Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Učiteljica Smilja je u razredu hodala isprid ploče sa rukama na leđima. Ona je gibala se malo ulivo malo udesno i govorila je. Mi rulja u klupama smo slušali i šutili smo kao bubice. Učiteljica Smilja je rekla: „Zašto već sad, na početku ožujka, moramo pričat o izletu u Blajburg, koji će bit tek na početku svibnja?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Najpri zato jer o Blajburgu triba uvik pričat, bez obzira koje je doba godine i kad se putuje na izlet!“ Učiteljica Smilja je pitala: „A zašta još?“ Učiteljica Smilja je odgovorila: „Zato jerbo će izlet u Blajburg svakog učenika koštat po iljadu ipo kuna! A pošto naša škola nudi roditeljima hiper ekstra povoljnu mogućnost da lovušu za izlet uplate u dvi rate, sad je krajnji čas da se tema Blajburga stavi na dnevni red!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Šta to znači?“ Učiteljica Smilja je rekla: „To znači da će roditelji imat hiper ekstra povoljnu mogućnost da uplate sedanstopedes kuna u ožujku, a sedansopedes kuna u travnju, da bi njihova dica u svibnju išla na izlet u Blajburg! To je masu lakše nego da u jednom šucu plaćaju iljadu ipo kuna!“ Učiteljica Smilja je pitala: „A jel možda u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji i općoj neimaštini roditeljima preskupo plaćat soma ipo kuna da bi in dica išla na školski izlet u Blajburg?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Naravski da nije! Najpri zato jer in se nudi hiper ekstra povoljna mogućnost da iznos uplate u dvi rate!“ Učiteljica Smilja je rekla: „A zašta još?“ Učiteljica Smilja je rekla: „A još i zato šta je soma ipo kuna ništa prema onoj cjeni koju su Hrvati platili u Blajburgu četrdespete!“ Učiteljica Smilja je rekla: „A šta ako bude roditelja koji će ipak reć da ne mogu odvojit soma ipo kuna ditetu za izlet?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Takvi roditelji ne samo da su lošeg imovinskog stanja, nego su i loši Hrvati!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Zašto su loši Hrvati?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Ne može bit dobar Hrvat onaj koji onemogućava rođenon ditetu da posjeti Blajburg!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Triba li takvima uopće virovat kad kažu da su lošeg imovinskog stanja?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Naravski da ne triba! Loši Hrvati ne samo da su jugokomunistička guba i ljucke štrace, nego su i velike lažovčine!“ Učiteljica Smilja je rekla: „A dobri Hrvati?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Dobri Hrvati će otkinit od usta za dobrobit svog diteta! Oni će ako triba i posudit soma ipo kuna, i dignit kredit na banki, da bi rođenon ditetu omogućili ispravno obrazovanje!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Može li bit ispravnog obrazovanja i bez da se ide na izlet u Blajburg?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Naravski da ne može! Upoznavanje sa tragedijom Hrvata u Blajburgu je temelj našeg obrazovnog sustava! Onaj ko ne prouči nesriću koja je zadesila naš narod, ne može imat sriću sa pozitivnim ocjenama u školi!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Jel to znači da će dica od onih roditelja šta ne uplate iljadu ipo kuna za izlet u Blajburg automatski dobit jednice?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Naravski da ne znači! Ne mogu dica bit kriva šta su in roditelji jugokomunistička guba i ljucke štrace!“ Učiteljica Smilja je pitala: „Šta će onda bit sa njima?“ Učiteljica Smilja je odgovorila: „Njih ćemo prvo pitat šta su vidili u Blajburgu, a kad reknu da nisu vidili ništa, jer pošto nisu išli na izlet, tek onda ćemo im zavidat ase u dnevnik!“ Učiteljica Smilja je rekla: „A šta ako se nađe i takvih roditelja koji će pitat zašto se ide na izlet u Blajburg, a ne ide se na izlet u Jasenovac?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Takvima ćemo reć da lažu ka pasi! Jer pošto svaki učenik ima puno pravo i slobodu da ide i na izlet u Jasenovac!“ Učiteljica Smilja je rekla: „A kad se ide na izlet u Jasenovac?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Posli kraja školske godine! I to bez pratnje nastavnog osoblja!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Zašto bez pratnje nastavnog osoblja?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Zato šta je nastavnom osoblju pun kurac jugokomunističke propagande koja izjednačava odgojno pedagošku ustanovu u Jasenovcu sa strašnim stratištem u Blajburgu!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Zašto je stratište u Blajburgu bilo strašno?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Zato jer su tamo partizanski krvoloci pobili tisuće i tisuće nevinih hrvackih civila!“ Učiteljica Smilja je pitala: „Je li među njima bilo i ustaša?“ Učiteljica Smilja je odgovorila: „Među partizanskim krvolocima nikad nije bilo ustaša!“ Učiteljica Smilja je pitala: „A među nevinim hrvackim civilima?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Svaki je ustaša ujedno i nevini hrvacki civil! To se lipo vidi i na današnjim primjerima!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Na kojim današnjim primjerima?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Naprimjer primjera naš ministar kulture je veliki ustaša, al niko ne može osporit i da je nevini hrvacki civil!“ Učiteljica je rekla: „A koliko su civila u Blajburgu ubili partizanski krvoloci?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Tisuće i tisuće i tisuće…“ Učiteljica Smilja je rekla: „Zna li se koliko tisuća?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Ne zna se tačno, jerbo taj broj stalno raste! Iz godine u godinu je sve veći!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Koliko veći?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Masu veći! Sad se govori o stotinama tisuća, al nije rečeno da u dogledno vrime nećemo pričat o miljonima!“ Učiteljica Smilja je rekla: „Jel onda moguće da jednog dana ubijenih hrvackih civila u Blajburgu bude više od živih hrvackih civila u Hrvackoj?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Naravski da je moguće! Zato je i važno da već u školskoj dobi posjetimo Blajburg, a ne da čekamo da nas tragedija preraste!“ Učiteljica Smilja je rekla: „A zašto ja sve ovo govorin ako Robi spava u zadnjoj klupi?“ Onda je mene moj drug Dino munijo sa laktom u rembra. Učiteljica Smilja je podviknila: „Zašto ja sve ovo pričam ako Robi spava u zadnjoj klupi?!“ Dino je mene opet zdimijo sa laktom. Ja sam trgnijo se u klupi i dignijo sam glavušu. Samo već je meni isprid face bila učiteljica Smilja i drečala je: „Sram te bilo i stid! Spavaš na nastavi dok ja govorin ozbiljne stvari! Saću ti zavidat jedinicu u dnevnik!“ Ja sam nju pitao: „Oćel to bit partizanska jedinica?“ Uči je uletila žešća zblentoza: „Šta ti to trkeljaš, majmune? Kakva bi to bila partizanska jedinica?“ Ja sam rekao: „Ona koja ubija učiteljice!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 07.03.2016.

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Viktor Ivančić (Svi tekstovi)