Javnu je potrošnju potrebno smanjiti, a poreze povećati – to je preporuka. Koliko će to da košta? U privrednom rastu.

Uzmimo da se javna potrošnja smanji za 1 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP), otprilike 300 miliona evra i da se time privredni rast uspori za 0,5 postotnih poena. Jedna milijarda evra manje javne potrošnje bi tada koštala 1,5 postotnih poena privrednog rasta. Uzmimo, uz to, da veći poreski prihodi od 1 posto BDP takođe usporavaju privredni rast, možda, opet, za 0,5 postotnih poena. To su zajedno 2 postotna poena privrednog rasta. Ove godine, kada se inače ne očekuje mnogo brži rast od nula posto, to bi značilo manji BDP za 2 posto (sve ove brojke su ilustrativne).

Tom se fiskalnom konsolidacijom teži manjem fiskalnom deficitu, recimo sa 6 posto od BDP na 3 posto. To bi trebalo da uspori rast javnog duga, ali ne nužno i da ga smanji, kao postotak od BDP, jer je on manji. Ukoliko bi se sav fiskalni deficit, postepeno, uklonio, javni dug bi se povećao u odnosu na BDP, jer bi se ovaj smanjio, recimo za 4 posto.

To nije kraj, jer će javna potrošnja ostati prevelika i posle početne konsolidacije, sasvim moguće na sličnom nivou u odnosu na BDP. Ove godine će to biti negde oko 48 posto BDP, a trebalo bi da bude manja za verovatno 10 postotnih poena (ispod 40 posto). To bi moglo da ima manji negativni efekat na privredni rast ukoliko bi se smanjio poreski teret, možda čak na nivo niži od rashoda. Budući da bi negativni efekat na privredni rast bio umanjen, preostali fiskalni deficit ne bi morao previše negativno da deluje na rast javnog duga. Ukoliko se javna potrošnja smanjuje, a porezi povećavaju, to bi moglo da bude veoma skupo, cenjeno privrednim rastom.

 
Blic, 15.06.2012.

Peščanik.net, 15.06.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija