IZVODI IZ ŠTAMPE 30.12.-31.12.07.

Osećam se Evropljankom isto koliko i svaka Francuskinja ili Holanđanka, ponekad možda i više. Ne, borba za suverenitet Srbije nije u suprotnosti sa evropskom orijentacijom, naprotiv. Biti Evropljanin znači boriti se i za svoje pravo, i za svoje mišljenje, i ne priklanjati se većinskom stavu samo zato što je većinski. Evropa je paket prosvetiteljsko-humanističkih ideala vaskrsnutih posle zlodela Prvog, a naročito Drugog svetskog rata, odnosno moralno-filozofska kontrateža idejama koje su dovele do tih ratova. Najšire gledano, Evropa je antifašizam, antikolonijalizam, obnovljeni humanizam. Gde žive te ideje danas, pitam svoje zapadne sagovornike. U Srbiji, gde pojedinci i političke partije imaju odvažnosti da se suprotstavljaju većinskom mišljenju čak i onda kada su njihova izdvojena mišljenja do te mere oprečna većinskom (kao kad je o Kosovu reč) da izazivaju veliki gnev mase? Gde se vlada u borbi za Kosovo naoružala međunarodnim sporazumima i ugovorima. Gde vlast oličavaju pojedinci koji nisu paktirali ni s ratnim zločincima ni sa autoritarnim vođama, koji nisu kršili ljudska prava niti profitirali na bedi i sankcijama. Ili na Kosovu, gde postoje svi izgledi da jedan bivši ubica, trgovac drogom i ratni mafijaš dogodine postane prvi albanski političar sveta i čovek koji će svoju novopriznatu zemlju „uvesti u Evropu”?
Ljiljana Smajlović, novinarka, Politika, praznični broj

Naši ljudi se ne osećaju antievropski, ali im nije jasno što šta je evropski kontinent… Za neke je Evropa načinjena da bi Vatikan zavladao pravoslavnima, prema drugima Evropska zajednica je stvorena protiv malih naroda, u korist nekada velikih sila… Mislim da u antievropejstvu odlučuju neznanje i mržnja drugih evropskih naroda.
Desimir Tošić, publicista, Danas, praznični broj

Rusija je videla da se Srbija svom snagom zalaže za pravo i pravednu stvar, i zato je njihova podrška postala tako snažna. Prijateljski su nam rekli da ne mogu biti veći Srbi od Srba, ali da mogu i hoće da budu sa nama rame uz rame u odbrani Kosova.
Vojislav Koštunica, premijer, Press, praznični broj

Poslednjih dana 2007. iz Moskve nam je stigao račun za principijelnu odbranu međunarodnog prava: Rusi traže NIS za uvredljivo malo para. Deo Vlade (a verujem i opozicije), najglasniji u odbrani suvereniteta i integriteta Srbije, bi da im da nacionalnu naftnu kompaniju. Da li pristajanjem na tako ponižavajući odnos narušavaju suverenitet i integritet Srbije, jednako kao i oni koji pristaju na njeno cepanje. Ja nemam dilemu!
Veselin Simonović, komentator, Blic, praznični broj

Kosovo se ne može vratiti u Srbiju poklanjanjem NIS-a Rusiji.
Čedomir Jovanović, lider LDP, Dnevnik, praznični broj

Postoje dva načina da se definitivno odvojimo od Kosova – jedan je da vodimo rat, a drugi da odustanemo od EU. Takvim pristupom sami bi bukvalno odbacivali Kosovo od sebe.
Boris Tadić, predsednik Srbije, Blic, praznični broj

Ni položaj Vojvodine ne može se u hijerarhijskom sledu stavljati iznad pitanja države Srbije. To ni za jednog građanina Vojvodine ne bi bilo korisno. Takođe, oni koji sugerišu da bi princip „autonomije u autonomiji”, koji tražimo za kosovske Srbe, trebalo primenjivati i na pojedine etničke zajednice u Vojvodini, gube iz vida činjenicu kakvu egzistencijalnu poziciju imaju Srbi na Kosovu i Metohiji… Ja ću uvek voditi politiku zaštite svih etničkih prava. Ali nije ideja poštovanja principa decentralizacije i regionalizacije pravljenje fragmentirane Srbije.
Boris Tadić, predsednik Srbije, Dnevnik, praznični broj

Godina 2007. bila je veoma teška, godina velikih iskušenja. Pamtiću je po teškim i značajnim odlukama, a očekujem da će takva biti i 2008. Ne nadam se mirnim i laganim danima za sebe, ali bih to želeo građanima.
Boris Tadić, predsednik Srbije, Večernje novosti, praznični broj

Ako nam se sprema neka nepravda, ne treba da se ubijemo zbog toga, već da pokušamo mudrim i upornim radom da ojačamo naše pozicije i na duži rok izvučemo korist za našu zemlju. To znači da treba da idemo ka EU, bez obzira što se nikad nećemo složiti sa eventualnom odlukom nekih njenih članica da priznaju nezavisnost Kosova. Istovremeno naše diplomatsko oružje može da bude to da jasno kažemo međunarodnoj zajednici da u tom slučaju neće imati pravo da spreče Srbe u RS, ili pak kosovske Srbe, da se pripoje Srbiji ako oni to budu želeli.
Mlađan Dinkić, ministar, Dnevnik, praznični broj

Ako vam prsne radijator, nećete valjda iz očaja zapaliti kuću Ako su spoljne politike nekih zemalja EU suprotne onome za šta se mi zalažemo, nećemo rušiti ceo sistem vrednosti EU i odbiti da u nju uđemo i uskratiti sebi mogućnost da tako izbliza mnogo bolje utičemo na mišljenje ljudi unutar Unije.
Mlađan Dinkić, ministar, Politika, praznični broj

Ja, međutim u Beograd nisam pobjegao ni od austrijske ni od od hrvatske uniforme, nisam tu da na prijelomu vjekova romantično prizivam bratstvo Hrvata i Srba, niti da poput Krleže tražim srpsko državljanstvo i idem u rat protiv KFOR-a, NATO-a, tko li su već Srbima danas Turci…
Boris Dežulović, novinar, Danas, praznični broj

Uvek sam mislio: Da, recimo, živim u Srbiji, bio bih isto tako osamljen kao što sam u Hrvatskoj. Isti i sasvim neophodni patos distance, kako je to rekao Niče, bio bi recept za preživljavanje.
Slobodan Šnajder, pisac, Dnevnik, praznični broj

Dijalektika ludog i zbunjenog i dalje će biti na snazi – sve dok zbunjene ne prođe zabuna.
Miloš Vasić, novinar, Danas, praznični broj

U odnosu na zapadnu tradiciju koja je u đavolu videla oličenje apsolutnog zla, naš narod je đavola doživljavao kao demona sa kojim je mogao da komunicira. Đavo je vrag koji radeći naopako dovodi čoveka u iskušenje na koje može da odgovori. Spreman da učini razne nevolje, đavo se poigrava sa čovekom, ali u toj igri i čovek ima priliku da nadmudri đavola. Arhivski dokumenti pokazuju da je i u nas u 19. veku bilo spaljivanja žena optuženih da su veštice. Međutim, za razliku od masovne histerije koja je na Zapadu trajala vekovima, u našim sredinama to su bili pojedinačni i lokalno ograničeni slučajevi. Pandan veštici je vampir kao demonizovan pokojnik. Veštica kao živi, a vampir kao pokojni član zajednice postajali su objekat obrednog žrtvovanja kao načina izlaska iz aktuelnih nevolja kolektiva.
Bojan Jovanović, antropolog, Politika, praznični broj

Srbija Radomira Putnika i Živojina Mišića ne postoji. Ne postoji ni ustanička i oslobodilačka Srbija. Nema više junačke Srbije. Za ovu koja ostaje treba praviti novo Načertanije. Tradicionalna i junačka Srbija neće se sama od sebe vratiti! Možda će se Srbija uvek tako zvati, ali Srba i uzorne Srbije neće biti. Slaba nam je uteha to što su iste pojave zahvatile i druge zemlje i narode,
Danko Popović, pisac, Glas javnosti, praznični broj

Živimo u vremenu u kojem se tragedija i farsa naizmenično događaju, prepliću se ponekad i više puta u toku samo jednog dana.
Egon Savin, reditelj, Blic, praznični broj

Nekako sam uveren da ću najvažnije srpske glave sledeći put videti 13. januara u ponoć, na nekom beogradskom trgu. Čuje se kako je sve spremno, samo neka Velja odluči ko će im pevati.
Ljubodrag Stojadinović, komentator, Politika, praznični broj

Ova sredina je užasno inspirativna za triler. Ispostavilo se da može da se napravi pravi srpski triler.
Dejan Zečević, reditelj, Blic, praznični broj

Za utehu, srpsko vreme ipak pomalo prolazi.
Svetislav Basara, pisac, Danas, praznični broj

Ne zaboravimo da je Orfej pevao i životinjskom carstvu! S tim u vezi, Rilke kaže: „Stvorio im je u sluhu hram“. Snaga muzike (i scene, nemojmo zaboraviti!) jeste zaista takva da može da samelje i najveće kulturne i civilizacijske razlike. Ali, samo pod uslovom da je izvođač prvi opijen njenom snagom.
Aleksandar Mađar, pijanista, Dnevnik, praznični broj

Organizacija koju ste pomenuli (Crnogorska pravoslavna crkva) manipuliše verskim i nacionalnim osećanjima za račun nekoliko nacionalističkih partija u Crnoj Gori. Najviša crkvena vlast Carigradske patrijaršije lišila je svešteničkog čina lice koje je predvodi, tako da je svako njegovo svešteničko delovanje lažno i dušepogubno.
Joanikije, episkop SPC, Večernje novosti, praznični broj

Karikatura bez reči ubedljivo je najbolji jezik.
Špiro Radulović, karikaturista, Večernje novosti, praznični broj

Nema ničega što bi nagoveštavalo kraj vlade ili saradnje između lidera DS-a i DSS-a. Proglašenje nezavisnosti Kosmeta ne bi trebalo očekivati do jeseni. Treći februar je Tadiću idealno vreme za izbore. Međ’ prva dva čoveka Srbije, Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom, neće biti nikakvog dramatičnog razlaza u 2008. godini, te ni vlada neće pasti, ali će premijer, ovoga puta, morati malo više da popušta, pokazuje analiza natalnih karata lidera DS-a i DSS-a, koju je za Glas uradio Bojan Dimitrijević, bivši ministar turizma, trgovine i usluga, kome je astrologija velika „ljubav“.
Glas javnosti, praznični broj

Da li će biti četvrta sreća? Pa, nikad nije bilo izglednije i uslovi nikad nisu bili povoljniji. Uvek sam se u neko nepovoljno vreme dosad kandidovao.
Tomislav Nikolić, funkcioner SRS, Glas javnosti, praznični broj

Ilićev (Velimir) način komunikacije, posebno sa novinarima je neprimeren. Što je najčudnije, on je u politiku uveo nešto što je u vezi sa biologijom. Mislim na tvrdnje da je neko počinio seksualno nasilje nad ovcama. To je neobičan rečnik za jednog ministra. Razumeo bih da je veterinar, ali ovako je postao zaštitnik životinja i to bez dokaza.
Čedomir Čupić, sociolog, Glas javnosti, praznični broj

Nemire na Kosovu vidim kad trava ozeleni, kad otopli i može da se vodi gerilski rat. Ja, nažalost, ne vidim u tom ratu pobedu neobučene srpske vojske protiv dobro naoružanih i u raznim kampovima obučavanih pripadnika OVK. Neće oni ratovati ukoliko im EU to ne dozvoli, što označava pritisak diplomatskog kora država EU (sa malim izuzetkom) na Srbiju. Ovaj pritisak je već počeo, ali ništa neće počinjati dok ne prođu izbori. Ukoliko dođe na vlast koalicija patriota, zemlju očekuje novi talas izbeglica sa Kosova.
Lav Geršman, beli mag, Glas javnosti, praznični broj

Kako se godina bliži kraju, čovek postaje sve uznemireniji, jer taksimetar neumoljivo kuca, brojčanik ga surovo podseća na to da je zapravo za čitavu godinu bliži smrti.
Rambo Amadeus, muzičar, Politika, praznični broj

Bog me izgleda zaboravio, a ja mislim: što da ga i podsećam.
Kostadinka Momirović, 107-godišnjakinja, Sutra, praznični broj

 
Peščanik.net, 31.12.2007.