bager igračka
Foto: Predrag Trokicić

Ako te bager udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi. Dobro, nije baš tako govorio Isus na gori. Ali kao da su ga baš tako razumeli policija i tužilaštvo u Šapcu. Jer, umesto da privedu, ispitaju i pritvore bageristu što je na mostu mašinom naciljao demonstrante u nameri da ih pregazi, oni su u aps strpali Šapčanina što nije hteo pod točkove. To je čuveno srpsko policijsko slobodoljublje. To je taj srpski tužilački prkos. Tako u Srbiji rodoljublje demonstriraju policija i tužilaštvo. S Kosovom neprekidno na usnama. I mrskim Turcima, naravno.

Od kosovskog zaveta pak nije ostao ni kamen na kamenu. A Mačva izgleda nema potencijal da se kandiduje za novi zavet. Mada, ustalo se i za Mačvu. Ali, država, dakle Vučić, kaže – Mačva je na prodaju. Trlja ruke – od prodaje Mačve dobro ću zaraditi, sladi se, kao što zarađujem i kada druge delove Srbije prodajem Kinezima. Ja sam najveći rodoljub i najveći trgovac u Srbiji. Učiniću sve za odavno otišlo Kosovo i neću učiniti ništa da ne odu i drugi delovi Srbije. Cela Srbija ima da stane u Beograd na vodi, a odatle sa najviše kule, pucaće pogled na prodate teritorije.

Dok će Savom od Šapca ka Beogradu na vodi plutati otrovana goveda. I ko zna šta još. To će se zvati: apokalipsa po Vučiću.

Žitelji Srbije pak odbijaju da žive apokalipsu. Ne daju da se Srbija rasparča. U nekim drugim, normalnijim, srećnijim zemljama tako bi se manifestovao patriotizam. U Srbiji pak to se naziva izdajom. U nekim drugim, normalnijim, srećnijim zemljama – policija i tužilaštvo bili bi na strani patriota. Ali, policija i tužilaštvo u Srbiji patriote gone kao izdajnike. Ljude koji ne daju na sebe hapse i istražuju jer nisu pristali da budu pregaženi. U Srbiji, policija i tužilaštvo kao rodoljuba štite velikog trgovca. Da li su se to policija i tužilaštvo zajedno s trgovcem upustili u prodaju zemlje?

Srbija nije kolonija. Srbiju nisu kolonizovali ni Rio Tinto ni Kinezi ni Rusi (svojim gasom). Drugo su kolonije. One su bile osvajane. Strane imperijalne trupe su čuvale i branile ustanove kolonizacijskog izrabljivanja. Nema stranih trupa na teritoriji Srbije. Strane trupe na teritoriji Srbije danas su postali domaća policija i tužilaštvo. Dobrovoljni kolonijalni upravnik Srbije, satrap ili gubernator, to je Vučić kada se lažno predstavlja kao predsednik Srbije. Negde drugde, neki drugi ljudi, ne tako srećni, kažu – recimo – da životi crnih ljudi vrede. Ali, tamo sud goni policajce koji prema boji kože različito vrednuju živote.

Kako se to kaže u Srbiji, da svi životi jednako vrede? Kako u Srbiji goniti bageriste i policajce koji gone ljude koji odbijaju da budu pregaženi, kada tužilaštvo misli da je život bageriste daleko vredniji od života onih koje bi on mašinom da pregazi? Sto mrtvih za bageristu, kliče Vučić. Za bageristu, odgovaraju policija i tužilaštvo. Koliko vredi život u Srbiji? A koliko bagerista spreman da gazi ljude? Šta o tome misle policija i tužilaštvo? Kojim se zakonima sankcionišu te vrednosti? Ako ih još nema, da li će sluge gubernatorove ponovo dizati ruku u skupštini za neki novi zakon koji će regulisati imunitet bageriste?

Bager je stavio tačku na život u Srbiji. Pošto su sluge gubernatorove odobrile da apsolutno sve u Srbiji, čije god da je, može postati gubernatorovo ako on tako poželi, posao nije bio gotov. Oduzeti imovinu nije dovoljno, mora se gubernatoru dati pravo da raspolaže ne samo imovinom žitelja Srbije nego i njihovim životima. Novi zakon bi to mogao ovako formulisati: kada se žitelj Srbije nađe na putu/meti bagera – Rio Tintovog, kineskog, ruskog, čijeg god, a uvek Vučićevog – da mirno legne i pusti da ga bager pregazi. Ako se pak usudi da se odupre, ima hitno da se privede i zadrži na 48 sati da bude ispitan.

Zaista, šta će policija i tužilaštvo pitati Šapčanina koji je odbio da bude pregažen? Zašto nije pustio da ga bager pregazi? Zašto nije dostojanstveno legao pod bager i crko? Zašto je uopšte stao ispred bagera? Zar je njemu stalo do ove zemlje – ili, ako je samo lokal-patriota, do Mačve – toliko da ne samo da pred bagerom neće da se skloni već će se na bager popeti i zaustaviti ga? Što da ne, možda će ga zaista to pitati. Jer policiji i tužilaštvu to osećanje privrženosti zemlji ili barem kraju nikako nije jasno, pa bi oni možda voleli da im to neko objasni.

Zato, uostalom, nisu ni priveli ni zadržali bageristu. Oni njega niti šta imaju da pitaju niti on ima šta da im kaže. Jer sve što zna bagerista, znaju i policija i tužilaštvo. Kolaboracionistički, poslušnički um uvek je i svuda isti. Bagerista, policija, tužilaštvo: jedan um, jedna volja – gubernatorova, podanička.

Peščanik.net, 29.11.2021.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).