Da bi se ocenio stepen autonomije, samostalnosti, drukčije rečeno, potrebno je voditi računa bar o tri kriterijuma. Da li je reč o izboru ciljeva, izboru sredstava ili o samostalnom upravljanju? Protivnici statuta Vojvodine, ili oni među njima koji ga karakterišu kao separatistički, čini se da polaze ili od pretpostavke da se njime reguliše autonomija po sva tri kriterija, a oni koji se za njega zalažu, sa entuzijazmom ili nevoljno, izgleda da tvrde da se njime samo neke nadležnosti daju na upravljanje vojvođanskim ustanovama. Ko je u pravu?

Ako se uzmu u obzir navedena tri kriterijuma – ko određuje ciljeve, ko dodeljuje sredstva i ko ima upravljačke nadležnosti – ovi drugi su mnogo više u pravu. Po statutu Vojvodine, u osnovi, ona ne utvrđuje neke samostalne političke ili pravne ciljeve, već je za to nadležna, u tome je suverena republička vlast. Isto tako, sredstva s kojima raspolaže pokrajina uglavnom su određena u republičkom budžetu i iz njega se dodeljuju. Ostaje, dakle, upravljanje dodeljenim nadležnostima.

To je tako u načelu, ali ne i u potpunosti. Iz tri razloga. Najpre, neki se ciljevi utvrđuju nezavisno i od republike i od pokrajine. Vojvodina jeste u srednjoj Evropi, i to je jedna autonomna kulturna i politička činjenica. Bila bi potrebna kulturna i geografska revolucija da se to negira. Takođe, neka su sredstva Evropske unije namenjena regionalnom razvoju, što je razlog da Vojvodina komunicira sa Unijom, bez obzira na to što u tome posreduje republika. Konačno, upravljanjem se može uticati i na ciljeve i na sredstva ako su pokrajinske vlasti demokratski odgovorne.

 
Blic, 25.11.2009.

Peščanik.net, 25.11.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija