To je poslednje pitanje koje još mogu da postave zavereničke glave, antivakseri, gmazofobi, oni koji veruju u kralja, vanplanetarce, Srbe pri Ramzesu III, žutu invaziju, Kremansko proročanstvo i baba-Vangu. Čast ovoj poslednjoj, bavila se poštenim poslom proricanja na nivou ko s kim za novac. Kada manjina koja je sebi pripisivala razum počne postavljati ovo pitanje, stvari su više nego ozbiljne i prete ne samo budućim generacijama, nego i današnjim starcima. Da bi stvari bile gore, to pitanje ima sve više smisla…
Daleko od zavere, realna mogućnost je da Tramp pobedi na izborima. Orban je već započeo destrukciju EU svojim samovoljnim mirovnim pohodom. Koalicija za mir nazire se u savezništvu sa indijskim i kineskim vladarima: svi su za sebe koliko-toliko osigurali doživotnu vladavinu, kojoj i Tramp teži. Svi imaju ekstrateritorijalne težnje: Balkan, Tajvan, Južna Koreja (za početak), sve susedne države oko Indije (Kina privremeno ne) i Šri Lanka. Na horizontu, najveći plen, Rusija, i Japan, gušta radi. Nikakvih razloga nema da se istočna alijansa, zajedno sa Putinom, ne odluči da uvede mir, zajedno sa Trampom. Ko ne bi iskoristio budalu? Ostavimo po strani sočni deo, kako bi se to izvelo, verbalno prikazalo i realno iskazalo, kao i veselje oko propasti saveza NATO. Pomislimo samo na administrativno-političke posledice. EU nema druge nego da se raspadne, smanji, svede na sednice predstavnika u Luksemburgu i proslavljanje godišnjica; druga mogućnost je da Evropu posle temeljnog rušenja, najverovatnije atomskog, američki vojnici oslobode, u dogovoru sa Putinom. Ruske granice bi se protegle do zapadnih granica slovenskog sveta: šta je slovensko, prosuđuje jači. Nije isključeno da bi se iz Evrope bežalo na istok, dalje od američke vojne uprave, i sa druge strane u SAD. Manjine unutar istočne alijanse neka sebe zaborave, recimo Srbi. Sve države buduće istočne alijanse vole jedinstvo, šarenolik folklor i kult vođe – lako ih je zadovoljiti i sa malo sreće preživeti. Sve do trenutka kad se budu odlučili da preuzmu Rusiju, i Evropu, uzgred.
A šta ako tu preuzima volan. Mi ostali radije pogledajmo neposredne posledice. Tu je Orban, sa dugim planom da Mađarska postane ostrvo u ruskom moru, možda sa bonusom delova Ukrajine, Rumunije i Vojvodine, i sa kratkim, da kao mirotvorac zauvek uništi opoziciju, parlamentarni sistem i, uzgred, EU. Ambicioznije, da bude deo Rusungrije, novog dvoglavog carstva na području gde isto nedostaje od 1918. Dosta više bratoubilačkog rata Slovena protiv Slovena! Živelo bratstvo Rusa i Ungara! Spolja, to je takođe bratstvo evropskih nacifašista, od kojih su mnogi, već mnogo ranije, bili Putinovi dužnici. Čak i ako ne dođe do ekstremnih rešenja, parlamentarna demokratija biće ukinuta, brže ili sporije. Pokazalo se da nije sposobna da se odbrani od populizma, da nije sposobna da vodi zelenu politiku, koja je ključna za opstanak života na planeti, da nije sposobna da očuva i širi ljudska prava, i konačno, da nije sposobna da osigura mir. Ništa od toga još nije dovoljno da se ukine, kad bi je polako zamenjivala participatorna i zatim neposredna demokratija; ali nacifašizam se unervozi oko svakog glasanja, čak i ako ga nudi često i uvek pobeđuje. Nego lepo sa pesmom na usnama, sa harmonikama i fanfarama, šta ko ima, pa na glasanje za večnog predsednika. Savremeni pokušaji ustanovljavanja lokalnih tirana su vidljivi, posebno u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Sloveniji, stvar će u opisanim mogućnim okolnostima biti još više olakšana.
U istočnoj alijansi mnogi će izvući deblji kraj, najdeblji svakako Izrael. Na Bliskom istoku Semiti već dugo ubijaju Semite, možda će tu neka propaganda uspeti da razvije emotivnu reakciju a da istovremeno smanji terorizam. Američki apetiti (Tramp je u svom mandatu često pominjao nekakvu „sirijsku naftu“) u toj ogromnoj regiji mogu biti zadovoljeni naftom, a ko od naftonosnih ne bi takvu politiku rado vodio sa savršeno neuračunljivim Trampom! Zaštita Izraela može se već sada negativno izračunati u burićima… a pozitivno, napredak Venecuele. Ostatak sveta neće se mnogo uzbuditi nad uništavanjem parlamentarne demokratije u SAD, pa ni nad mogućnim građanskim ratom.
Ako, dakle, čak i cenzurišemo odnosno zaboravimo slobodni futurizam kao dragocenu disciplinu mašte u teškim vremenima, ostaje teška očiglednost gubljenja nekih sloboda koje smo u mukama sticali, branili, gubili i ponovo uspostavljali. Sloboda će biti najveća žrtva budućnosti u svakom slučaju.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
