Čuje se i sa desnice i sa levice (uz izuzetak premijera Benjamina Netanjahua): izraelski poraz, diplomatska katastrofa, Tramp nam je okrenuo leđa, a Stiven Vitkof je „Ješa“ (Jewboy). Nacija oplakuje nesreću, poraz i takoreći novi Holokaust. Benetova ekipa odmah uskače i obećava rešenje. Obnoviće odnose sa Sjedinjenim Državama i vratiti Izrael na polja smrti da dovrši posao. Ali ovo nije ni katastrofa ni Holokaust. U ratu sa Iranom Izrael je prošao kroz ono što psiholozi nazivaju testiranjem realnosti, tokom kojeg mu je pokazana istina. A to bi mogao biti najpozitivniji razvoj događaja u skorije vreme, samo ako izvučemo prave zaključke. Takozvana katastrofa mogla bi da se pokaže kao istorijska prilika.
Iz jedne od prethodnih katastrofa, one iz 1973, Izrael je izvukao pouke i otvorio novo i revolucionarno poglavlje u svojoj istoriji – poglavlje mira. Fijasko sa Iranom zahteva da se po drugi put otreznimo, ali za sada nema nikoga ko bi izveo ovu promenu pravca. Evo testa realnosti: mala zemlja od 10 miliona ljudi ne može da ratuje protiv celog sveta, čak i ako su izabrani narod koji sve zna i sve radi bolje od ostalih. Izrael ne može da kreira režime, ni u dalekom Teheranu ni u obližnjoj Gazi.
Ni Amerika nikoga ne može da primora da položi oružje ili promeni svoja uverenja. I dani kada nas je Amerika slušala su prošli. Prihvatanje te realnosti pruža nam priliku da se, usred niza nedavnih ratova, pogledamo u ogledalo: naša svemoćna vojska nije ostvarila nijedan značajan poduhvat osim političke propasti. Svaka racionalna država izvukla bi isti zaključak – vreme je da spustimo mačeve i prekinemo rat. Novija istorija pruža nam za ovaj izbor dovoljno dokaza. Možda su svi ti uzaludni ratovi bili neophodni da bismo konačno shvatili da nam nijedan od njih nije doneo ništa dobro.
Vreme ističe. Povucite trupe iz celog Libana, pre nego što dođe do još jednog besmislenog rata sa Iranom. Odmah zaustavite ludilo na Zapadnoj obali pre nego što nam se to nasilje ne vrati kao bumerang. Dajte vojnicima i pilotima malo odmora, pustite ih da predahnu i odu na ručak u neki restoran u ulici Ibn Gvirol u Tel Avivu. Oslobodite hiljade palestinskih talaca koji čame u zatvorima ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben Gvira i počnite da se ponašate prema Palestincima kao prema ljudskim bićima, pre nego što nas svet na to primora. I odlučite kuda idemo, šta želimo – dve države, jednu demokratsku državu ili jednu samoubilačku državu aparthejda. Četvrte opcije nema.
Ove nedelje objavljeno je da je izraelska vojska tražila od vlade da postigne sporazum sa Libanom pre nego što bude primorana da se podvijenog repa povuče sa okupiranih područja. Tu se prepoznaje slučaj delimičnog otrežnjenja. Sporazum sa libanskom vladom mogao je da se postigne i ranije, ali Izraelu je bilo potrebno testiranje realnosti kroz rat da bi shvatio da ne može da razoruža Hezbolah. Izraelske odbrambene snage (IDF) to počinju da razumeju. Isto važi i za Hamas, otpor okupaciji na Zapadnoj obali i režim u Iranu.
To što Izrael pati od megalomanije ne znači da je u stanju da se ponaša u skladu sa svojim megalomanskim standardima. Ono što nam se dogodilo u Iranu nije bila katastrofa već prilika. Pogledali smo istini u oči i ona je oborila pogled. Sada to treba da uradimo i mi.
Haaretz, 18.06.2026.
Prevela Luna Đorđević
Peščanik.net, 23.06.2026.
IRANIZRAEL / PALESTINA
