Režim preko svojih gaulajtera na Medicinskom fakultetu UB po svaku cenu želi da sačuva kontrolu nad ovim stubom srpskog zdravstva. Grupa profesora ovog fakulteta na konferenciji za novinare održanoj 18.5.2026. u Press centru UNS-a govorila je o nezakonitoj smeni legalno izabrane dekanke, nezakonitom otkazu sekretarki fakulteta, spornom izboru niza v.d. dekana i novih v.d. prodekana, kao i svakodnevnom kršenju pravnih i moralnih normi od strane aktuelne uprave i Saveta fakulteta. Govore prof. dr Ljiljana Čvorović, prof. dr Olivera Kontić Vučinić, prof. dr Miodrag Krstić i prof. dr Vesna Bjegović Mikanović.
Profesorima se iz publike obratila i jedna od novopostavljenih v.d prodekanki, prof. dr Valentina Arsić Arsenijević, poznata antivakserka, koja je nedavno podnela krivičnu prijavu protiv bivše dekanke Medicinskog fakulteta Tatjane Simić i kandidatkinje za novu dekanku Vesne Bjegović Mikanović, optužujući ih da su u periodu studentskih blokada na toj visokoškolskoj ustanovi izvršile zloupotrebu prava na štrajk zaposlenih.
Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta nedavno su postavili pitanje da li je Medicinski fakultet državni fakultet ili privatno preduzeće Zlatibora Lončara i Marka Lensa. Vrlo dobro znamo ko je Zlatibor Lončar. A ko je, dođavola, taj Marko Lens?
Ljiljana Čvorović: Sazvali smo ovu konferenciju za medije jer smatramo da javnost ima pravo da zna šta se već mesecima dešava na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i kakve posledice ta dešavanja ostavljaju ne samo po fakultet, već i po zdravstveni sistem i društvo u celini.
Kriza upravljanja na Medicinskom fakultetu započela je 2. septembra 2025. godine, smenom legalno izabrane dekanice, profesorke Tatjane Simić, na sednici Saveta kojoj su prethodili višemesečni pritisci na članove Saveta, i priprema za njenu profesionalnu i moralnu diskreditaciju. Odluka o njenoj smeni doneta je bez validnog potpisa predsednika Saveta, jer u tom trenutku predsednik Saveta faktički nije ni postojao. A da paradoks ove odluke bude još veći, nekoliko meseci kasnije sud je pravosnažno oslobodio profesorku Simić od odgovornosti za navodno postupanje suprotno važećoj regulativi u oblasti rada sa ljudskim ćelijama i tkivima, upravo na osnovu optužbi zbog kojih su je članovi Saveta tada smenili.
Na ozbiljne proceduralne nepravilnosti u tom postupku ukazao je i rektor Univerziteta u Beogradu, profesor Vladan Đokić, koji je osporio zakonitost donete odluke. Univerzitet zbog toga nikada nije priznao legitimnost tada postavljenog vršioca dužnosti dekana, niti je u tom periodu izdavao diplome studentima Medicinskog fakulteta.
Prema Statutu Medicinskog fakulteta, nakon smene dekana neophodno je, nakon imenovanja vršioca dužnosti dekana, odmah raspisati izbore za novog dekana. Umesto toga, uvedeno je dugotrajno stanje upravljanja putem vršilaca dužnosti koje traje evo već deveti mesec. Nažalost, nakon smene profesorke Simić, preostali članovi dekanskog kolegijuma, članovi Saveta delegirani od strane vlade Srbije, pojedini profesori našeg fakulteta, kao i predstavnici studentskog parlamenta – čije su odluke studenti Medicinskog fakulteta više puta osporavali – omogućili su ozbiljno narušavanje autonomije univerziteta i stvaranje ambijenta u kojem je uticaj izvan fakulteta postao dominantan u donošenju ključnih odluka. Nakon toga usledio je period intenzivnih pritisaka na nastavnike i zaposlene na fakultetu.
Tokom mandata prvog vršioca dužnosti dekana, profesorke Nataše Milić, otpuštena je sekretarka fakulteta Marija Radovanović, koja je kontinuirano ukazivala na proceduralne i pravne nepravilnosti. Pojedinim profesorima otežavani su i zaustavljeni izbori u zvanja, o čemu su i mediji izveštavali. Posle šest meseci imenovan je drugi vršilac dužnosti dekana, profesor Vladimir Trajković, koji je ostavku podneo nakon svega dva meseca. Taj period obeležile su ozbiljne nepravilnosti tokom izbora za novi studentski parlament, uz potpuno odsustvo njegove reakcije uprkos saznanjima da su se nepravilnosti i dogodile.
Danas na čelu Medicinskog fakulteta nalazi se treći vršilac dužnosti dekana, profesor Milena Todorović Balint, supruga aktuelnog ministra nauke Bele Balinta. Njena prva odluka po stupanju na funkciju bilo je imenovanje dva vršioca dužnosti prodekana, bez dostavljanja potvrda da se protiv kandidata ne vode krivični postupci i da nisu kršili etičke kodekse, iako je to bila njena statutarna obaveza. Iako su članovi Saveta na toj sednici bili upozoreni da jedan od predloženih vršilaca dužnosti prodekana ima javnu opomenu Medicinskog fakulteta iz 2022. godine zbog povreda kodeksa profesionalne etike, to upozorenje je ignorisano od strane predsednika Saveta Medicinskog fakulteta, profesora Milovanovića, kao i svih članova koji su pod kontrolom vlade Srbije, pa je imenovanje ipak podržano.
Ovakva kriza upravljanja predstavlja presedan u stogodišnjoj istoriji Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Čak i tokom nemačke okupacije, fakultet je uspevao da očuva institucionalni kontinuitet i rukovođenje od strane legalno izabranog dekana. Zato ovo nije pitanje jednog fakulteta, niti jedne funkcije dekana. Ovo je pitanje opstanka institucija, autonomije univerziteta i budućnosti obrazovanja lekara u Srbiji.
Olivera Kontić Vučinić: Kada kažemo da je fakultet u dubokoj, nametnutoj krizi i u haosu – ma koliko ne volela i ne želela da pominjem takvu jednu reč – to nije apstraktan akademski problem. Fakultet, kao što znate, nije izolovano ostrvo. On je važan deo društva. Pitanje njegovog urušavanja se direktno prevodi u živote ljudi, jer u svojoj konačnosti to je pitanje kvaliteta medicinskog obrazovanja. A kada se naruši kvalitet obrazovanja, posledice ne trpe profesori, posledice trpe pre svega pacijenti.
Medicinski fakultet je temelj i oslonac zdravstvenog sistema, to svi znamo. Ako se taj sistem poljulja, posledice neće ostati u zgradi fakulteta, neće biti u ulici doktora Subotića. Ona će se proširiti na svaki segment zdravstvene zaštite u ovoj zemlji, na svaku kliniku, bolnicu, dom zdravlja, hitnu službu. Pa kako onda ta akademska kriza mora da postane opšte-društveno pitanje? Studenti koji se obrazuju na fakultetu kojim se upravlja spolja – gde od nečijeg miga zavisi radno mesto, ostavka, unapređenje, karijera – direktno utiče na to ko će nas sutra lečiti, ko će gledati našu decu i ko će izvoditi operacije.
Danas ja zaista ne govorim samo kao profesor i član zajednice Medicinskog fakulteta u Beogradu, govorim kao neko ko decenijama svakodnevno ima priliku da u svojoj i drugim ustanovama vidi lica straha, ali i lica nade jer od nas očekuju konačno izlečenje i pomoć. Ukoliko mi ne uspemo da obezbedimo stabilan rad Medicinskog fakulteta, rizikujemo da ceo sistem postane manje stabilan i manje efikasan, a to svi znamo šta bi moglo da znači – još duže liste čekanja, veći broj grešaka, nažalost slabiju prevenciju i još lošiju negu onima kojima je najpotrebnija.
Kažu da univerzitet ne sme biti mesto političke borbe. Ja bih dodala da ne sme biti ni politički plen. I složila bih se sa tim. Ali ovo za mene, za nas, nije politika, ovo je borba za opstanak jednog stuba našeg društva za koji smo mi odgovorni. Ovo je s jedne strane borba za pacijente kojima smo potrebni i koji veruju da će ih zdravstveni sistem zaštititi, ali istovremeno borba i za one koji svoju budućnost vide u ovoj zemlji, za ove mlade lekare i buduće lekare koji žele ovde da ostanu. Borba za posvećenost i etičke principe profesije koje su od nas napravili ono što u ovom trenutku jesmo. I to je ono što moramo da sačuvamo. Ako dozvolimo da se obrazovanje uruši, mi gubimo mnogo više od akademskog ugleda. Gubimo sigurnost ljudi koji nam veruju.
Dobra vest, na kraju ove male tirade, je da mi se čini da ipak postoji izlaz. Naime, izbori su konačno raspisani, ali put do slobodnih izbora nije baš jednostavan, kao što je koleginica Čvorović već pomenula. Sada će moj dragi kolega, profesor Krstić da nam objasni gde se trenutno nalazimo.
Miodrag Krstić: Procedura izbora dekana na Medicinskom fakultetu u Beogradu je relativno jednostavna. Ona se sastoji najpre iz registrovanja kandidata za dekana od strane svih katedri Medicinskog fakulteta i to jedino validnim tajnim glasanjem. Dakle, ne javnim, nego tajnim glasanjem. Ovaj deo procesa je zaista uspešno izveden na svim katedrama i u postavljenom roku su dve katedre predložile kandidate. To su profesorka dr Bajčetić i profesorka dr Bjegović Mikanović. Ostale katedre nisu imale kandidate za ovu funkciju. Nakon toga, u drugom aktu, katedre su se takođe tajnim glasanjem izjašnjavale o tome koja će od ove dve kandidatkinje dobiti prednost.
I ovako kažu rezultati: dakle, od 33 katedre – mi smo dosta veliki fakultet – 24 katedre je podržalo profesorku Bjegović Mikanović. To je samo da kažem, onako jednostavno matematički, nešto više od 70%. Među njima dve ubedljivo najbrojnije katedre, to su katedra za hirurgiju i katedra interne medicine, su sa ogromnom razlikom u broju glasova dale podršku profesorki Bjegović Mikanović.
Dakle, za razliku od nekih ranijih vremena, nije se radilo o nekoj neizvesnoj i tesnoj trci, već veoma jasnom glasu akademske zajednice. Krajnje jasnom i kristalno čistom. Dakle, većinski stav članova katedri Medicinskog fakulteta po ovom pitanju je bio više nego jasan, dramatično jasan. E, tu sad prestajemo sa lepom pričom. Na veliku žalost većine zaposlenih na fakultetu, tu se legitimno sprovedeni postupak zaustavlja, umesto da se nesmetano i nesputano nastavi. Prošli petak, 15. maj je bio krajnji rok da je izborna komisija mora Savetu fakulteta da dostavi listu evidentiranih kandidata, ali to se nije desilo. I opet, po ko zna koji put je sazvana elektronska, a ne javna sednica Medicinskog fakulteta, kao da se radi o državnoj tajni a ne o izboru dekana po regularnoj proceduri.
Danas sam se malo raspitao, jedan od prethodnika na mestu dekana je bio akademik profesor Nebojša Lalić, za čijih se osam godina praktično nikada nije desilo da postoje elektronske sednice Nastavno-naučnog veća, niti sednice Saveta – uvek su sve bile javne. Danas, za nekih devet meseci, Podsećanja radi, dakle, veoma je važno napomenuti da po Statutu našeg fakulteta sednice Saveta moraju da budu javne. Dakle, one moraju da budu javne, to ponavljam. Zašto? Jer od septembra meseca prošle godine i pomenutog događaja koji je profesorka Čvorović pomenula, samo jedna sednica Saveta je javno sazvana – ali nije održana. Zašto? Protivili su se članovi Saveta koje delegira država, sa obrazloženjem da su tu prisutni mediji. A mediji i treba da budu prisutni jer je sednica javna.
Pored toga, nažalost podršku predstavnicima Vlade, među kojima ima i par naših penzionisanih profesora, dali su i neki studenti, što je veoma, veoma tužno. Ja sam prisustvovao tom sastanku iako nisam član Saveta, jer imam pravo na to kao nastavnik na fakultetu, i zaista sam se tužno osećao, jedan od mojih najtužnijih dana je bila činjenica da su u sali ostali samo profesori na fakultetu usamljeni, ostavljeni i od svojih studenata i od predsednika države.
Sednica Nastavno-naučnog veća je morala biti zakazana za 30. maj, ali ona je takođe bez obrazloženja pomerena, ne zna se za kada. Na sednici Nastavno-naučnog veća treba da, kao što je to uvek bio slučaj, da sada potvrdi izbor katedri. Dakle, nikada se u istoriji Medicinskog fakulteta nije desilo da mišljenje katedre ne bude i konačno mišljenje o izboru dekana. Nikada se nije desilo da dakle izbor katedre ne bude podržan od strane Nastavno-naučnog veća, a kasnije i od Saveta. Međutim, vreme neumitno prolazi i za to vreme dešava se, dakle, pritisak na članove Naučno-nastavnog veća – neki su već podneli ostavke – čime se pokušava potkopati većinska volja katedri.
Zato zaista smatramo da je ključno da javnost bude obaveštena. Odlaganje i pritisci se i vrše samo zato jer se računa da ih niko neće ni videti. Dakle, javnost mora da bude valjano obaveštena, da posmatra i da traži odgovornost za osiguranje zakonitog toka izbora. Bez toga nema ni nas ni fakulteta.
Ja bih na samom kraju ovog mog kratkog izlaganja ponovio nešto što smatram da je suštinsko za demokratiju, opredelili smo se da imamo demokratsko društvo. A to je pre skoro dva i po veka izgovorio čuveni Abraham Linkoln nakon istorijske pobede severnjačke vojske kod Getisberga. On je tada izjavio nešto što može da se prenese na nas linearno: prava vlast mora biti izabrana od naroda, iz naroda, i da služi svom narodu. U suprotnom, to nije vlast. „Narod“ Medicinskog fakulteta koga čine zaposleni na katedrama se na svojim tajnim izborima vrlo ubedljivo izjasnio za kandidata koji ima jasan plan za budućnost fakulteta, a to je profesor dr Vesna Bjegović Mikanović, kojoj sada dajem reč i molim je da nam ukratko predstavi svoj program.
Vesna Bjegović Mikanović: U trenucima krize, mi moramo podići pogled iznad trenutnih problema. Zato želim da počnem ovo kratko predstavljanje izbornog programa, koji nije moj lični program, već program na kojem je radila grupa od sedam izuzetnih i stručnih profesora, koji su predloženi za prodekane ukoliko bude situacija da pri glasanju ja eventualno dobijem većinsku i predlog na Nastavno-naučnom veću. Ovo je izborni program koji je sačinjen u konsultacijama sa preko 50 nastavnika našeg Medicinskog fakulteta i studenata medicine.
No, dozvolite mi da se svi zajedno podsetimo na reči pokojnog premijera Zorana Đinđića, jer mi se čini da potpuno oslikava situaciju i ta teška neka vremena u kojima se nalazi i naš Medicinski fakultet. „Danas znamo da je beg u budućnost ponekad neophodan kako bi nesrećna stvarnost uopšte mogla biti prihvaćena. Ponekad realno razmišljati znači ne prihvatati realnost u njenoj datoj formi, nego je projektovati u nešto bolje.“
Mi smo, planirajući buduće korake, osmislili program koji obezbeđuje unapređenje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ima samo četiri suštinska cilja i mislimo da je to dobro, jer tako se ciljevi ne zaborave, nego se stremi ka njima sa svim aktivnostima. Prvi cilj odnosi se na transformaciju i unapređenje obrazovanja na Medicinskom fakultetu. Sigurno da ćemo nastaviti sa dobrim praksama učenja zasnovanog na dokazima i na kompetencijama. Sledeći, drugi cilj u našem programu, je jačanje naučne izvrsnosti. Medicinski fakultet mora da zadrži, prema našem mišljenju, i unapredi lidersku poziciju i u našem malom regionu Zapadnog Balkana, ali i u međunarodnom prostoru evropskog visokog obrazovanja.
To je i danas očigledno: naš fakultet broji preko 70 međunarodnih projekata. Ima veliku tradiciju u međunarodnim projektima, ali takođe i veliku tradiciju u projektima koje finansira naše Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacije i naš Fond za nauku. Po broju odobrenih projekata Fonda za nauku, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je na prvom mestu. To i neke moje koleginice i kolege u ovoj sali znaju i mogu da budu ponosni na to. Mi ćemo nastojati na ovom putu da osnažujemo taj istraživački duh.
Bavićemo se praktično razvojem nezavisnosti našeg Medicinskog fakulteta, u okviru autonomije Univerziteta u Beogradu. Uvek ćemo se truditi da donosimo odluke demokratski, transparentno, potpuno transparentno i u skladu sa interesima naše institucije – ali pre svega u skladu sa interesima naših studenata, građana koji koriste usluge naših profesora i svih zaposlenih na našem fakultetu. Nećemo dozvoliti da zaposleni osećaju strah – koji možda i nije realan, ali za neke jeste ukoliko ga 100% osećaju – da mogu izgubiti akademska zvanja, da mogu izgubiti radno mesto, ili studenti da mogu biti isključeni sa fakulteta potencijalno zbog različitih postupaka.
Iz tih razloga imamo i četvrti cilj i mi smo svi tu zbog toga, svi profesori i saradnici u nastavi – a to je da će nam studenti uvek biti u centru pažnje. Mi ćemo osnaživati studentske zajednice, sve ne samo jednu, sva udruženja studenata, zato što znamo da se udruženja studenata stvaraju kao mehanizam kontakta i sa svojom obrazovnom institucijom, ali takođe i sa bitnim donosiocima odluka poput različitih ministarstava u jednoj zemlji. Zato su bitna različita udruženja studenata medicine. I, na kraju, naš moto: Složno za fakultet. Hvala.
Ljiljana Čvorović: Danas smo vam predstavili činjenice o dešavanjima na Medicinskom fakultetu i tražimo podršku javnosti da se fakultet vrati u normalne i zakonite tokove upravljanja. Pozivamo vas da se informišete o svim budućim dešavanjima u vezi sa izborom dekana, jer ovo nije unutrašnje pitanje samo jednog fakulteta, već je pitanje od javnog interesa. Pratite tok izbora, rad izborne komisije, Nastavno-naučnog veća, Saveta fakulteta, pratite i glas naših studenata koji su među prvima ukazali na sve ono što se dešava na fakultetu. Tražite odgovornost da se zakon poštuje, da institucije rade svoj posao i da naši izbori za dekana budu sprovedeni transparentno i bez pritisaka.
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu nije samo akademska institucija. To je mesto gde se obrazuju lekari Srbije. On je stub zdravstvenog sistema ove zemlje. Danas tražimo od javnosti da stane uz taj stub, jer ako on padne, posledice neće osetiti samo profesori i studenti, osetiće ih pacijenti i njihove porodice.
Pitanje iz publike: Neću se baviti nezakonitom etičkom osudom, samo ću reći da je njen potpisnik, tadašnji prodekan ovde, profesorka Dana Grujičić i ona je naravno na Upravnom sudu, a i takođe na Ustavnom sudu. Ako ste govorili o našem zajedništvu, da li smatrate da je bilo u redu da i drugi kandidat za dekana bude prisutan ovde i kaže kako vidi viziju našeg fakulteta.
I isto tako, da li mislite da na našem fakultetu postoje i neke druge grupe studenata koje su sa velikim posledicama preživele blokadu našeg fakulteta, koja je trajala najduže možda u celoj republici Srbiji. Da li neko ko se zalagao za blokiranje nastave i ispita, zaista može da odgovori pozivu da će sada, od 1. oktobra 2026. raditi nešto drugo? Hvala vam.
Vesna Bjegović Mikanović: Ja ću vam reći, ovo nije konferencija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ovo je konferencija grupe profesora koji su zaposleni na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Mi ovde predstavljamo sebe i svoje ličnosti. Imali smo ideju da zovemo profesorku, nije se javila na telefon, prema tome to je moj odgovor. Pratili smo uspešnost studiranja studenata i verujte to je zavisilo od studenata, onog momenta kada su studenti medicine rešili da se vrate u učionicu mi smo prekinuli štrajk. Molim vas, to je jedno činjenično stanje. I pratili smo dalje uspeh u završavanju studija i pomeranju kroz godine studija studenata medicine, nismo primetili pad u njihovoj prosečnoj oceni, a ni u produžetku studiranja.
Peščanik.net, 19.05.2026.
