The New York Review of Books

Da li su vozovi, autobusi i avioni zaista doveli do porasta književne proizvodnje? Izvesno je da su ta prevozna sredstva brzo prodrla u svetove pisaca. Prvo sećanje Virdžinije Vulf je na majčinu haljinu u omnibusu.

Dan sećanja na holokaust: Prvu knjigu Hanne Arendt sam pročitao kada sam imao 16 godina. Bio je to Eichmann u Jerusalimu. Knjiga mi se nije dopala – bio sam vatreni mladi socijalista-cionista…

Nema „nas“ bez „njih“. Dok postoje „oni“ postojimo i „mi“. Ideja o „nama“ bila bi besmislena bez „njih“. Bojim se da to pravilo ne obećava ostvarenje sna o svetu bez nasilja.

Ako je liberalna demokratija ugrožena, zašto se u pomoć ne pozovu branitelji „otvorenog društva“, kao što su Isaiah Berlin, Arthur Schlesinger Jr, Karl Popper i Raymond Aron?

Da li su mirotvorci iz 1914. „mesečarski“ ušetali u sukobe? Bili su gurnuti u rat uz utisak da je „bolje sada nego kasnije“. (tekst iz januara 2014, tema Prvi svetski rat)

Sedamnaestog januara 1940. Staljin je potvrdio smrtne presude za 346 istaknutih građana, uključujući pozorišnog reditelja Vsevoloda Mejerholda, bivšeg šefa NKVD-a Nikolaja Ježova i pisca Isaka Babelja.

Kao istoričar specijalizovan za Holokaust, nacističku Nemačku i Evropu u doba svetskih ratova, često me pitaju u kojoj meri aktuelna situacija u SAD podseća na ovaj međuratni period i uspon fašizma u Evropi.

Biti izgnan ne znači nestati, već smanjivati se, dok ne dostignemo svoju stvarnu visinu, pravu visinu sopstva. Swift, majstor izgnanstva, to je veoma dobro znao. Za njega je egzil bio tajna reč za putovanje.

U odličnoj priči „Očevi i sinovi“ njegov alter ego Nick Adams vozi kroz pejzaž „zamišljajući kako lovi sve što vidi“. Ova vrsta pohlepe je od Hemingwaya napravila zlatni standard američke muškosti.

Evropa postaje antimuslimanska dok postaje muslimanska. Ni multikulturalna Britanija ni svetovna Francuska nisu rešile problem muslimanske integracije. Dok bude tako islam će kod Evropljana izazivati nelagodu.

Pitanje nije da li populisti generalno mogu da vladaju – u mnogim zemljama su pokazali da mogu – već da li je novi tehno-populizam jednokratni eksperiment ili vesnik budućih događaja u zapadnim demokratijama.

Neverovatno je da je kulturnoj istoriji 20. veka potreban podsetnik da je Beket bio član francuskog pokreta otpora i da je svoja remek dela napisao neposredno posle Drugog svetskog rata i Holokausta.

Toliko godina posle sloma komunizma levica još uvek nema svoju pesmu. Socijaldemokratiji nedostaje međunarodni duh, osećaj istorijske sudbine, baš kao što joj doslovno nedostaje pesma.

Pasoši nisu izmišljeni zato da bismo se mi slobodno kretali, već zato da nas zadrže tamo gde jesmo. Oni predstavljaju granice koje države iscrtavaju oko sebe i oko ljudi. Tako je u doba rata i mira.

Moguće je da su uspon digitalne tehnologije i besplatna komunikacija doveli u sukob slobodu govora i stabilnost političkog sistema.

Kada kažemo da su svi ljudi jednaki, u stvari mislimo na ono što filozofi nazivaju bazičnim, apstraktnim ili moralnim smislom jednakosti. Svi mi smo u nekom fundamentalnom smislu jednako vredni…

Trideset godina predajem Šekspira na Kolumbiji. Za to vreme studenti nisu menjali mišljenje o Snu letnje noći i Magbetu, ali jesu o Hamletu. Naravno, uvek smo iznova pretresali pitanje Hamletovog oklevanja.

Kako je kanadski profesor, koji insistira na tome da su rodna i klasna hijerarhija prirodom dane, preko noći postao najuticajniji javni intelektualac na zapadu.

Poslovni model internet kompanija može se opisati kao kapitalizam nadziranja, koji nastaje uvidom da se prateći šta ljudi unose u pretraživač mogu predvideti njihove želje.

Venecueli preti slom bez presedana u zapadnom svetu. U periodu 2013-2017. pad njenog BDP-a bio je veći nego u SAD za vreme Velike depresije, i veći nego na Kubi ili u Rusiji i Albaniji posle pada komunizma.

Mađarska je na vrhu liste zemalja sa najvećom dobijenom pomoći iz evropskih fondova, koja je za vlast u zemlji isto što i prihodi od nafte arapskim despotima: besplatan resurs kojim se po volji kupuje politička podrška.

Temu ovog predavanja odredio je današnji datum. Pre 39 godina moji roditelji su odneli svežanj dokumenata u jednu kancelariju u Moskvi. Bio je to naš zahtev za vizu s kojom smo mogli da napustimo Sovjetski Savez.

Otkud ova debata baš sada? Mnogi smatraju da je ona povezana sa brexitom. Želja za izlaskom iz Evropske unije, kažu kritičari, samo je oblik nostalgije za Britanijom i imperijom kojih više nema.

Šestog decembra, dok je predsednik Trump priznavao Jerusalim kao prestonicu Izraela, palestinske zajednice na Zapadnoj obali i u dolini Jordana čekale su vojne buldožere koji će uništiti njihova sela.

Voleo je da piše pesme u kuhinji dok njegova žena kuva. Staviti ga u sobu s pogledom na francusku rivijeru ili u kuću u švajcarskim Alpima bilo bi rasipanje novca, jer ga prevelika prirodna lepota uspavljuje.

Gradovi imaju svoju rutinu. Ljudi dolaze i prolaze kroz naš kraj. Često ćete ih čuti kako raspravljaju o Mikelanđelu, predsedniku – proklet bio!, Jenkijima – prokleti bili!, o tome postoje li dobri ugljeni hidrati…

Književni lik koji mi najviše liči na Trumpa je junak komada Kralj Ibi, koji je skinut s repertoara posle čuvene premijere 10. decembra 1896. u Parizu zato što je izazvao nerede.

Davne 2013, Jose Manuel Barroso je najavio novi projekat. Bilo je to pre izbegličke krize, pre ruske invazije na Ukrajinu, pre brexita, pre terorističkih napada u Parizu, Briselu, Londonu i Barseloni.

Monah Viratu je inspirator poslednjeg etničkog čišćenja u Mjanmaru. Tajms ga opisuje kao „lice budističkog terora“, a Amartja Sen progone Rohindža muslimana naziva „puzećim genocidom“.

Može izgledati da je pamćenje prosto reprodukovanje slika, zvukova i misli, ali ono je pre uspostavljanje složenih veza među mnoštvom čulnih nadražaja pojedinca koji pamti, a te veze uspostavlja hipokampus.

Koliko god se činila daleka osuda koju je Frankfurtska škola izrekla o sprezi kapitalizma i autoritarizma, ta kritika nije zanemarljiva sad kad se suočavamo s nativizmom i slepom verom u demagoga.

Retorika o pravima posebnih država opravdava rasnu pristrasnost u SAD. Regionalni podaci pokazuju da smrtna kazna u Americi svoje korjene ima u rasnom teroru, kao direktna tekovina linča.