Na početku jedna priča istorijska kao neki proslov za ono što sledi – a priča je ozbiljna i junaci su ozbiljni.
Daleke 1967. predsednik Francuske republike general De Gol stigao je u zvaničnu posetu Kanadi. Sve je teklo po redu i doček je bio veličanstven, govori i cveće i legion diplomata. Govori su ugovoreni jer zvanično je sve – od Pariza do Otave i sve je programirano do detalja. Kasno uveče u Montrealu sa balkona Gradske većnice francuski se predsednik obratio razdraganoj masi te julske večeri i odjednom bomba – ne bomba nekog teroriste – već diplomatska. Poseta je odmah skraćena i agencije su likovale: De Gol je prvi državnik koji je bukvalno proteran iz zemlje u koju je stigao. Panika u Parizu, u Otavi isto, a londonski Times u vanrednom izdanju već likuje. Neočekivano general je s balkona većnice uzviknuo – „Živeo slobodni Kvebek“. U Parizu bude u ponoć predsednika vlade i niko ne zna šta će – avion generala De Gola sleće hitno. Je li general poludeo, pitaju se u Parizu, i šta ćemo sada sa njim. U Kvebeku živi nekih sedam miliona Francuza još od Lafajetovih – davno je to bilo – vremena. Hoće li sada De Gol, gde god ima Francuza, tražiti autonomiju ili državu, recimo u Švajcarskoj oko Lozane i Ženeve. Jedva se bura smirila i Kvebek je ostao u Kanadi, a mnogi su se prisetili čestog generalovog uzdaha: „Moja gospodo, starost je brodolom“. Pravdao se i sam general, jedva se to nekako smirilo uz velike napore diplomatije i Pariza i Otave – Francuska nije postala Pijemont Francuza gde god oni da žive. Nije to ni danas.
Na Balkanu danas sve je isto kao i u gornjoj priči, ali i mnogo komplikovanije u isto vreme. Panika je u Crnoj Gori, jer u Beogradu je u januaru vlada usvojila neku Strategiju prema kojoj Srbi u Crnoj Gori treba da budu konstitutivni narod – šta da se radi ako se bude to tražilo i za Srbe u BiH, gde već postoji RS, i za Srbe u Hrvatskoj, gde smo imali već neke RSK, te u Makedoniji i Sloveniji i tako redom na celom južnoslovenskom prostoru na kojem se Jugoslavija raspala u krvi do kolena. Ima takvih nastojanja i niko ih ne krije, jer hoćemo da ostanemo Pijemont koji sve okuplja. Jednom smo to radili i izašlo nam je na zlo, no izgleda opet hoćemo malo da igramo oko Pijemonta – da svaki Srbin bude konstitutivan, da ima nešto kao državu, i svoju autokefalnu Crkvu i to svuda u svim državama koje inače zvanično priznajemo. Biće to muka velika, ali problem je komplikovaniji od onog iz priče o generalu De Golu: Šta će biti ako država Crna Gora zatraži to za sve Crnogorce, a u Srbiji njih bogami ima dosta. Oni već traže i stvaraju svoju autokefalnu crnogorsku Crkvu i to u Lovćencu u sred Vojvodine koja je – to znamo – sada srce Srbije. Pa tako redom, ako to hoće i Makedonija koja već traži svoju autokefalnu makedonsku Crkvu pored „žive“ SPC u Srbiji. Pa onda Hrvatska kao država za svoje Hrvate i tako redom. Pa Bošnjaci iz Sandžaka za Bošnjake u Srbiji. Ima već i takvih najava, jer i oni hoće makar neku autonomiju u Novom Pazaru. Svi su na Balkanu nekom Pijemont, a to neće lako ići – to bez rata ne ide nigde. Borbe oko tog Pijemonta u balkanskom prostoru nikad prestajale nisu od ranog XIX veka i oni u Briselu i Strazburu ne znaju šta da čine ili šta da misle. Svi imaju neku „strategiju“ koja se lako čita i prepoznaje kao nešto već viđeno. Intelektualna elita svih zemalja na Balkanu već ima dobro spremljene etnogeneze kojima se dokazuje pravo svakog etnosa na državu i tako ćemo imati – ako tako krene – državu po glavi etnosa ili nacije. Za sada niko ne zna kako će to ići, ali politički kartografi su se već dali na posao. I svi isto rade i niko ne zna kako će se završiti borbe oko Pijemonta, jer za sada to su samo crkveno-politički manevri na granicama država bivše nesrećne Jugoslavije.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 09.03.2011.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Naša su kašnjenja kobna - 20/04/2024
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
