Savet bezbednosti Holandije (Dutch Safety Board) je najzad objavio konačni izveštaj o uzrocima nesreće malezijskog putničkog aviona na liniji MH17, oborenog nad Donbasom u julu 2014. Ovaj izveštaj je uz veliku pompu prezentovan 13. oktobra 2015. Na prezentaciju su bili pozvani novinari iz celog sveta, a u holandsku vazduhoplovnu bazu Gilze-Rijen su specijalno za tu priliku dovezli i svu rodbinu nesrećno poginulih putnika i članova posade. I šta mislite, šta je u tom izveštaju komisija obznanila? Avion MH17 je oborila raketa.
Ma nije valjda?! Kakvo iznenađenje! A mi smo sve vreme mislili da je to bio meteor.
A sad malo istorije.
Na nebu Škotske, nad varošicom Lokerbi je 28. decembra 1988. eksplodirao Pan Amov Boing 747. U ovoj nesreći je poginulo ukupno 270 ljudi. Avion se u paramparčad raspao na preko 4 miliona krhotina koje su se rasule na površini od 2.000 kvadratnih kilometara.
Istraga je uspela da sakupi 10 hiljada većih i manjih komada i da rekonstrukcijom na trupu aviona ustanovi pola metra široku rupu koja je ukazivala na eksploziju u prednjem delu prtljažnika. Našli su plastične komadiće Samsonite kofera u kojem je bila smeštena bomba, i delove kasetofona marke Toshiba čija su štampana kola korišćena za izradu ove eksplozivne naprave. Čak su našli i komade dečije garderobe kojom je taj kofer bio napunjen.
Verovali ili ne, istraga se na tome nije zaustavila. Članovima istražne komisije ni na kraj pameti nije bilo da organizuju grandioznu prezentaciju rezultata istrage i da rodbini poginulih svečano objave da su za pogibiju njihovih najdražih krivi kofer marke Samsonite i kasetofon Toshiba. Po sićušnim nitima tkanine iz tog kofera, oni su pratili trag dečijeg veša kupljenog na Malti i dokazali da ga je kupio al-Megrahi, agent libijske službe bezbednosti. Našli su i delove tajmera koji je bio privezan za bombu i pratili put od švajcarskog proizvođača mernih instrumenata do libijske armije koja je taj pribor kupila. Podigli su optužnicu protiv al-Megrahija i nisu se smirili dok sam Muamer el Gadafi nije priznao krivicu i svim porodicama poginulih isplatio po 10 miliona dolara odštete. I bez obzira na to što odmah posle katastrofe al-Megrahi nije tvitnuo radosnu vest o tome kako je vešto oborio američki avion, niti su njegovi pomoćnici pozirali na svojim fejsbuk stranicama sa bombom u rukama, tadašnja istraga je sve to uspela da pokaže i dokaže.
Sve ovo se dogodilo u onom kratkom vremenskom periodu početkom 90-ih kada Rusija više nije bila SSSR i kada zemlje izopštene iz društva pristojnih zemalja nisu mogle da računaju na podršku Kremlja.
Holandska istražna komisija je imala mnogo lakši zadatak. Girkin-Strelkov se odmah posle pada malezijskog Boinga na mreži pohvalio porukom „srušili smo ptičicu“. Već sledećeg dana je ukrajinska služba bezbednosti objavila snimak razgovora Girkina i njegovih „dobrovoljaca“, koji nedvosmisleno potvrđuje njihovu krivicu. Lansirna skalamerija fatalne rakete Buk je bila više puta fotografisana i na sam dan ispaljivanja, i dan posle katastrofe. Njen put kroz istočnu Ukrajinu je ispratio veliki broj manje-više uspelih fotografija. Uvažena holandska komisija nije morala da traži dokaze o tome kome je pripadao dečiji veš iz inkriminisanog Samsonite kofera. Njima je za početak bilo dovoljno da provere da li je predočeni dokazni materijal istinit ili se radi o svedočanstvima koja su iz nekog razloga falsifikovana.
Bio je to, da se ne lažemo, prilično lak zadatak. Za uvaženu komisiju je taj zadatak rešila grupa zapadnih amatera okupljenih oko internet resursa Bellingcat.com. Mark Solonin je u Novoj gazeti argumentovano dokazao da je raketa lansirana sa teritorije koja se nalazi pod kontrolom separatista. Kada komisija već nije bila u stanju da sve ovo ustanovi sama, možda je mogla da pozove u pomoć momke iz Bellingcata.
Ali uvažena komisija se nije bavila time. Umesto toga, ona je urbi et orbi gordo objavila da je Boing srušen raketom Buk ruske proizvodnje. Pa naravno da nije bila japanska! U ovom delu sveta i nema drugih osim ruskih. Koncern Almaz-Antej, glavni proizvođač raketnog naoružanja u Rusiji, odavno je objavio da je malezijski Boing oboren raketom Buk. Holandska komisija takođe izveštava da je Boing srušen Bukom. Kakva dirljiva sloga, kakva jednodušnost!
Prošlo je 16 meseci od dana kada je na putu iz Amsterdama za Kuala Lumpur, na nebu nad Dombasom praktično istog trenutka poginulo 298 ljudi. I svih tih 16 meseci su holandski političari nemoćno širili ruke i govorili da nemaju pojma šta se zapravo dogodilo: treba sačekati rezultate istrage. I sve to vreme smo se tešili mišlju da evropski političari ne vole da se zaleću, da oni ne govore u vetar, da su to oprezni i ozbiljni ljudi koji se ne razbacuju senzacionalističkim izjavama i neosnovanim optužbama.
Više nemamo čime da se tešimo. Kao što ste čuli, Boing je srušen raketom – i to ruskom. A ko ga je srušio – ne znamo. Baš kao i povodom rusko-gruzijskog rata 2008, kada je komisija Hajdi Taljavini konstatovala da Gruzija tvrdi da je rat započela Rusija, a da Rusija krivi Gruziju. A šta je od toga tačno – ne znamo. I sada drugari iz Kremlja mogu da se opuste i otvore još jednu bocu šampanjca.
I na kraju, znate li koga mi je najviše žao? Ruskih novinara. Svih njih koji su, kao na primer Kanjigin, rizikovali živote na ratištima u Donbasu. Onih koji su bili oteti, mučeni i kojima su neprestano pretili. Žao mi je opozicionara Leva Šlosberga, koga su zbog istrage o pogibiji ruskih vojnika u Ukrajini na kraju ipak izbacili iz pskovske deputatske skupštine. Žao mi je Borisa Nemcova, koji je hladnokrvno likvidiran usred Moskve. Žao mi je svih tih odvažnih ljudi koji su uporno, kao idioti dokazivali da je belo – belo, a crno – crno. Svi ti ljudi su rizikovali svoje zdravlje, nerve, živote i slobodu, a naši uvaženi evro-birokrati celih 16 meseci nisu rizikovali ništa, osim možda mali deo viška svog komoditeta.
I još nešto. Po meni, izveštaj Saveta bezbednosti Holandije uopšte nije bezopasan. On potvrđuje da je Putin u pravu kada se tako nehajno odnosi prema Evropi. On smatra da su evropski političari impotentni mlakonje koji će radi svoje udobnosti progutati sve što im se ponudi. Ispalo je baš tako.
Новая газета, 16.10.2015.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 24.10.2015.