Velike iluzije
Kako da isteramo zle duhove iz hladnoratovskih priča o liberalizmu, demokratiji i slobodnom svetu? Kako da izbegnemo da se mišljenje privilegovanih belih muškaraca prikazuje kao globalno.
Posmrtni život demokracije
Trump i zombi politika – Manjina koja želi ostvariti nadmoć nad većinom ne mora samo izbjeći posljedice manjeg broja glasova na izborima. Ona mora same izbore učiniti beznačajnima.
Svim sredstvima
Prikaz dve nove knjige o Makijaveliju: Da li on savetuje vođama da budu nasilni i nepošteni (Didro) ili građanima otkriva mehanizme koji deluju iza nepoštenja i nasilnosti njihovih vođa (Ruso)?
Olako ispunjena praznina
Uklanjanje Trumpa voljom birača jeste nužan preduslov stabilnosti demokratskog sistema, ali nije garancija da će se to i ostvariti. Nije Trump izmislio rasizam, oligarhiju, ksenofobiju, mizoginiju…
Kako popraviti kapitalizam
Prikaz nove knjige Branka Milanovića „Kapitalizam njim samim: budućnost sistema koji vlada svetom“: Branitelji kapitalizma tvrde da demokratija i slobodno tržište uvek idu zajedno, kao deveruše…
Crna Amerika i Evropa
Identifikacija sa crnom Amerikom stvara prostor da se evropski kompleks niže vrednosti kompenzuje stavom moralne superiornosti koji zanemaruje evropsku kolonijalnu prošlost i rasizam.
Kolapsologija – kratki pregled raspadanja
Razočaran konvencionalnom ekologijom, Servigne je najistaknutiji pripadnik mlade generacije mislilaca, naučnika i aktivista koji sebe nazivaju, ne bez ironije, kolapsolozima.
Centar je u ruševinama
Britanijom upravlja desničarska vlada koju su doveli najstariji glasači, uprkos mladima sklonim socijalizmu. Za Johnsona je brexit bio samo izborna strategija i on ga neće iskoristiti za napredak zemlje.
Krv i brexit
U Severnoj Irskoj smo već sprovodili identitetsku politiku: nije valjalo. I dok smo čekali da Severna Irska postane sličnija ostatku sveta, ostatak sveta se pretvorio u nju: postao je jednostran i ratoboran.
Od Lublina do Londona
Jedna od ironičnih posledica brexita je to što Britanija danas ima najveći proevropski pokret u Evropi. Marš za Ostanak u oktobru 2019. okupio je najviše evropskih zastava ikada viđenih na jednom mestu.
Granice ekonomije
Ljudi zaduženi da upravljaju velikim privredama sveta sve manje veruju da je ekonomija sposobna da odgovori svom zadatku. Ona sve više liči na nauku koja rešava probleme koji više ne postoje.
Vreme je za novi pliš?
30 godina od pada Berlinskog zida (9. novembra): „Od akvarijuma možete da napravite riblju čorbu, ali od riblje čorbe ne možete napraviti akvarijum” – ovu šalu o komunizmu sam prvi put čuo 1989.
Ivan Iljin kao Putinov filozof
Vođa mora biti pravi muškarac, kao Musolini. „Jakom čoveku“, kaže Iljin, „vlast sama dolazi“. Narod će se klanjati „živom organu Rusije“, a Vođa će „samoga sebe kaliti kroz pravednu i muževnu službu“.
„Orijentalizam“ – nekad i sad
SAD je pojačao kampanju finansijskog zastrašivanja i vojnih pretnji Iranu. Iako možda ne deli apetit Džona Boltona za bitku s Teheranom, Tramp je na Twitteru zapretio da Iranu može doći „kraj“.
O čitanju u prevozu
Da li su vozovi, autobusi i avioni zaista doveli do porasta književne proizvodnje? Izvesno je da su ta prevozna sredstva brzo prodrla u svetove pisaca. Prvo sećanje Virdžinije Vulf je na majčinu haljinu u omnibusu.
Zygmunt Bauman – iz poslednjeg razgovora
Nema „nas“ bez „njih“. Dok postoje „oni“ postojimo i „mi“. Ideja o „nama“ bila bi besmislena bez „njih“. Bojim se da to pravilo ne obećava ostvarenje sna o svetu bez nasilja.
Pouke liberalizma iz doba Hladnog rata
Ako je liberalna demokratija ugrožena, zašto se u pomoć ne pozovu branitelji „otvorenog društva“, kao što su Isaiah Berlin, Arthur Schlesinger Jr, Karl Popper i Raymond Aron?
Najveća katastrofa koju je svet video
Da li su mirotvorci iz 1914. „mesečarski“ ušetali u sukobe? Bili su gurnuti u rat uz utisak da je „bolje sada nego kasnije“. (tekst iz januara 2014, tema Prvi svetski rat)
Užas, užas
Sedamnaestog januara 1940. Staljin je potvrdio smrtne presude za 346 istaknutih građana, uključujući pozorišnog reditelja Vsevoloda Mejerholda, bivšeg šefa NKVD-a Nikolaja Ježova i pisca Isaka Babelja.
Sumrak demokratije
Kao istoričar specijalizovan za Holokaust, nacističku Nemačku i Evropu u doba svetskih ratova, često me pitaju u kojoj meri aktuelna situacija u SAD podseća na ovaj međuratni period i uspon fašizma u Evropi.
Izgnanstva
Biti izgnan ne znači nestati, već smanjivati se, dok ne dostignemo svoju stvarnu visinu, pravu visinu sopstva. Swift, majstor izgnanstva, to je veoma dobro znao. Za njega je egzil bio tajna reč za putovanje.
Hemingvej – budi muško
U odličnoj priči „Očevi i sinovi“ njegov alter ego Nick Adams vozi kroz pejzaž „zamišljajući kako lovi sve što vidi“. Ova vrsta pohlepe je od Hemingwaya napravila zlatni standard američke muškosti.
Novi Evropljani
Evropa postaje antimuslimanska dok postaje muslimanska. Ni multikulturalna Britanija ni svetovna Francuska nisu rešile problem muslimanske integracije. Dok bude tako islam će kod Evropljana izazivati nelagodu.
Italija: svetla strana populizma?
Pitanje nije da li populisti generalno mogu da vladaju – u mnogim zemljama su pokazali da mogu – već da li je novi tehno-populizam jednokratni eksperiment ili vesnik budućih događaja u zapadnim demokratijama.
Izgubljena tela
Neverovatno je da je kulturnoj istoriji 20. veka potreban podsetnik da je Beket bio član francuskog pokreta otpora i da je svoja remek dela napisao neposredno posle Drugog svetskog rata i Holokausta.
U potrazi za muzikom levice
Toliko godina posle sloma komunizma levica još uvek nema svoju pesmu. Socijaldemokratiji nedostaje međunarodni duh, osećaj istorijske sudbine, baš kao što joj doslovno nedostaje pesma.
Kratka istorija pasoša
Pasoši nisu izmišljeni zato da bismo se mi slobodno kretali, već zato da nas zadrže tamo gde jesmo. Oni predstavljaju granice koje države iscrtavaju oko sebe i oko ljudi. Tako je u doba rata i mira.
Može li liberalna demokratija preživeti društvene medije?
Moguće je da su uspon digitalne tehnologije i besplatna komunikacija doveli u sukob slobodu govora i stabilnost političkog sistema.
Jednakiji od drugih
Kada kažemo da su svi ljudi jednaki, u stvari mislimo na ono što filozofi nazivaju bazičnim, apstraktnim ili moralnim smislom jednakosti. Svi mi smo u nekom fundamentalnom smislu jednako vredni…
Pitanje Hamleta
Trideset godina predajem Šekspira na Kolumbiji. Za to vreme studenti nisu menjali mišljenje o Snu letnje noći i Magbetu, ali jesu o Hamletu. Naravno, uvek smo iznova pretresali pitanje Hamletovog oklevanja.
Fašistički misticizam Dž. Pitersona
Kako je kanadski profesor, koji insistira na tome da su rodna i klasna hijerarhija prirodom dane, preko noći postao najuticajniji javni intelektualac na zapadu.
Baroni razbojnici digitalnog doba
Poslovni model internet kompanija može se opisati kao kapitalizam nadziranja, koji nastaje uvidom da se prateći šta ljudi unose u pretraživač mogu predvideti njihove želje.
