Najgore je, naravno, prodavati kada se mora. Ako je sreće, cena će biti dobra, ali je verovatnije da će biti nepovoljna. Ako je ceniti po odluci Vlade, nije neophodno baš sada prodavati Sajam, mogu da se sačekaju bolja vremena i da se postigne bolja cena. Što otvara dva pitanja: šta će se raditi do tih boljih vremena i kada bi ih trebalo očekivati?

Ako se pođe od reakcija na ponuđenu cenu za privatizaciju Sajma, trebalo bi zaključiti da se veruje da će država moći više da zaradi ako sama upravlja ovim preduzećem. Cena bi trebalo da predstavlja sadašnju vrednost buduće dobiti, pa ocena da je ponuđena cena niska znači da se očekuje veća dobit od one sa kojom je računao kupac kada je izneo svoju ponudu. O kojoj je dobiti ovde reč? O onoj koja bi se ostvarila kada se ništa ne bi dodatno ulagalo u postojeće preduzeće. Naravno, cena bi trebalo da poraste ukoliko bi se ulagalo, pod pretpostavkom da je reč o dobro uloženom novcu.

Dakle, ako država ima poslovni plan i računa da uloži u Sajam i da mu poveća profitabilnost, mogla bi da očekuje da će ostvariti veću cenu za njega, kada ga i ako ga bude prodavala. Ukoliko ili nema para da ulaže ili ne zna u šta, preduzeće će imati gubitke, pa će mu cena kasnije biti još niža.

Profitabilnost zavisi i od opšteg stanja u privredi. Ako se vremena poboljšaju, vredeće i Sajam sa gubicima više nego sada. Kada će to biti? To delimično zavisi i od rasterećenja države od obaveza prema javnim preduzećima, jer gomilaju gubitke čak i u najbolja vremena. Tako da ne bi trebalo očekivati da će uskoro uslovi za prodaju Sajma biti mnogo bolji nego što su sada.

 
Blic, 12.08.2009.

Peščanik.net, 12.08.2009.