Fotografije čitateljki, Ivana Karić, Palanka
Bratislav se Gašić, ministar ovdašnji, polako ustoličuje kao vodeći majstor kratke forme političkog besedništva, te javne grdnje i sprdnje. Sve ono što Veliki i Mali član nepobedivog „A.V. dvojca“ zbore u svojim nedovršivim fidelijadama a uz pozamašan utrošak tuđeg i svog vremena, emocija i reči, ovaj majstor smešta u (pri)prostu rečenicu.
Bez dužnog je priznanja ipak ostalo njegovo brecanje povodom parade Putinu u čast, kada je novinarima odbrusio da on „nema potrebe“ da ikom objašnjava koliko je sve to koštalo. Reklo bi se sasvim opravdano, jer je možda on sam sve to platio ili su mu potčinjeni dragovoljno marširali o svom ruhu i kruhu. Jedino zlobnici mogu da podmeću kako između ministrovog odbijanja da podnese račun i tokom parade nastalih benzinskih isparenja postoji ikakva veza.
Nezapaženo je, isto tako, prošao vredan doprinos ministra Gašića operativno-taktičkoj upotrebi Vojske u civilne svrhe. Jedino je on mogao da se doseti da načelnika Generalštaba, uz blagoslov Vlade dakako, postavi za komandanta odbrane Šapca od poplava. Time je on, uz sve ostalo, poručio svim oficirima koji nose maršalsku palicu u rancu da ih tako odgovoran posao i slava mogu zapasti tek kada na odoru prišiju četiri generalske zvezdice. Nije teško zamisliti šta bi sve po lošem krenulo da je ovaj posao kojim slučajem obavljao neki komandant brigade ili komandant bataljona. Možda bi tada čak i Sava krenula uzvodno. Nedremanoj, mada okasneloj, pažnji Gašić Bratislava nisu dabome izmakli svi oni njegovi, istina neimenovani, prethodnici koji su iz zle namere oslabili odbrambenu moć Vojske i Srbije, uprkos tome što su one onako slavno onomad pobedile NATO, a pre toga rasturile i sugrađane svoje.
Gašićeva je kratkorekost dosegla zvezde u rečenici: Sramota me je da izgovorim šta mislim o tome šta je Zaštitnik građana dao kao informaciju novinarima (Tanjug). Na stranu to što je Gašić ovim aktom sebe oslobodio svake obaveze da činjenicama ospori ili pobije nalaze i krivičnu prijavu Zaštitnika.
Skoro jedna rečenica nekog ovdašnjeg vrhovnika nije bila nabijena tolikim značenjima. Ona nadasve pleni iskrenošću govornika koji bi radije da ćuti, jer ga je sram da kaže šta stvarno misli ne samo o Zaštitniku već i o Ustavu, zakonu a napokon i o državi svojoj.
Divljenje otud zaslužuje priznanje Gašić Bratislava da on, mada političar, nije sasvim izgubio sposobnost da se srami. Pa makar i zbog tuđeg nepočinstva. Ujedno je obznanio da je on, iako odani vojnik svoje partije, sklon da ponekad i svašta nešto misli. Neupućeni bi mogli pomisliti da se vrli ministar javno stidi što se uopšte usudio da misli. U zabludi će biti i svi oni koji prosude da se Gašić u stvari srami svega onog što privatno misli o Zaštitniku i njegovom najsvežijem (ne)počinstvu, ali da to neće zbog smernosti svoje da izrekne. Zakerala će ipak morati da priznaju da je gospodin Gašić javno dokazao da nije sramota misliti. Mada bolje upućeni kažu da to ponekad hoće i da boli. On je ujedno nagovestio da i (svoju, tuđu?) sramotu treba misliti. Da korist bude veća, Gašić je izravno pokazao da se ponekad valja sramiti i misli svojih, pogotovo ako su one zle. Ovo je tim važnije, jer je Gašićev partijski drug i ministarski kolega tu skoro javno dokazao da će onaj ko izgubi sram zbog ispraznosti misli svojih teško odoleti iskušenju da usvaja i prisvaja tuđe misle i dela. Makar ga od javne i stručne pizme branio Vrhovni mentor i sveznajući ocenjivač doktorskih radova i Komisija.
Treba stoga još jednom odati javno priznanje ministru Gašiću za sve ono što zbog srama svog nije izrekao. Razumno je zato pitati se u duetu sa g. Bratislavom šta u stvari hoće taj Saša Janković. Odakle li mu je opšte pristigla ideja da on treba da prilježno radi svoj posao? Odnosno da ima pravo i obavezu da primenjuje svoje nadležnosti i koristi ovlašćenja koja su mu Ustav i zakon dodelili. Ne čudi otud da je on opet i to lako uhvaćen na delu. I nije mu to prvi put. Onomad je tadašnjem Prešjedniku – mudrom i lepom Tadić Borisu – mutio vodu oko reforme pravosuđa i izbora sudija. Da bude gore, Janković bi Saša povrh svega da stalno proverava da li u skladu sa zakonom rade i drugi organi države. Hitno bi zato trebalo saznati, pa makar uz pomoć VBA, ko je to i kako, tj. zašto podgovorio (prinudio, potkupio?) Zaštitnika da iskoristi svoja zakonska ovlašćenja. Štaviše, on je pohitao da dokumentuje konkretna nedela Ministarstva odbrane, VBA i nekih pripadnika Vojne policije i o tome obavesti novinare i vaskoliku javnost.
Zašto on, umesto toga, nije uzeo u zaštitu vojne bezbednjake i militarne policajce? I oni su u konačnici građani. Zar Janković misli da iko može, bez štete po dušu i savest svoju, da čitav život uhodi ili bije nepoćudne sugrađane svoje. Da li je se Zaštitnik ikada upitao koliko oni u sebi pate što, bez ili po naređenju, krše zakon. Čudno je isto tako da Zaštitnik uporno izbegava da predsednika Vlade zaštiti od svakodnevnog mobinga. Nije valjda da Janković misli kako Aleksandar Vučić uživa u javnim izjavama ljubavi i divljenja svojih viskorangiranih čepulja. Pošto ljubav nadasve pripada svetu intime, Zaštinik je morao da naloži da se ona ima ispoljavati i negovati van očiju javnosti; na primer na Glavnom odboru matične stranke ili u budoarima voljenog Vođe. Da je tako uradio, Janković bi pribavio brojne koristi ne samo Vučiću već i podanicima njegovim. Ko zna šta bi sve stigao da puku svom izobećava neumorni Premijer, da ne mora da se brine o tome kome od tolikih nudilja da pokloni ljubav svoju.
Valja se nadati da će Gospodar Srbije ipak prozreti da ga Zaštitnik u stvari upozorava kako ga njegovi ministri, što bi rekli kockari, hvataju u makaze. Odnosno da jedan duva a drugi ladi, jer prvi tvrdi da su za sve krivi samo optuženi žandari, dok drugi ne da na svoju VBA i Vojnu policiju. Blizu je pameti međutim i to da ovaj igrokaz Prvog čitača Srbije i studenta generacije može opet da navrati na spise Nikolo Makijavelija, da ga kao i svakog poštenog vladaoca podseti da mu o glavi uvek i najviše rade oni koji mu se uz skute privijaju i koji se ne stide da mu se javno udvaraju.
Beograd, 18. januar 2015.
Miroslav Hadžić
Uredni poreski platiša
Peščanik.net, 22.01.2015.
Srodni linkovi:
VIDEO – Topli zec za ombudsmana
Bojan Gavrilović – Ja sam zaštitnik građana
Goran Miletić – Kampanja za nekažnjivost
Saša Ilić – Premijerov mekgafin
