Recycle Wood Sculptures Land Art by Andries Botha http://bit.ly/V1wSKL

Moj dida sa Šolte je sidijo u dvoru iza kuće i pušijo je španjulet. Plus je iz bićerina drinkao malu travaricu. Onda je dida rekao: „Sićan se ka sad onog dana kad me komandir čete posla u izvidnicu…“ Mama je fljasnila se po čelu i rekla je: „Ajme majko, krenija je…“ Tata je zakolutačijo sa očima i rekao je: „Muko irudova, samo ne opet…“ Samo nije ih moj dida šljivio ni dva posto. Plus sam ja njega slušao u turbo napetosti. Dida je govorijo: „I šuljan ti se ja polako kroz šumu, cili napet, šmajser mi u ruci, ono, otvorija ja četvoro oči. I odjednon čujen di nešto šuška. Šta sad šuška, jebate patak? Šta ima šuškat usrid prazne šume, čoviče božji? Sakrijen se ja nabrzihen iza grmića i ćirin kroz granje. I onda ti iman šta vidit, moj sinko – ide njemačka patrola! Jebate dragi irud!“

Ja sam zinijo sa ustima i rekao sam: „I?“ Dida je govorijo: „Mislin se, di ću ja sad sam protiv cile njemačke patrole! Neman šanse, čoviče! Mora bi se vratit i obavjestit četu da neprijatelj nadire kroz šumu. Al kurac, buden li se iša vraćat, ćuće me di šuškam, bereš! Al ne mogu ni ostat iza grmića, razumiš, jerbo ćirin kroz granje i vidin di njemačka patrola ide drito na mene. Šta ću sad, jarče pasu?!“ Ja sam zinijo: „I?“ Dida je govorijo: „I otkočin ti ja oni šmajser, pomolin se bogu u kojeg ne virujen, stisnen zube, i onda ti ja, moj sinko, iskočin iz grmića drito prid njemačku patrolu! Švabe zinile u čudu, jebate led, gledaju me u šoku. A ja svon forcon dreknen: Cimer fraj! Apartmanen, bite! Sve klimatiziren, pogled na more! Ekstra klasa, povoljna cjena!“

Mama je vrtila sa glavom i mrmorila je: „Koji kreten, u pizdu materinu…“ Tata je vrtijo sa glavom i mrmorijo je: „Stari kenjac je propuva trista na sat…“ Ja sam mog didu pitao: „I jesi onda Švabe uhapsija?“ Dida je rekao: „Drža san ih u zarobljeništvu deset dana! Plus su morali platit kad san ih pustija!“ Ja sam pitao: „A zašto si ih pustija?“ Dida je rekao: „A jebiga, unukiću, imaš onu ženevsku konvenciju i slična sranja… Osin toga, moraš ih određeni broj pustit, da bi ima koga hapsit dogodine! Bereš?“ Ja sam gledao u dida sa lakšom zbunjozom. Dida je rekao: „Nema ti Švaba u beskrajnin količinama, unukiću! Da ih sad idemo sve streljat, potrošili bi ji za koju godinu! I di smo onda?“

Onda su se uza skale u didin dvor popeli jedan barba i jedna teta. Barba je nosijo dvi velike borše i imao je karirane bermude. Teta je imala slamnati šešir i cvike za sunce. Barba je rekao: „Bok, ljudi! Kakstekaj?“ Dida je rekao: „Molin?“ Tata je rekao: „Molin?“ Onda je teta rekla: „Prosim lepo, morti se kod vas more znajmit amartmanček?“ Dida je rekao: „Molin?“ Tata je rekao: „Molin?“ Onda je barba ispustijo borše i rekao je: „Mi bumo šteli jenega lepeg apartmančeka! Ak ga imate! Znajmili ga bumo na jeno deset dana! Kaj, se ne razmemo? A-par-tman-ček!“ Onda je moj dida rekao: „Aaaa, apartmani… Jes, jes, ovkors! Bite, bite! De luks apartmanen! Sve klimatiziren, pogled na more! Ekstra klasa!“

Onda je dida pozvao barbu i tetu da sidnu za stol. Plus je on njima sipnijo po bićerin travarice za velkam. Onda su ekipa za stolom se kucnili. Barba i teta su veselo se smjehuckali. Onda je teta pitala: „A kak stojite z cenami?“ Dida je pitao: „Molin?“ Barba je rekao: „Cena! Penezi, nofci! Kolko penezi iščete za apatmanček?“ Dida je rekao: „A čujte, to van košta osandes eura po danu! S tin da imate toplu vodu, klimu, ful komfor, sve živo i neživo!“ Barba je klimnijo sa glavom i rekao je: „Je, tak smo si nekak i mislili! To je okej, srčeko, kaj ne?“ Teta je klimnila sa glavom i rekla je: „Je, dušica, to je čist okej!“ Dida je rekao: „Al ako ste turisti iz Evropske unije, onda je sto eura!“

Barba i teta su gledali u dida i žmirkali su sa očima. Dida je cili kul trgnijo guc travarice. Onda je barba rekao: „No, pa mi bumo zeli taj od osamdes eura! Kaj ne, srčeko?“ Teta je klimnila sa glavom i rekla je: „Je, dušica, taj nam je čist dosta!“ Dida je dignijo livu ombrvu i rekao je: „Ovako odoka kad vas gledan, reka bi da ste vi ipak turisti iz Evropske unije!“ Barba je rekao: „Ne, pa mi smo tu iz Zagreba! Seli smo se v avto vu Črnomercu i dopelali se sim za tri vure!“ Teta je blekasto se nakeserila: „Si smo tu naš svet! Domači!“ Dida je zamavao sa kažimprstom i nasmjehuljio se: „Je, ekipa, al ne morete mene zajebat! Ka da ja ne znan da je Zagreb lani uša u Evropsku uniju!“ Barba je pitao: „Pa kaj onda?“ Dida je rekao: „Onda sto eura!“

U dvoru je najprvo uletila tišina. Onda je barba rekao: „Jezuš marija, ja to niš ne razmem! Pa si živi su vu Evropskoj uniji, vrakmu mater! I Šolta je vu Evropskoj uniji!“ Dida je nagnijo se prema njemu i rekao je: „Šolta je, prika, u pizdi materinoj! Bogu iza leđa! Nemamo ti mi veze sa Evropon!“ Onda je moj tata uletijo: „Je, šjor, tu van je fosilac skroz u pravu! Ovo van je teška balkanska gudura!“ Mama je uletila: „Ovde van primitivni lokalni živalj samo gleda kako da odere strenđere sa zapada!“ Teta je mrmorila: „Isusek, isusek…“ Barba je rekao: „Al ja to nemrem razmeti, vrakmu mater! Ak su si koji se dopelaju sim iz Evropske unije, zakaj odma ne velite da je cena apartmančeka sto eura?“ Dida je rekao: „A nisu svi, prika, nemoj tako! Da ste  kojin slučajen došli iz Bosne, Srbije, Makedonije il neke druge od brackih republika, sad bi plaćali osandes eura po danu… Nego, oš ti uzet taj apartman il neš?“

Poslje su barba i teta raspremali stvari u apartmanu. Barba je u bjesnoći vadijo mudantine iz kufera i itao ih je u ormar. Onda je izvadijo masku i peraje i zafrljacnijo ih je u kantunal. Onda je izvadijo šugamane za plažu i itnijo ih je na krevet. Teta je njemu rekla: „Nemoj, Bane, da se srdiš, molim te…“ Barba je podviknijo: „Kako neću da se srdim, sunce ti jebem kalaisano!“ Teta je raširila ruke i rekla je: „Pa nisam mogla da očekujem ovako nešto, jebote! Uopšte ne razumem ovaj svet, keve mi!“ Barba je rekao: „Pa zašto se praviš pametna kad ne razumeš, pička mu lepa materina! Ti si me naterala da zbog lične sigurnosti glumimo Hrvate!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 30.06.2014.

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Viktor Ivančić (Svi tekstovi)