OilandGas.com, Getty
Nakon prošlonedeljne posete delegacije Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, Azerbejdžanu, čini se da je još rano za bilo kakvu konkretniju procenu o tome da li će se u ovoj zemlji, bogatoj sopstvenim gasom, uskoro naći strateški partner za grupu naših petrohemijskih fabrika u Banatu, koje su nerentabilne najviše zbog skupog gasa koji im je glavna sirovina.
Reč je, dakako, o Petrohemiji i Azotari u Pančevu i o Metanolsko-sirćetnom kombinatu u Kikindi, čije bilanse, zajedno, već pritiskuju obaveze od oko 130 miliona evra – a te firme su, istovremeno, među našim najvećim izvoznicima, sa godišnjim eksportom od preko 100 miliona evra.
Naime, prema onome što nam je javljano o toku ove posete, azerbejdžanska država i njene kompanije pokazuju izvestan interes za privatizaciju srpskih hemijskih kompanija, ali taj interes izgleda stavljaju u širi kontekst, to jest napominju da bi u “paket” kompanija koji se nudi na prodaju trebalo ubaciti i neke firme koje bi odmah donosile profit (za razliku od spomenutih hemijskih), na primer beogradski PKB i još ponešto. Moguće je da se cilja i na deo budućih građevinarskih radova na srpskoj infrastrukturi – kao što je već slučaj sa deonicom autoputa na Koridoru 11, od Beograda ka Jadranu.
U stvari taj “širi kontekst”, podrazumevao bi i pridruživanja Srbije projektu “Južni gasni koridor”, koji bi omogućio doturanje azerbejžanskog gasa i do srpskog tržišta (pa, dakako, i do gore spomenutih fabrika koje prerađuju gas). Jer, upravo činjenica da raspolaže jeftinim gasom omogućila je azerbejdžanskoj kompaniji Azmeko da postane jedan od svetskih lidera u proizvodnji metanolske kiseline, sa godišnjom produkcijom od oko 600.000 tona.
Ovaj utisak, da se od Srbije očekuje više interesa za Južni gasni koridor, nameće okolnost da je srpskom premijeru prilikom njegove posete kompaniji SOKAR, iznet poziv da Srbija postane član savetodavnog veća ovog projekta koji podrazumeva povezivanje nedovršenog Trans anadolijskog gasnog cevovoda (TANAP-a) sa idejom Trans jadranskog cevovoda (TAP). Dakle, sve je to još uvek “na dugom štapu”, kao što je na štapu iste dužine i famozni rusko-turski “Turski tok”, koga je nedavno u Moskvi, začuđenom predsednikom Putinu, grčki premijer Cipras nazvao “Grčkim tokom”. Na putu Južnog gasnog koridora, uostalom kao i na putu Turskog toka, stoje razne političke prepreke. On treba da savlada prvo istorijska azerbejdžansko-jermenska podozrenja i sukobe, a zatim je mnogo toga u rukama turskog predsednika Erdogana, pa nadalje.
U Srbiji, proruski lobisti već pričaju da Srbija ne treba da se odriče modela Južnog toka, jer je navodno samo on ponudio gradnju cevovoda kroz Moravsku dolinu o trošku ruskog investitora, dok bi Južni evropski koridor, valjda, trebalo da gradi sama Srbija, za šta one nema para. To su, naravno, problematične tlapnje, jer niko zapravo ni ne očekuje da Srbija sama bilo šta krupno gradi, a iza svih aranžmana, pa i iza fasade Južnog toka, od koga je Moskva zasad odustala, stajali su zapravo kreditni aranžmani, a rate kredita bi bile buduće tranzitne takse.
Istina, konekcija na Južni koridor, to jest Trans jadranski gasovod, možda ne bi bila “tranzitna” u kontinentalnom smislu reči, ali bi se i ona, dakako, gradila samo u slučaju da neki veliki potrošači u Srbiji dospeju u strane ruke, one koje bi mogle otplaćivati i kredite za izgradnju te konekcije. Možda je surovo to reći, ali stanje fakata je takvo, da sem starih gubitaka, Srbija ništa drugo ne može platiti.
Sa gledište srpske ekonomije, najveći problem, i sa Južnim koridorom i sa Turskim tokom (pa i sa nečim trećim), je u tome što je reč o projektima koji se, bilo čijim parama, verovatno ne mogu realizovati ni do 2019. godine (kako se to najavljuje), a verovatno ni kroz mnogo duži rok – a Srbija bi stabilizaciju svoje petrohemijske linije trebalo da sprovede već do kraja godine, što deluje prilično nerealno. Ipak, trebalo bi bar “stabilizovati” neku orijentaciju na jedan, drugi ili neki treći projekat – ili pak pokazati otvorenost za svaku varijantu, svaku koja bi pružila perspektivu za opstanak hemijske industrije u Srbiji.
Novi magazin, 24.04.2015.
Peščanik.net, 24.04.2015.
