Javnu je potrošnju potrebno smanjiti, a poreze povećati – to je preporuka. Koliko će to da košta? U privrednom rastu.

Uzmimo da se javna potrošnja smanji za 1 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP), otprilike 300 miliona evra i da se time privredni rast uspori za 0,5 postotnih poena. Jedna milijarda evra manje javne potrošnje bi tada koštala 1,5 postotnih poena privrednog rasta. Uzmimo, uz to, da veći poreski prihodi od 1 posto BDP takođe usporavaju privredni rast, možda, opet, za 0,5 postotnih poena. To su zajedno 2 postotna poena privrednog rasta. Ove godine, kada se inače ne očekuje mnogo brži rast od nula posto, to bi značilo manji BDP za 2 posto (sve ove brojke su ilustrativne).

Tom se fiskalnom konsolidacijom teži manjem fiskalnom deficitu, recimo sa 6 posto od BDP na 3 posto. To bi trebalo da uspori rast javnog duga, ali ne nužno i da ga smanji, kao postotak od BDP, jer je on manji. Ukoliko bi se sav fiskalni deficit, postepeno, uklonio, javni dug bi se povećao u odnosu na BDP, jer bi se ovaj smanjio, recimo za 4 posto.

To nije kraj, jer će javna potrošnja ostati prevelika i posle početne konsolidacije, sasvim moguće na sličnom nivou u odnosu na BDP. Ove godine će to biti negde oko 48 posto BDP, a trebalo bi da bude manja za verovatno 10 postotnih poena (ispod 40 posto). To bi moglo da ima manji negativni efekat na privredni rast ukoliko bi se smanjio poreski teret, možda čak na nivo niži od rashoda. Budući da bi negativni efekat na privredni rast bio umanjen, preostali fiskalni deficit ne bi morao previše negativno da deluje na rast javnog duga. Ukoliko se javna potrošnja smanjuje, a porezi povećavaju, to bi moglo da bude veoma skupo, cenjeno privrednim rastom.

 
Blic, 15.06.2012.

Peščanik.net, 15.06.2012.