Marin Le Pen godinama radi na izgradnji kredibilne pozicije za svoju stranku Nacionalno okupljanje (Rassemblement National, RN; ranije: Nacionalni front) kao uglednog desničarskog nativizma. Posle uspeha na evropskim izborima i Makronovog raspuštanja skupštine, RN bi konačno mogla da preuzme vlast. U prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora 30. juna, osvojila je otprilike 33 odsto glasova (uključujući četiri odsto za njene saveznike u Uniji ekstremne desnice), značajno više od 18,7 odsto u prvom krugu izbora 2022. Druga je iz trke izašla levičarska koalicija Nouveau Front Populaire (NFP), Novi narodni front, sa oko 28 procenata. Za njima zaostaje Makronova centristička grupacija Ensemble, Zajedno, sa 21 odsto. Kako će drugi krug glasanja biti održan 7. jula, teško je sada proceniti kako će se ove brojke ogledati u rasporedu poslaničkih mesta. U Narodnoj skupštini od 577 poslanika, partiji Marin Le Pen je potrebno 289 za apsolutnu većinu. Ipsosova projekcija joj predviđa između 230 i 280, dovoljno za relativnu većinu. To bi utrostručilo broj mesta RN iz prethodnog saziva parlamenta (89; 2017. je imala osam, a 2012. dva mesta).
Makron je bio taj koji je pokrenuo ovu uznemirujuću scenu raspisivanjem vanrednih izbora. Možda je računao da će ga, ako ne raspusti parlament, Le Pen zbrisati na predsedničkim izborima 2027. Kako je potvrdila njegova penziona reforma koja je unela razdor prošle godine, Makron ne propušta priliku da čačka mečku. Ali on i njegova ekipa su sigurno znali da je francuski medijski pejzaž povoljniji nego ikad za proboj krajnje desnice.
Proteže Marin Le Pen Žordan Bardela, koji bi mogao da postane prvi ekstremno desni premijer Pete republike, oduševljava svoje pratioce na TikToku. Četvoro od deset francuskih korisnika umereno navučenih na TikTok – otprilike 9,5 miliona u svim starosnim grupama – imaju između 18 i 24 godine. U istorijskoj promeni u Francuskoj, izražene namere za glasanje u toj starosnoj grupi manje-više su ravnomerno raspoređene između levičarske NFP i RN Marin Le Pen. Istina je da Žan-Lik Melanšon, lider stranke Nepokorena Francuska (La France Insoumise, LFI), ima više TikTok pratilaca od Bardele; mislilo se da je njegov čas kucnuo 2016. kada je osnovan LFI, ali se Melanšon nije oporavio od kolapsa levičarskog bloka NUPES prošle godine. Protivnici ga demonizuju kao portparola Hamasa, dok ga saveznici (i rivali) u koaliciji NFP – što je rekonstruisani NUPES – potiskuju sa centralnog mesta u aktuelnoj kampanji.
Što je najvažnije, levica i ostaci centra moraju da se obračunaju sa medijskim titanom Vensanom Boloreom, punokrvnim preduzetnikom koji je nasledio novac iz porodičnog biznisa u industriji papira, a veći deo svog zaradio u pomorskom teretnom prometu i lučkoj infrastrukturi. Medijska industrija je Bolorea opčinila početkom 2000-ih. Bilo je potrebno dvadesetak godina da njegove dve ključne kompanije Bolloré Groupe i Vivendi pregaze poveći prostor francuskih medija, uključujući Groupe Canal+, koja je počela kao privatni premijum TV kanal, a nedavno i medijsku imperiju Largardère, koja uključuje Paris Match, Hachette knjige, tri radio stanice i Le Journal du Dimanche.
Grupa Bolloré je 2011. prodala dva besplatna TV kanala grupi Canal+, koju je Vivendi već kupio deceniju ranije. Jedan od njih je bio preimenovan u „C8“ i obezbedio platformu za voditelja Sirila Anunu, koji je u međuvremenu izrastao u desničarskog provokatora. Anuna vodi kompaniju za medijsku produkciju sa jednim od Boloreovih sinova, Janikom. (Janik je na čelu nadzornog odbora očeve kompanije Vivendi i vodi marketinšku i PR kompaniju Havas, takođe u Boloreovom vlasništvu. Njegov brat vodi Bolloré grupu.) Prodaja iz 2011. bila je pod lupom francuske komisije za monopol, ali je na kraju odobrena. Preuzimanje Lagardèrea 2019. bilo je predmet duge istrage u Briselu – činilo se da je u suprotnosti sa pravilima EU o poštenoj konkurenciji – ali je i ono odobreno krajem prošle godine, pošto je Bolloré pristala da rasproda nešto od svoje medijske imovine.
Bolore se udvarao dvojici bivših predsednika, Sarkoziju (desni centar) i Olandu (levi centar), i praktično svakome u ostacima de Golove stranke Les Républicains (LR). Kako se navodi, upravo je Bolore ubedio Erika Siotija, predsednika Republikanaca, da formira izborni savez sa Le Pen i Bardelom. (Zbog toga je politbiro LR u junu smenio Siotija, ali je ovaj uspeo da ospori smenu na sudu.) Makron, za koga se kaže da prezire Boloreov projekat, pristao je da se sastane s njim pri kraju svog prvog predsedničkog mandata. Vi kupujete „sve“, priča se da mu je rekao Makron.
C8 nije jedini destabilizatorski kanal u Boloreovom nizu akvizicija. Tu je i CNews, besplatna 24-časovna revija vesti, kao restaurirana jedinica iz stare Canal+ palete. Nakon ponovnog pokretanja 2017. CNews je brzo postala jedna od tri najpopularnije medijske kuće u zemlji. Bila je to Boloreova verzija Fox Newsa: direktna i ratoborna produkcija, sve sigurnija u svoj argument za buduću vladu krajnje desnice. Zatim tu je radio stanica Evropa 1, na kojoj Anuna takođe drži tezgu. Bolore je ovu stanicu pazario u okviru preuzimanja Lagardèrea i rekonfigurisao je kao krajnje desničarski agitprop kanal (blizu dva miliona slušalaca 2023).
U aktuelnoj predizbornoj kampanji, Anuna je na Evropi 1 imao punu slobodu: on i njegovi gosti dali su sve od sebe da objasne narodu da razume. Dan pre nego što je kampanja za prvi krug završena, francuska regulatorna agencija za medije Arkom upozorila je Evropu 1 da su Anunine „otrovne“ izjave o LFI i NFP prevršile svaku meru. To je bilo drugo upozorenje za nedelju dana. Medijski sadržaji ove imperije već su osvajali zamašne kazne. Tako je 2021. Arkom kaznio CNews sa 200.000 evra pošto je utvrđeno da je Erik Zemur, vođa ultradesničarske stranke Reconquête (rekonkvista) – u to vreme redovni komentator na kanalu CNews – podsticao rasnu mržnju. Prošle godine je Anuni odrezano čak 3,5 miliona evra kazne jer je na kanalu C8 oklevetao zamenika LFI. Arkom je upravo izrekao kaznu od 50.000 evra za C8 zbog još jednog Anuninog ekstravagantnog poteza prošle godine, kada je svoju publiku počastio video klipom koji, kako je tvrdio, prikazuje dvoje ljudi izbezumljenih od „zombi“ droge ksilazin. Kasnije se ispostavilo da su to osobe sa invaliditetom. Imperija Bolore, međutim, može sebi da priušti ovakve packe. Takođe može da se meša u urednički sadržaj i da maltretira zaposlene. U danima nakon preuzimanja Lagardèrea, Bolore je imenovao mladog ekstremnog desničara kao urednika u Le Journal du Dimanche. Posle petonedeljnog štrajka, postignut je dogovor o otpremninama i Boloreov ideolog je čvrsto zaseo za kormilo.
Francuski javni mediji već godinama, u nizu izbornih ciklusa, tretiraju krajnju desnicu kao opasnu životinju koju vešti moderatori drže u kavezu, a politički protivnici bockaju kroz rešetke. To možda više neće biti važno. Stranka Marin Le Pen sada ima bogatog pokrovitelja koji je „životinju“, kao svoju omiljenu harizmatičnu vrstu, pustio da slobodno tumara njegovim ogromnim privatnim medijskim domenom. Tu Boloreov tim TV prezentera, u nesvesnoj parodiji mejnstrim programa o prirodi, snima i s poštovanjem komentariše svaki pokret u divljini. Bardela je, u međuvremenu, otkrio svoju grozničavu bazu među mladima na višejezičnoj aplikaciji u kineskom vlasništvu. Ove dramatične promene u francuskim medijima bile su postepene. Svi su ih primetili, uključujući Makronov tim u Jeliseju, ali niko nije mogao da kaže kada će doći do tačke bez povratka.
Sada je najbolja šansa da kandidati u drugom krugu – na skoro 250 izbornih jedinica – odstupe u korist najverovatnijeg pobednika protiv Nacionalnog okupljanja. Melanšon je već rekao da kandidati LFI koji su u prvom krugu završili na trećem mestu u onoj izbornoj jedinici u kojoj je RN bio prvi, treba da se povuku. Premijer Gabrijel Atal praktično je isto rekao za kandidate Makronista, mada se ministar finansija Bruno Le Mer tome usprotivio. Makronizam je gotov kao i, po svemu sudeći, sam Atal. Ali stranke moraju da odluče kako da odigraju igru i da li neka vrsta fronta – bilo da je „republikanski“ ili „narodni“, ili pomalo i jedno i drugo – može da okrnji uspeh Marin Le Pen od 7. jula.
Jeremy Harding, London Review of Books, 01.07.2024.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 03.07.2024.
