Politika, u kojoj država Srbija ima 50 odsto vlasništva, objavio je 10. oktobra intervju s ruskim diplomatom Dmitrijem Rogozinom. Diplomata je u rukavicama, ali bokserskim, opomenuo Srbiju: „Moskvu brine što Srbija radi ulaska u NATO može da promeni stav (prizna nezavisnost Kosova, opaska T. K.) i tako nas dovede u neobičnu i neprijatnu situaciju”. Rusija je još 2003. godine odvela svih svojih 650 mirovnjaka sa Kosova. Ostali su dužni 575.000 dolara za struju. Rogozin je ambasador Rusije u NATO, radi za Savet Rusija–NATO i za NATO program Partnerstvo za mir (PZM). Srbiji, koja je takođe u PZM, Rogozin je održao pridiku da „u zapadnom svetu uvažavaju samo jake i sigurne u sebe, slabe i sklone izdaji podstiču k još većim izdajama i slabostima, a posle toga ih zaboravljaju i bacaju u smeće kao igračku koja im je dosadila”.

Kao da je igračka, najmanja Babuška Srbija je odćutala ovu prozivku. Prvog radnog dana sledeće sedmice potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu ponovo su potpisali papire o formiranju Regionalnog humanitarnog centra u Nišu, koje su isti Dačić i Šojgu već potpisali oktobra 2009. godine. U Nišu će biti oprema i ljudi koji pomažu u požarima, zemljotresima, poplavama.

U julu 2010. zbog požara i suše objavljeno je vanredno stanje u 35 regiona Rusije. Oko 56.000 ljudi umrlo je zbog dima i toplotnog talasa, a šteta od vatre je 15 milijardi dolara. Niški objekat je prvi tog tipa koji Rusija otvara u Evropi. U vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije odmah su ocenili da ,,Moskva ima ambiciju da tu stvori vojnu bazu, ali trenutno nema para za to. Ako prihodi od prodaje energenata znatno porastu, Kremlj će težiti vojnom prisustvu na Balkanu, koje bi bilo protivteža američkoj ekspanziji na Kosovu, u Rumuniji, Bugarskoj i postavljanju delova antiraketnog štita u nekoliko država centralne i istočne Evrope”.

Na Kanalu 1, u kojem država Rusija ima 51 odsto vlasništva, Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Srbiji nediplomatski je pitao 9. oktobra: „Šta je interes naših dobrovoljaca koji su se borili za vas (Srbe)? Mi ćemo braniti vašu zemlju, uprkos činjenici da neki u Beogradu žele da njihova zemlja bude pod stranom kontrolom”. Nikoga od 12.000 novinara u Srbiji, pa ni one iz sekcije novinari-rusofili, nije zainteresovao ruski skandal majstor u Srbiji, kao ni vlast 1988. kada su u Titogradu skandirali ,,Hoćemo oružje”, a u Nikšiću ,,Hoćemo Ruse”, što je u Beogradu odzvanjalo kao ,,Hoćemo gusle”. Kad ne kažeš ništa, kažeš sve.

Ruski list Pravda 2003. pod naslovom Sudbina ruskih dobrovoljaca u Bosni u prvoj rečenici kazuje da „ruski dobrovoljci nisu hteli da se obogate u ratu”, da ih se 700 borilo protiv „muslimana i Hrvata” i da „Rusija nije htela da se o tome raspravlja na međunarodnom nivou”. Prva četa dobrovoljaca formirana je u septembru 1992. blizu Višegrada, grada sa dve trećine muslimanskog stanovništva. Onda su stigli kozaci u Skelane, selo sa 84,59 odsto Muslimana. Oba naselja su sada deo Republike Srpske. Rusi su se borili i oko Sarajeva, na Kosovu 1999. i u jesen 2000. u Makedoniji kada je na lokalnim izborima osam ljudi ranjeno iz vatrenog oružja.

Vlada RS je platila lečenje Aleksandra Kravčenka koji je ranjen 1993. Posle „demokratskih promena” u Srbiji, Kravčenku je penzija sa 500 srezana na 170 dolara. Kravčenko se u Moskvu vratio kao čuvar u crkvi. „Pravda” istovremeno znači „istina”.

Na spomeniku poginulim koji su se borili rame uz rame sa bosanskim Srbima i imali iste maskirne uniforme nalaze se imena Bogoslovski Konstantin, Kotor Genadij… Gešatov Viktor. Na dnu spiska poginulih piše ,,Pali za Srbe”. U Bosni je poginula i Elena Pavlovna. Mesečna plata „dobrovoljaca” bila je 200 maraka. I „plaćenici” su „dobrovoljci”.

U aprilu 1995. komandant ruskog kontingenta u UNPROFOR-u na istoku Hrvatske general-major Aleksandar Pereljakin smenjen je jer švercovao oružje Srbima. Na drugoj strani barikade imenovan je za savetnika u vojsci bivše RSK.

Beograd je progovorio tišinom i kada je 15. oktobra Endrju Daf, predsednik Unije evropskih federalista odgovarao novinarki Slobodne Evrope na pitanje „Kako komentarišete izjavu srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića nakon što je Evropska komisija Srbiju preporučila za status kandidata za EU, da mišljenje Evropske komisije neće uticati na politiku Srbije prema Kosovu”.

„To je zaista suluda izjava, ne mogu reći da sam njome bio šokiran jer gospodin Jeremić veoma često daje takve ili slične izjave. Ako se, međutim, ispostavi da je to i stav Vlade Srbije…, onda je takva pozicija i iracionalna i irealna jer je sasvim jasno da će Srbija morati da normalizuje i stabilizuje svoju politiku prema Kosovu. To će, dakle, podrazumevati ustupke Beograda”, odgovorio je Daf na Svetski dan čistih ruku. „Suludo” je pridev od „sulud”.

U petak ujutro patrijah SPC Irinej bodrio Srbe na severu Kosova da istraju na barikadama, a Borislav Stefanović, pregovarač u ime Srbije sa Kosovom popodne ih pozvao da siđu s barikada na kojima čuče već 90 dana. Crkva i država su se našle na suprotnoj strani barikade, a u sendviču je pedesetak hiljada pripadnika srpskog naroda čiji promrzli predstavnici dežuraju na hrpama balvana, peska, kamenja, pod šatorima. Od grejnih tela imaju zastave, pa im je toplo samo oko srca. Ovi ljudi neće da plaćaju porez, akcize, struju, da piju pećko pivo. U svojoj „maloj Srbiji” zazidali su se i od Srbije koju još zovu „velikom”. Na ostalim graničnim punktovima slobodno se prelazi iz i u Srbiju.

Patrijarh je govorio iz kosovske, a Stefanović iz beogradske vremenske zone kojoj se žuri da se približi EU što je izvodljivo samo ako se Beograd zbliži sa Prištinom do 9. decembra.

Iako njegovo ime na grčkom znači „miroljubiv” Irinej je u Pećkoj patrijaršiji pozvao na krvoproliće, a vernici su odgovorili dovođenjem na barikade žena, starih i dece.

Irinejevi prethodnici, Arsenije III i Arsenije IV odveli su Srbe u Ugarsku, pa je srpsko stanovništvo na Kosovu krajem 18. veka postalo manjinsko.

Kada je Mehmed-paša Sokolović, premijer Osmanlijskog carstva, rođen kao Bajo Nenadić u pravoslavnoj hercegovačkoj porodici na patrijaršijski presto postavio brata Makarija, sultan i patrijarh su se družili, a Srbi bili većina na Kosovu. Zato je SANU Makarija 1993. godine uvrstila među sto najznačajnijih Srba, a paša se zadovoljio česmom. Česma je jedina njegova sačuvana zadužbina u Beogradu.

U Srbiji je u četvrtak završen popis stanovništva. Prema popisu iz 2002. pola Srbije je funkcionalno nepismeno. Sada nepismenima treba dodati beogradski i patrijaršijski establišment.

 
Monitor, 21.10.2011.

Peščanik.net, 22.10.2011.