Budući da se neprestano ističe kako je 126 poslanika upravo to, dakle 126 poslanika, a ne recimo 102 ili 78, a pogotovo ne 30, i kako je taj račun gvozdena logika demokratije, možda nije na odmet reći nešto o demokratiji i sabiranju izbornih rezultata.

Možda je najlakše pozbaviti se aktuelnim primerom. Dakle, primer su skorašnji izbori za skupštinu. Zašto su raspisani? Da bi se utvrdilo šta glasači misle o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Pitanje je, dakle, jednostavno: za šta bi glasala većina od najmanje 126 poslanika u novoj skupštini?

Od kog je značaja to pitanje? To nije teško videti. Prethodna je vlada potpisala SSP i uputila ga skupštini na ratifikaciju. Što bi trebalo da znači da bi predsednik skupštine trebalo da ga stavi na glasanje, recimo odmah ili u veoma kratkom roku. Kako sada stoje stvari, većina bi glasala za ratifikaciju. I tu se sada vidi problem, poltički i aritmetički.

Naime, nova bi vlada mogla da odluči da poništi odluku prethodne vlade i da ne pošalje SSP skupštini na ratifikaciju. To je politički problem, sa aritmetičkim posledicama. Jer bi to trabalo da bude vlada koja predstavlja većinu u skupštini, a videli smo da je skupštinska većina za ratifikaciju toga sporazuma. A to bi, u normalnim, da ne kažem demokratskim, okolnostima značilo jednu od dve stvari.

Ili takva vlada ne bi mogla uopšte da se sastavi ili bi joj bilo izglasano nepoverenje ukoliko bi odlučila da ne poštuje skupštinsku većinu. Nepoverenje bi joj moglo biti izglasano upravo zato što ne šalje SSP na ratifiakciju.

To je, dakle, politički problem. Koji je artimetički? Greška koju prave, ako je prave, oni koji ponavljaju kako je 126 poslanika samo po sebi većina jeste dosta elementarna. Naime, oni sabiraju babe i žabe. Večina od 250 jeste 126, ali to nije isto što i demokratska većina. Jer se ne sabiraju samo glasovi, već i interesi. Glasovi su sredstvo, a interesi, to jest njihovo zadovoljenje, jeste cilj. Tako da je potrebno da se sabiraju i interesi i glasovi, inače se sabiraju, da ponovim, babe i žabe.

Sabiranje baba i žaba nije u skladu sa demokratijom, koliko god da je ona nerazvijena ili ograničena. O tome se stara predizborna konkurencija za glasove. A potom i postizborna očekivanja o tome koliko će se glasova dobiti na narednim izborima. Partije i pojedinci ne mogu da se šetaju po ideološkom ili prostoru interesa kako im trenutno padne na um. Ukoliko, recimo, jedna partija kaže da će poništiti SSP, promena tog predizbornog obećanja nije jednostavna stvar, zato što postoji druga partija koja je upravo obećavala da će ratifikovati taj SSP. Čak, dakle, i kada je neka partija sklona potpunom promiskuitetu, recimo zato što rukovodstvo vodi računa samo o trenutnom ličnom interesu, i ne mari za svoje glasače, ta prevrtljivost neće biti ostvarljiva zato što postoje ideološki i politički konkurenti koji to neće dozvoliti.

To ograničenje se vidi na primeru koji sam ovde analizirao. Tako posmatrano, oni koji su pre izbora bili protiv ratifikacije nemaju demokratsku većinu, što ne znači da ne mogu da krše i politička i aritmetička pravila, ukoliko ne naiđu na adekvatan politički odgovor ili na aritmetičku prepreku u skupštini.

 
Peščanik.net, 02.06.2008.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija