MMF upozorava, u najnovijem regionalnom izveštaju za Evropu, da bi problemi sa kojima se suočavaju banke u zoni evra mogli da se preliju u zemlje srednje i jugoistočne Evrope u kojima te banke imaju značajan udeo na finansijskom tržištu. Ovo, između ostalog, i zato što je stanje u finansijama tih zemalja sada gore nego što je bilo na početku krize. Po čemu se to vidi?

Jedan indikator jesu nenaplativa potraživanja. Na primer, njihov udeo u ukupnim potraživanjima je blizu 20 posto u Srbiji i među najvišim je u Evropi, sa izuzetkom Litvanije i Crne Gore. Takođe, kreditiranje se u Srbiji smanjuje, što nije samo posledica stanja u bilansima banaka, već ukazuje i na povećani rizik usled rđavog razvoja ukupnih privrednih prilika.

Na osnovu toga bi se moglo očekivati da bankarski sektor nije u prilici da značajno doprinese privrednom oporavku Srbije, ali i niza drugih balkanskih zemalja.

Stvari će izgledati mnogo gore ukoliko dođe do daljeg pogoršanja u zemljama čije banke dominiraju tržištima srednje i jugoistočne Evrope. MMF uglavnom razmatra slučaj kada banke moraju da smanjuju kreditnu aktivnost usled problema sa kojima se suočavaju u sopstvenoj zemlji. Eventualna povećana potreba da se finansiraju domaći dužnici mogla bi da dovede do povlačenja sredstava iz drugih zemalja. Što bi još više smanjilo ponudu kredita u zemljama kao što je Srbija.

Najgori scenario jeste, svakako, izbijanje prave finasijske krize u zoni evra. Do ovoga bi moglo da dođe ukoliko grčka država ne bude mogla da finansira svoje kreditne obaveze i praktično proglasi moratorijum. To bi moglo da dovede do sistemske krize u evro zoni i do bankrotstva banaka u srednjoj i jugoistočnoj Evropi.

Banke su dakle na muci kako zbog nenaplativih potraživanja, tako i zbog sistemskih rizika. U Americi su se za časak spasile novcem iz budžeta, a sada je na redu Evropa.

 
Blic, štampano izdanje

Peščanik.net, 14.10.2011.