Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Jedna anegdota iz 1968, jedna od retkih koje se sećam, potiče od italijanskog studenta koji je došao na takozvane Aprilske susrete studenata i nosio je, što tada nije bilo neuobičajeno, veliki crveni bedž s likom Mao Cedunga.

Drugi su ga studenti pitali da objasni šta se dogodilo sa Liu Šao Čijem, koji je pao u nemilost. Objašnjenje je bilo sledeće: Liu je po Maovom nalogu putovao Kinom da vidi kako stoje stvari. Po povratku ga je Mao pitao: “Kako stoje stvari?” Liu je odgovorio, “Odlično”. “Nije tačno”, navodno je rekao Mao, “stanje je savršeno i biće još bolje.”

Čitam obaveštenje za štampu Međunarodnog monetarnog fonda. MMF ocenjuje da “privredna aktivnost snažno napreduje”, uprkos privremenom zastoju, “jer rastu izvoz, ulaganja i potrošnja”. Procena je da će ove godine rast iznositi dva odsto, a sledeće 3,5. Sledeće će godine rast biti brži, to MMF ne kaže, ali je svojevremeno rečeno iz Vlade, jer će ove godine biti sporiji. U proseku će to biti, recimo, kao prošle godine, dakle oko 2,8 odsto. Za tri godine sporazuma sa Fondom, uz sledeću, dakle za četiri godine će prosečni privredni rast biti tek nešto iznad dva odsto. Ukoliko, naravno, sledeće godine ne bude mraza, suše, poplava i drugih okolnosti od kojih privredni rast u Srbiji očigledno značajno zavisi.

U saopštenju se ističe rast ulaganja, ali ona su u prvoj polovini godine zapravo iskazala umereniji rast nego što se očekivalo. Rast ulaganja bio je negde oko dva odsto i zapravo je počeo da se usporava već u poslednjem kvartalu prošle godine. Potrošnja države je zaista povećana, a i potrošnja domaćinstava, ovih drugih brže od rasta proizvodnje. Moguće je da MMF i vlada raspolažu detaljnijim podacima ili bar procenama o kretanjima u trećem kvartalu, no zasad imamo samo fleš ocenu privrednog rasta u trećem kvartalu, koji je tek nešto veći od dva odsto. Da bi ukupni privredni rast ove godine bio dva odsto, još uvek je potrebno da se rast proizvodnje značajno ubrza u poslednjem kvartalu, svakako iznad tri odsto.

Rast izvoza je svakako ohrabrujući, ali ove godine je ubrzan i rast uvoza, usled čega se povećava i trgovinski deficit. Štaviše, čini se da je i dalje tako kako je bilo i u prethodnim periodima, do daleko u prošlost, da ubrzanje privrednog rasta ide sa rastom uvoza. Tome se nema šta prigovoriti, jedino što neto izvoz u tom slučaju ne doprinosi ukupnom rastu proizvodnje. A opet, ukoliko ne rastu ulaganja, onda se uglavnom povećavaju izdaci na uvoz potrošne robe, a sa rastom cena nafte i gasa i na njih jer je privredni rast zapravo podstaknut potrošnjom.

Kao što se najavljuje i da će biti. Opet za one koje to zanima, saopštenje je zanimljivo ne samo zato što se zapravo zalaže za privredni rast zasnovan na većoj potrošnji, već se ne insistira previše na takozvanim strukturnim reformama. Koliko ja bar mogu da dokonam, MMF otprilike kaže da je politika fiskalne konsolidacije sprovedena, da će se stvari popraviti, a da bi bilo dobro i da se poradi na promenama koje se najavljuju iz godine u godinu od jednog programa do drugog. To je sasvim u skladu sa onim što je mandat Fonda, tako da nije sasvim jasno zašto je potrebno videti snažan privredni oporavak tamo gde ga nema.

Zapravo je nedovoljno jasno zašto rast u Srbiji nije bar dvostruko brži, recimo bar četiri odsto godišnje. Zanimljivo je u tom kontekstu razmotriti smislenost fiskalne konsolidacije. Naime, sada je kasa u suficitu ili će bar budžet takozvane opšte države po Fondu biti uravnotežen, a dug je smanjen za čitavih desetak procentnih poena u odnosu na bruto domaći proizvod. Ovo je delimično posledica promene kursa, više kurseva, u stvari. No, zanimljivo je videti koliko je fiskalna održivost uopšte problem zemalja kao što je Srbija ukoliko naravno ne čine sve da se privredna aktivnost ne povećava.

Razlika između kamate na javni dug i stope rasta

Razlika između kamate na javni dug i stope rasta, Izvor: Ameco

Na slici se vidi da su Makedonija i Crna Gora, izuzev u godinama značajnog pada privredne proizvodnje, imale brži privredni rast od kamatne stope na javne dugove. Što znači da uz privredni rast budžet može da se zadužuje, mada je bolje umereno, a ne preterano. Podaci za Srbiju su samo za poslednjih nekoliko godina, ali svakako je ista slika vidljiva i u periodu pre 2008, dakle kada je privredni rast bio brži nego sada. Ovo nije neka izuzetna slika, finansijski uslovi u zemljama sa solidnim privrednim rastom, recimo u EU, po pravilu su povoljni. Eto, sada i u Srbiji, jedino što rasta nema.

Novi magazin, 13.11.2017.

Peščanik.net, 13.11.2017.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija