštetniji deo njegovog nasleđa – onaj koji će Šejnbaum najteže da poništi, ukoliko bude htela. „To ugrožava koncept civilne javne uprave, a time i samu demokratiju“, rekla nam je Sančez.
Podrška koju dosadašnji predsednik daje prljavim energentima još je jedan primer njegovog idiosinkratičnog i često iskreno konzervativnog pristupa. On odbija da vidi da su prošli dani nacionalne naftne kompanije Pemex kao pokretača ekonomije. Vladinim novčanim injekcijama u kompaniju, koja duguje 106 milijardi dolara, bačeno je više milijardi dolara. Time što je Pemexu i državnoj elektroenergetskoj kompaniji dao prioritet nad privatnim kompanijama u prodaji struje, Lopez Obrador je prekršio ugovore, obeshrabrio investitore i učinio snabdevanje Meksika energijom prljavijim. Prošlogodišnji rekordni broj direktnih stranih investicija prikrio je činjenicu da je ovako nizak nivo novih investicija bio samo 2006. godine – uprkos tome što mnoge kompanije žele da se presele iz Kine i bliže Sjedinjenim Državama. Kad bi Meksiko razvio svoje bogate zelene izvore, uključujući solarnu energiju i vetar, mogao bi da pokrije sve svoje potrebe.
Vladin budžet za 2024. povećaće fiskalni dug na 5,4 odsto BDP-a, viši nego ikad u 20 prethodnih godina. Gotovinski transferi, koje nijedan naslednik Lopeza Obradora neće moći da izbegne, postaju sve manje održivi. Ako je vlada Lopeza Obradora predstavljala „transformaciju“ sa starog načina vođenja politike, rekao nam je njegov bivši saveznik, sledeća će morati da se vrati osnovama: bezbednosti, zdravstvu i obrazovanju.
***
Nedavne ankete pokazuju da skoro dve trećine birača i dalje vidi Lopeza Obradora kao poštenog čoveka. Njegova lična popularnost ima koristi od toga što ga glasači odvajaju od njegove politike. Samo 38 odsto misli da je on u stanju da donese rezultate. Birači su 2021. kaznili Morenu tako što su joj oduzeli supervećinu koju su partija i njeni saveznici uživali, kao i mesta u Meksiko Sitiju, dugogodišnjem bastionu levice.
Problem je u tome što meksičke opozicione stranke ne privlače većinu. Opoziciona koalicija, koju čine PRI, PAN i PRD, imala je mnogo popularniju predsedničku kandidatkinju nego što se očekivalo: Bertu Ksočitl Galvez Ruiz, šezdesetjednogodišnju inženjerku i preduzetnicu koja je šest godina bila na čelu Nacionalnog instituta za starosedeoce, a kasnije izabrana za senatorku.
Galvez ističe činjenicu da je kao dete prodavala bombone na ulici. Njen jezik je šarolik kao i njena odeća. U kampanji se fokusirala na veću bezbednost u Meksiku, podsticaje tranziciji na zelenu energiju, otvorenost za ulaganja i nove tehnologije. Ali kada je o svojim predlozima govorila u intervjuima i na predizbornim debatama, iznosila je manje detalja o konkretnim planovima nego njena glavna protivnica, Klaudija Šejnbaum.
Šejnbaum, koja ima šezdeset jednu godinu, nedostaje harizma Lopeza Obradora, ali će možda biti bolja administratorka. Ona je klimatološkinja sa doktoratom na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika (i istraživačkim iskustvom na Berkliju). Činilo se da je kao gradonačelnica Meksiko Sitija politiku bazirala na dokazima više nego na ličnom hiru (bez obzira na to što je tokom pandemije njena vlada distribuirala ivermektin, lek koji nije bio odobren za lečenje kovida). Iako u javnosti oponaša Lopeza Obradora – sve do regionalnog dijalekta, što je često predmet ismevanja – počela je da daje znake otklona, posebno u planovima za prelazak na zelenu energiju. (Iako kaže da će nastaviti da podržava Pemex.) Kada smo se sa njom sastali privatno, delovala je tehnokratski i odmereno, mada ume da bude tvrdoglava, sa nacionalističkim i ideološkim ispadima kao i njen mentor. Otvoreno je podržala paket reformskih inicijativa koje je Lopez Obrador predložio u februaru, a koje će zemlju gurnuti još dublje u recesiju demokratije.
Lopez Obrador kaže da će se povući iz politike, ali njegova kontrola nad Morenom može prinuditi Šejnbaum da se čvrsto drži njegove politike. Zvaničnu kampanju je pokrenula u martu, jednog oblačnog popodneva na ogromnom trgu Zokalo u Meksiko Sitiju, gde je ponovila da građani biraju između „transformacije“ i povratka korupciji iz prošlosti. „Na nama će biti da zajedno sačuvamo nasleđe čoveka koji je danas u Nacionalnoj palati, koji je promenio istoriju naše zemlje na bolje“, rekla je ona.
Sarah Birke i Carlos Bravo Regidor, The New York Review of Books, 16.05.2024.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 01.07.2024.
