Da bi se ocenio stepen autonomije, samostalnosti, drukčije rečeno, potrebno je voditi računa bar o tri kriterijuma. Da li je reč o izboru ciljeva, izboru sredstava ili o samostalnom upravljanju? Protivnici statuta Vojvodine, ili oni među njima koji ga karakterišu kao separatistički, čini se da polaze ili od pretpostavke da se njime reguliše autonomija po sva tri kriterija, a oni koji se za njega zalažu, sa entuzijazmom ili nevoljno, izgleda da tvrde da se njime samo neke nadležnosti daju na upravljanje vojvođanskim ustanovama. Ko je u pravu?
Ako se uzmu u obzir navedena tri kriterijuma – ko određuje ciljeve, ko dodeljuje sredstva i ko ima upravljačke nadležnosti – ovi drugi su mnogo više u pravu. Po statutu Vojvodine, u osnovi, ona ne utvrđuje neke samostalne političke ili pravne ciljeve, već je za to nadležna, u tome je suverena republička vlast. Isto tako, sredstva s kojima raspolaže pokrajina uglavnom su određena u republičkom budžetu i iz njega se dodeljuju. Ostaje, dakle, upravljanje dodeljenim nadležnostima.
To je tako u načelu, ali ne i u potpunosti. Iz tri razloga. Najpre, neki se ciljevi utvrđuju nezavisno i od republike i od pokrajine. Vojvodina jeste u srednjoj Evropi, i to je jedna autonomna kulturna i politička činjenica. Bila bi potrebna kulturna i geografska revolucija da se to negira. Takođe, neka su sredstva Evropske unije namenjena regionalnom razvoju, što je razlog da Vojvodina komunicira sa Unijom, bez obzira na to što u tome posreduje republika. Konačno, upravljanjem se može uticati i na ciljeve i na sredstva ako su pokrajinske vlasti demokratski odgovorne.
Blic, 25.11.2009.
Peščanik.net, 25.11.2009.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022