Angela bez zemlje

 
Posle objavljivanja izbornih rezultata, Angela Merkel je blistala od sreće i sa osmehom uzviknula: „Fantastičan posao!“ Ali da li je to tačno? Apsolutna Angela? Merkel superstar? Da je kraljica ili predsednica, mogli bismo da je slavimo kao pobednicu. Ali nemačka kancelarska demokratija ipak nije do te mere monarhistička. Kao kancelarka, Merkel je izgubila izbore. Ona nema većinu. Pobedila je opozicija.

Tu pomaže pogled na brojke. U poređenju sa 2009. crno-žuta koalicija stoji lošije. Nema dovoljno glasova za novu vladu u istom sastavu, jer je FDP izdahnuo u Merkelinom naručju. On je bio njena pudlica, a sada je izbačen iz Bundestaga. Liberali, molimo vas sačekajte svoj red. To je bilo toliko iznenađenje da smo propustili važniji događaj: u Nemačkoj se nazire većina levo od centra. Ona je tanka, ali stabilna. Da SPD to želi, imali bismo crveno-crveno-zelenu koaliciju.

„Ništa nije uspešnije od uspeha“, izjavio je Klaus Wowereit na televiziji, iskazujući time svoje poštovanje prema kancelarki. Njeni konkurenti iz SPD-a nisu imali odgovor na adenauersku dimenziju njene politike. I nisu shvatili da su oni pobednici izbora. Crveno-crveno-zelena koalicija raspolaže sa 42,7% podrške birača, a Unija sa 41,5%. SPD samo treba da zamisli sebe kao deo takve – levičarske – koalicije.

Uspeh Angele Merkel je i njeno prokletstvo. Ljudi su izabrali samo nju, ali ne i njenu vladu. Sinoć su joj postavili dobro pitanje: „Da li svaka partija koja sa vama uđe u koaliciju, na sledećim izborima može da očekuje političku smrt (FDP) ili značajan gubitak podrške (SPD)?“ Njen odgovor je bio kao skinut sa karikatura o njoj: „Većina u Nemačkoj je zadovoljna svojim životom.“

Njen kurs radikalnog centra zaista je poremetio nemački politički sistem. FDP – suvišan, SPD – zakržljao, Zeleni – oslabljeni. Na desnom kraju spektra pojavila se nova reakcionarna snaga. Da li će Alternativa za Nemačku preživeti sklonost ka raspadu sa kojom se suočavaju sve nove partije, ostaje da se vidi. Njihovi izgledi su dobri. Oni su novo utočište „tradicionalnih konzervativaca“. Utočište iz kojeg ih je Merkel odavno izbacila.

Samo je Linke ostao veran sebi. Ušli su u parlament u Hesenu, na saveznom nivou su prošli pristojno, a pre svega su pokazali da se snalaze i bez Oscara Lafontaina. Dobro raspoložen, Gregor Gysi se obratio svojim pristalicama: „Ko je 1990. pomišljao da ćemo jednoga dana postati treća najjača partija u Nemačkoj“. To je zvučalo kao neslana šala, ali je u stvari bila analiza izbornih rezultata.

Bez preterivanja se može reći da je Merkel pobedila i CDU. S druge strane, to je podelilo zemlju. Polovina građana i dalje želi njenu politiku malih, nesigurnih koraka. Ostali žele promenu politike: više poreze za dobrostojeće, više socijalne pravde i više zalaganja za Evropu.

Čudna situacija – navodna pobednica je Angela bez zemlje. Navodni gubitnik bi mogao da okrene novi list, naravno ukoliko to želi. SPD mora da prihvati svoju novu ulogu. Era velikih socijal-demokratskih narodnih partija je za nama. Svejedno je da li je to 23% na prošlim izborima ili 26% na ovima – svima je jasno da SPD već dugo nije leva protivteža primatu ekonomije. On je samo vodeća opoziciona partija, ni manje ni više od toga. Vreme je da se zamisle nad sobom. Postali su primus inter pares među partijama leve opozicije. Njihov zadatak je da okupe Zelene i Linke u novu levo-liberalnu koaliciju.

Posle objavljivanja rezultata, jedan od vodećih ljudi SPD-a Thomas Opperman rekao je: „Birači nam nisu dali mandat za formiranje vlade“. Verovatno je u pravu. Ali time nam je istovremeno skrenuo pažnju na važan propust SPD-a. Postoji većina protiv Merkel, ali se najjača opoziciona snaga ne usuđuje da je iskoristi.

Socijaldemokrati konačno treba da nadoknade propušteno. U Hesenu imaju priliku da zemlju naviknu na neku buduću crveno-crveno-zelenu koaliciju. Oni bi morali da zauzmu novi kurs, uz odbijanje velike koalicije na saveznom nivou. Ne smem ni da zamislim u kakvom stanju bi se našli posle još jedne koalicije sa Angelom Merkel. Da li bi uopšte preživeli?

Najbolje rešenje su novi izbori.

 
Spiegel, 23.09.2013.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 25.09.2013.