Vino pije Jeremiću Vuče

u prokletom gradu holandskome,

Međ`narodnom sudu u hodniku

Sa njim pije četa pobratima

što iz Vlade, što iz Parlamenta.

Uz skute mu dijete Ivica,

sa Ivicom deli Mrkonjiću

i jošt više našijeh hajduka.

Kad s` hajduci vina napojiše

i u vinu ćeif zadobiše,

`vako reče Jeremiću Vuče:

„Čujte mene svjetske poglavice!

Kontra-tužbu vama ću napisat`

podnijeću je Međ`narodnom sudu –

sudijama u svili-kadifi!

Tamo će vas biti i mučiti

(i vaditi vaše oči čarne),

jer ste, braćo, ostarili teško,

Alchajmera usput zapatili!

Ne možete samnom četovati,

gr`jeh hrvatski svi zaboraviste –

od Turaka do današnjih dana!“

To izreče Jeremiću Vuče,

pa se skoči od poda na noge,

zgrabi pero i teftere grdne,

te sam uze tužbu sastavljati

i uz tužbu teško uzdisati,

od pravničkog posla dosadnoga.

Odgovara vlastela evropska:

„Mili bože, čuda velikoga!

Kad sud sebe proglasi nadležnim

ti se, Vuče, tek tada pris`jeti

kontra-tužbe i srpskijeh rana,

Jasenovca, Oluje, Krajine,

kojeno si, smušenošću svojom

sve do danas Kosovom prikriv`o.

S Euleksom budan zanoćiv`o,

Ban Ki Muna u snu si zaziv`o,

pak skakao na noge lagane

zadobivši većinu glasova

u Skupštini našoj generalnoj!“

Kad to začu Jeremiću Vuče,

vrisnu momak iz grla b`jeloga,

zaboravi diplomatske note

i pokaza svih trideset zuba!

Tenka vozi, tenk mu poigrava,

a zvekeće sablja o bedrima.

Pak on razvi barjake svilene,

na njima su sva čet`ri ocila –

te dohvati laka mikrofona,

medijima ud`ri talambase:

„Hoću tužbu za Kosovo ravno,

neću tužbu vlastele hrvatske,

kontra-tužbu u sepetu nosim,

jedno pamtim, drugo zaboravljam,

jedno pišem, drugo progovaram!

Ne prihvatam uslove jevropske –

kad je dosta, dosta biti mora:

ne priliči `vakome junaku

džilitnut` se, ne pogodit` cilja –

suda haškog ili suda noćnog,

tu za mene razlike i nema!

Zato svima objavljujem javno:

džilitam se do sudnjega dana,

oko mene kruga načinite,

jer ću suda jednom pogoditi!

Ne prihvatam sudsko poravnanje,

al` uvodim tajne pregovore –

to je pos`o uhodan u ratu:

prodaš Srbu, preprodaš Hrvatu.

Zemlje gore, gradovi se ruše,

ljudi ovdje mogu da ispuše![1]

Peščanik.net, 22.11.2008.

———–    

  1. Poslednja dva stiha su, donekle izmenjena, preuzeta iz pesme Predraga Lucića „It voz fajt for Marloboro lajt!“, Haiku, haiku, jebem ti maiku,Feral Tribune, Split 2003, str. 106.

The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić
Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima.