Najpre, koje bi bile posledice po evro. To znamo iz iskustva. Zemlje koje su težile da imaju fiksni ili kurs vezan za nemačku marku verovatno bi ostale unutar evro zone, bar dok eventualno ne bi došlo do dogovorene renacionalizacije monetarne suverenosti. Zapravo, vratile bi se pod okrilje nemačke centralne banke iako bi imale svoj domaći novac. To bi se pre svih odnosilo na Austriju, Holandiju, Belgiju, Francusku, a i na Češku, Slovačku, Sloveniju, Hrvatsku i veliki deo Balkana.

Tome bi mogla da prethodi značajnija devalvacija evra, što bi paradoksalno moglo da zapravo pomogne njegovu održivost, jer bi se značajno popravila konkurentnost evro zone, pa tako i perifernih ekonomija, a dovelo bi i do ubrzanja inflacije, što bi olakšalo teret javnih dugova i značajno olakšalo položaj prezaduženih zemalja.

Nastao bi, međutim, značajan problem sanacije bankarskog sistema. U ovom času se planira dokapitalizacija banaka koja bi trebalo da ih zaštiti od eventualnog bankrotstva. Uz smanjenje evro zone ili njen eventualni raspad, grčke i italijanski banke, a preko ovih poslednjih i austrijske, suočile bi se sa ozbiljnim problemima, koji bi u mnogim slučajevima zahtevali nacionalizaciju. To bi imalo značajne posledice po bankarski sistem u Srbiji, budući da banke iz ovih zemalja imaju značajni udeo u srpskom finansijskom sistemu. To je verovatno najveći rizik smanjenja ili raspada evro zone.

Uz to, zemlje koje bi napustile evro zonu bi imale za cilj da devalviraju kurs svoga novca, što bi značilo da bi izvoz u te zemlje bio značajno otežan. Isto se može reći i za investicije iz tih zemalja, budući da bi opet cilj bio da se one više usmere u sopstvene privrede. To bi bilo potrebno nadoknaditi većom domaćom štednjom, a to bi zahtevalo značajne reforme ustanova, za šta do sada nije bilo spremnosti.

Sve zajedno, eventualni problemi u finansijskom sektoru uz smanjen pristup stranim tržištima bi moglo u Srbiji da ima za posledicu jedan duži period privredne stagnacije uz nepovoljne socijalne i nepredvidive političke posledice.

 
Blic, 11.11.2011.

Peščanik.net, 12.11.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija