Sinod Srpske pravoslavne crkve poseduje fotografije, video i audio snimke, te oko 40 svedočenja mladića i sveštenika Eparhije zvorničko-tuzlanske o seksualnom zlostavljanju koje je nad njima vršio vladika Vasilije Kačavenda, ovih dana ponovo u centru pažnje zbog navodnog hapšenja jeromonaha iz njegove eparhije koji je pokušao da unovči neke od tih snimaka, a kojima bi se mogle dokazati optužbe za pedofiliju i seksualno zlostavljanje. Moglo bi to bar biti 40 privatnih tužbi zlostavljanih mladića protiv SPC koja godinama prikriva ne tek nezgodne sklonosti svog velikodostojnika, već zločin

Beogradski tabloid “Blic” objavio je u četvrtak da je navodno imao uvid u jedan od snimaka na kojem se vidi poljubac vladike i nepoznatog mladića – “Blic” tvrdi da je u pitanju maloletnik – u očigledno ljubavnom odnosu. Kako se navodi, reč je samo o jednom uzorku iz čitave “porno kolekcije” koju poseduje Srpska pravoslavna crkva, sačinjenoj od fotografija, audio i video zapisa kao i 40 svedočenja mladića i sveštenika iz eparhije kojom upravlja vladika Vasilije Kačavenda, a koji svi dokazuju da se u ovoj eparhiji SPC godinama prikriva pedofilija i seksualno zlostavljanje podređenih.

U homofobnoj javnosti trenutno je tema dana da li Kačavenda, u svojoj eparhiji i šire poznat pod nadimkom “đavolji vladika”, ima homoseksualne sklonosti i kako je prekršio svoj monaški zavet uzdržavanja od seksa – dok se iz polemike najčešće izostavlja činjenica da su u pitanju ozbiljni navodi o silovanju maloletnih lica, zloupotrebi autoriteta nad mlađim i starijim bogoslovima i đakonima, seksualnom zlostavljanju, teškim povredama mentalnog, emotivnog i telesnog integriteta ljudi ranjivih već i samom činjenicom da su vernici i da im je bespogovorno slušanje nadređenog jedno od osnovnih zahteva dogme u čijem poretku traže svoj životni put.

Nažalost, ne iznenađuje sumnja da je okrutno, nehumano i ponižavajuće postupanje prema maloletnicima i mladim ljudima u svojoj eparhiji vladika Kačavenda sprovodio godinama zaštićen nekažnjivošću i idejom matične crkve koja nalaže da se “prljavi veš” krije po svaku cenu. Ukoliko se navodi o “porno kolekciji” prikupljanoj godinama pokažu istinitim, Sinod Srpske pravoslavne crkve snosi krivičnu odgovornost za saučestvovanje i prikrivanje zločina. Svako silovanje koje je Kačavenda izvršio nad svojim podređenima posle prvih svedočenja i dokaza predatim u sedište Patrijaršije, Sinod SPC mogao je da spreči – ali je, svakako uz pomoć boga na kog se poziva, odlučio da ćuti i omogući da se zlostavljanje neometano nastavi.

Uzaludni pozivi žrtava, o čemu je bijeljinski bogoslov Bojan Jovanović prvi javno progovorio pre više od dve godine, nadležnim državnim službama u Srbiji i Bosni i Hercegovini svedoče da i ove dve države na savesti nose silovanje dece koje nisu sprečili kada su mogli.

Na kraju, ostaju privatne tužbe protiv Kačavende i SPC – ako država nije u stanju da ih pošalje u zatvor, možda se nađe poneki savestan sudija koji će makar da ih odere za koji milion evra. Možda onda shvate neke etičke postulate ljudskosti. Iskustva iz sveta govore da parnične tužbe protiv crkvenih velikodostojnika ali i samih crkava, konačno, podižu i svest u javnosti o seksualnom zlostavljanju dece u verskim institucijama ali i nasilju nad decom uopšte. Bila bi to čista dobit za srbijansko društvo.

E-novine, 18.04.2013.

Peščanik.net, 19.04.2013.