Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Moj dida sa Šolte je išao u likara. On je sidijo u ambulanti kod one doktorice Singolo. Didi je treskala se brada i zaškarpunijo se po faci. On je rekao: „Doktorice, teška je drama!“ Doktorica Singolo je dignila ombrve: „Šta je bilo?“ Dida je rekao: „Strava i užas, eto šta je bilo! Smak svita! Najgore od najgoreg!“ Doktorica Singolo je pitala: „Pa šta van je, čoviče? Ne izgledate mi baš tako slabo!“ Dida je nagnijo se prema njoj i rekao je: „Jutros me zabolila škina sa gornje live strane! A to znači da će uskoro bit rata!“

Doktorica Singolo je zinila: „Molin?“ Dida je rekao: „Kad god bi me škina zabolila sa gornje live strane, počeja bi rat! To ti je, doktorice, bez greške! Gvozdeni zakon! Nikad me škina u tom pogledu nije privarila!“ Doktorica Singolo je podviknila: „Ama o čemu vi pričate, čoviče?! Jestel vi došli mene zajebavat?“ Dida je rekao: „Zašto bi se zajebava sa tin stvarima?“ Doktorica Singolo je rekla: „Šta ja znan, možda van je dosadno!“ Dida je rekao: „Doktorice, moje van tilo ćuti sve živo! To je turbo senzor! Kad me naprimjer primjera zaboli glava od naprid, znan da će okrenit na jugo, kad me glava zaboli od straga okreniće na buru, kad me zabole zglobovi zapuvaće tramuntana, kad mi se upale sinusi digniće se gregolevanat… To ti je bez greške!“ Doktorica Singolo je rekla: „Ali to je meteoropatija, ono, klasika…“ Dida je rekao: „E, al mene je u životu samo dva puta zabolila škina sa gornje live strane, i oba puta je počeja rat! I jutros opet! Kažen ti, doktorice, biće teški ršum! Biće mrtvih i ranjenih ka kiše!“

Doktorica Singolo je skinila cvike sa očiju i piljila je u dida. Onda je ona rekla: „Čujte, šjor, ja ću van lipo prepisat brufen, može u tabletama, može u čepićima, kakvo van je draže! I leđa će van proć za dva dana!“ Dida je rekao: „E da, kako ne! Da drmnen analgetik i da onda ne znan šta se događa!“ Doktorici Singolo je uletila zbunjoza: „Kako to mislite?“ Dida je rekao: „Neću da mi brufen sjebe senzor, ženska glavo! To je ovde inače običaj, čim krenu loše vjesti, ajmo se drogirat!“ Doktorica Singolo je rekla: „Ali ja van mogu pomoć samo oko leđa, čoviče božji! Zar niste rekli da vas bole?“ Dida je rekao: „Jebeš leđa kad se sprema sto puti veća pizdarija! To je ka da iden ličit gripu, a priti mi sarkom!“ Doktorica Singolo je viknila: „Pa ne mogu van ja dat tabletu protiv rata, jebaga irud!“ Dida je rekao: „A znan da nemoš, nisan debil! Al šta da radin?“

Doktorica Singolo je vratila cvike na oči i pitala je: „A zašto ste vi, kad je takva stvar, uopće došli u likara?“ Dida je pitao: „Nego di ću?“ Doktorica Singolo je rekla: „A šta ja znan, u neki stožer, generalštab il tako nešto! Ili kod presjednice! Ona je vrhovni komadant!“ Dida je rekao: „Već san ja zva vrhovnu komadanticu na telefon! Javila se neka tajnica i ja san joj sve lipo objasnija! A ona mi je rekla da pod hitno oden u doktora, jerbo da san očito bolestan!“ Doktorica Singolo se nakeserila i rekla je: „To van je tila reć da odete u psihijatra, a ne u likara opće prakse!“ Dida je rekao: „To san skužija! Zato san joj reka da ona ode u pizdu materinu!“ Doktorica Singolo je zakolutačila sa očima i rekla je: „Čujte, šjor, ja se sa svojin znanjem mogu dobacit maksimalno do toga da van prepišen brufen! Ako nećete brufen, pođite lipo doma i šta van bog da!“ Dida je rekao: „Ne mogu doma sidit skrštenih ruku, kad znan da me čeka užas, bol i katastrofa! Ne mogu se pravit da ne vidin siptome! To nema šanse!“ Doktorica Singolo je dreknila: „Ali šta oćete od mene?!“ Dida je rekao: „Oću pomoć!“

Doktorica Singolo je zableušila se u dida. Onda je ona ustala se od stola i rekla je: „U redu! Zovniću kolegu iz susjedne sobe, doktora Fulgozija, možda će van on moć pomoć!“ Dida je pitao: „Jel on neki specijalist?“ Doktorica Singolo je rekla: „Je! Specijalizira se za specijalce!“ Onda je doktorica Singolo izgibala u hodnik i zovnila je doktora Fulgozija iz druge sobe. Ona je njemu šapnila: „Aj pliz pomozi, ispaliću na ganglije! Opet mi je uletilo ono staro prdilo sa Šolte!“ Doktor Fulgozi je rekao: „N bava kua? Oni kretineto šta je zadnji put tija da mu izvadimo krv i provjerimo je li Hrvat?“ Doktorica Singolo je rekla: „E taj!“ Doktor Fulgozi je pitao: „A koji mu je sad kurac?“ Doktorica Singolo je rekla: „Boli ga škina i kaže da to znači da će počet rat!“ Doktor Fulgozi je vrtijo sa glavom: „Jak je, jebate, sve je jači…“

Onda su doktorica Singolo i doktor Fulgozi skupa ušli u ordinaciju. Doktor Fulgozi je didi rekao: „Kolegica mi je ukratko ispričala vaš slučaj! Vrlo, vrlo interesantno! Baš nikidan san ima pacijenta, isto nekog fosilca, kojem se uvatila mrena na oba oka! I čim mu se to desilo, vanka se spustila magla! Zamisli ti to! Reka mi je da on po mreni tačno zna kaće bit maglovito!“ Dida je zagunđao: „Doktore, ja se nisan ovde doša zajebavat!“ Doktor Fulgozi je rekao: „Okej, ispričavan se!“

Dida je rekao: „Svaki put kad bi mene zabolila škina sa gornje live strane, počeja bi rat! To je ka sveto pismo! I jutros opet! Virujte mi, doktore, biće krvi do kolina!“ Doktor Fulgozi je klimnijo sa glavom i rekao je: „Uopće se ne bi čudija! Svi vidimo da Kolinda nonstop sere! Ta đikača nas je zavadila sa cilin svitom!“ Doktorica Singolo je dignila bradu prema doktoru Fulgoziju i rekla je: „A bogami sere i Vučić!“ Doktor Fulgozi je odmahnijo sa rukom: „Ma daj, molinte lipo, Vučić je za nju mala beba! Nije on lupa šakon po stolu i spominja tenkovske divizije!“ Doktorica Singolo je viknila: „Fulgozi, jebemu mater! Kako moš hrvacku presjednicu uspoređivat sa jednim četnikom!“ Doktor Fulgozi je rekao: „Pa nisan je ja usporedija, nego ti!“ Doktorica Singolo je dreknila: „Aj briši mi iz ordinacije akoš nastavit pizdit!“ Doktor Fulgozi je viknijo: „Pa ti si mene zvala, klipsonice!“ Onda je moj dida uletijo: „Eto o čemu ja govorin… Možda prva krv padne baš u ovoj ambulanti! Možda baš odavde krene pokolj! Ne, ne, nikad mene škina nije zajebala!“

Doktor Fulgozi i doktorica Singolo su se pogledali. Onda su oni oboje gledali u dida. Onda je doktor Fulgozi dignijo livu ombrvu i rekao je: „Čuj, fosilac, ako već znaš da će bit rata, onda sigurno znaš i ko će nas napast, a? Šta kažu leđa?“ Dida je pitao: „Zašto te to zanima?“ Doktor Fulgozi se keserijo: „Pa, ono, da počnen učit jezik okupatora! Bolje se na vrime prilagodit!“ Moj dida je nagnijo se prema njemu i pitao je: „Zar ti, mladiću, sumnjaš u hrvacke obrambene snage?“

Doktor Fulgozi je u roku odma spustijo ombrvu. Dida je nanišanijo u njega sa kažimprstom i rekao je: „Zar ti viruješ da bi vrhunski naoružana i obučena hrvacka vojska, na čelu sa vrhovnom komadanticom, ikome dozvolila da nas okupira?“ Doktor Fulgozi je rekao: „Čekaj malo, pa sam si reka da će sigurno bit…“ Samo dida je njega prikinijo: „Ako će bit rata, to ne znači da će ga Hrvacka izgubit, papane! Nemoj mi prodavat te velikosrpcke brume! Otkad si uša u sobu nonstop četnikuješ!“ Doktorica Singolo je viknila: „Tako je! Tako se ponaša pristojan pacijent!“ Dida je ustao iz katrige i rekao je doktoru Fulgoziju: „Da Hrvackoj priti ratni poraz, ja sigurno ne bi doša u likara reć da me boli škina!“ Doktorica Singolo je klimnila sa glavom. Dida je okrenijo se prema njoj i rekao je: „Nego da me boli kurac!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 04.10.2019.


The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić, rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)