Dosadašnja se privredna politika može okarakterisati ovako: najpre uzmi kredit, pa kupi neko trajno potrošno dobro, pa onda kreni da razmišljaš kako da zaradiš novac da vratiš kredit. E, sada je došao čas kada je potrebno zaraditi. Kako se uglavnom zajmilo iz inostranstva, potrebno mu je, tom inostranstvu, nešto prodati. Dakle, potrebno je izvoziti, i to što pre.

Problem je u tome što sada svi žele da izvoze, čak i oni koji nisu sledili istu politiku kreditiranja potrošnje. Sve zemlje u okruženju bi da izvoze svojim susedima, ako već ne mogu negde dalje. Tako, opet, dalje, recimo u Evropskoj uniji, svi, takođe, nameravaju da zarađuju na izvozu. Nemačka hoće da dodatno poveća izvoz, jer je i inače izvozno orijentisana privreda.

Grčka, koja se suočava sa velikim finansijskim problemima, takođe vidi izlaz u povećanju izvoza. Čak su i Sjedinjene Države namerne da u sledećih nekoliko godina dupliraju svoj izvoz. Svi bi, dakle, da izvoze.

Ko će da uvozi? Prošle godine je Srbija tražila kredite od strateških stubova kao što su Rusija i Kina kako bi gradila infrastrukturu, ali to je, naravno, uvoz ne samo robe, već i rada. Šta će od tih kredita biti, ostaje da se vidi, ali je jasno da su potrebna ulaganja u izvozni sektor.

Nešto se može postići devalvacijom dinara, ali to samo povećava izvoz za račun smanjenja domaće potrošnje. Tu su mogućnosti ograničene. Potrebna su, dakle, ulaganja u proizvode za izvoz, uglavnom one koji se trenutno uopšte ne proizvode.

To se ne može postići subvencijama postojećim preduzećima, jer nisu bila izvozno orijentisana. Potrebno je udružiti se sa onim privredama i preduzećima koji će uspeti u tome da povećaju izvoz. To neće biti lako.

 
Blic, 10.02.2010.

Peščanik.net, 10.02.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija