Zatvoren Mekdonaldsov restoran u Moskvi, foto: picture alliance/dpa

Zatvoren Mekdonaldsov restoran u Moskvi, foto: picture alliance/dpa

Braća Nikita Mihalkov i Andrej Končalovski, poznati ruski reditelji, nameravaju da u svojoj zemlji otvore lanac restorana „Jedimo kod kuće“, kojim bi konkurisali američkom „Mekdonaldsu“, prenosi Tanjug pisanje moskovskog lista „Komersant“.

Čudna mi čuda, reći će neko, u Americi se svako malo neka filmska ili muzička zvezda otisne u vode privatnog biznisa otvarajući neki restoran, klub ili sličan ugostiteljski objekat. Tačno, ali, pitaće neko drugi, da li oni pri tome traže pomoć od američkog predsednika? Već i sama pomisao na to, zar ne, smešna je.

A upravo je to ono što su uradila naša ruska braća. Bez imalo blama, što se kaže, obratili su se Mihalkov i Končalovski predsedniku Putinu i zatražili da država pomogne njihov projekat. U koji je uključena, piše takođe „Komersant“ a prenosi Tanjug, i supruga starijeg brata, Končalovskog, Julija Visocka, inače glumica i TV voditeljka, koja je vlasnica brenda „Jedimo kod kuće“.

Cijena – prava sitnica, da citiram nekog od junaka – zaboravio sam u ovom času kojeg – iz stripa „Alan Ford“ na čiji se obrnuti robin-hudovski karakter ovde asocijacija sama nameće: blizu 15 milijuna eura. Ili – gotovo milijardu rubalja. Toliko, naime, košta ovaj poslovni poduhvat.

„Cilj projekta je da se promoviše zamena uvoza i stvori alternativa zapadnim lancima fast fuda“, objašnjavaju autori svoju ideju.

Mada, u stvari, tu i nije samo, pa ni prevashodno, reč o biznisu.

„S obzirom na socijalno-politički karakter projekta, molimo da Vlada Rusije naloži sprovođenje projekta ’Jedimo kod kuće’“, napisali su Končalovski i Mihalkov predsedniku Rusije.

Putin je, piše takođe „Komersant“, projekat već ocenio povoljno i naložio Medvedevu da razmotri predlog braće-reditelja. Ne treba ni sumnjati da će odgovor ruske vlade biti pozitivan.

I Mihalkov i Končalovski su, kao što je poznato, rado viđeni gosti u Srbiji. Mihalkov dolazi često, Končalovski ne toliko, ali u svakom slučaju, poklanja im se, kad god dođu, velika pažnja. Dobijaju veliki prostor u najznačajnijim medijima. Govore – manje o umetnosti, više o politci. Njihovi stavovi, u dve-tri reči formulisano, o „bezdušnosti zapadne civilizacije“, nailaze ovde na veliko razumevanje.

A, eto, uprkos svoj svojoj duševnosti i duhovnosti, ne ustručavaju se, naprotiv, da svoje potrebe, akcije i interese finansiraju tuđim parama. To jest parama od njih inače mnogo siromašnijih – a ionako prilično siromašnih – običnih građana Rusije, ruskih poreskih obveznika.

U stvari, ona već dobro poznata izreka: „čim neko počne da govori o patriotizmu, ja se uhvatim za novčanik“, samo je dobila još jednu potvrdu. Ovog puta – sa najvišeg, i najbližeg, mesta.

Peščanik.net, 12.04.2015.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević (Svi tekstovi)